Svetska ekonomska kriza biće rešena tako što će se napustiti sistem u kome se novac stvara u vidu kredita, tj. duga, i preći na sistem nekreditnog novca, u kojem se novac stvara kao nekreditni novac, tj. u kojem se novac stvara kao poklon, pa oni koji ga dobijaju, nemaju ni dug ni kamatu, zbog kojih se pojavljuju sve nevolje ovog sveta, pa zato više neće biti ekonomskih kriza. NEKREDITNI NOVAC je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) određena procentom (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac pušta u opticaj po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, kad i dug i kamata, opterećuju cene. Svi će biti u dobitku, kupci, prodavci i država, koja ima nekreditni novac, pa joj ne trebaju porezi. Kina već koristi nekreditni novac.
U SAD projekat nekreditnog novca biće predstavljen sutra na Kapitol Hilu, i otvoriti novu eru u istoriji čovečanstva. U Srbiji za početak mogli bi dati za penzije i dečije dodatke 400 miliona evra u dinarima, a da to nikog ne košta. To je poklon, a ne kredit.
Препоруке:
0
0
2
среда, 22 април 2009 15:00
Nedovoljno Informisan
@ Stojan Nenadović
Gospodine Stojane, primetio sam da zastupate ideju "nekreditnog" novca i imam nekoliko pitanja za Vas.
Kao prvo, molim Vas da imate u vidu da nisam iz ekonomske struke. O ekonomiji znam ono što sam na svojoj koži naučio u zadnjih par decenija i nekoliko skromnih pokušaja samoobrazovanja - dakle laik. Molim Vas da me kao takvog i tretirate.
Ako sam dobro shvatio, "nekreditni" novac bi trebalo da bude određena (precizno izračunata) količina novčane mase koja bi se na određeni način pustila u opticaj (u našem slučaju preko penzija)?
Rezultat bi u teoriji trebalo da bude ponovno pokretanje novčanih tokova?
Ako je to tako, zar ne mislite da bi penzioneri a i svi ostali odmah potrčali da za višak dinara koji imaju odmah pretvore u euro i odložili u slamarice za "crne dane" i tim potezom učinili dve stvari:
1. Izvršili pritisak na kurs eura (podigli ga)
2. Povukli određenu količinu novca iz opticaja samim tim što ga drže u slamarici u obliku strane valute.
Praktično nebi se ostvarilo ništa od predviđanja.
Neki od Vaših kolega je ovde ali u drugoj raspravi pomenuo da je "nekreditni" novac funcionisao nekad u istoriji i da još uvek funcioniše u pojedinim državama. Ako je to tačno, a nemam razloga da sumnjam da jeste, onda u mom gore pomenutom rezonu nedostaje barem nekoliko bitnih stavki. Možete li mi objasniti gde grešim?
Препоруке:
0
0
3
среда, 22 април 2009 19:12
stojan nenadović
Ne postoji nikakvo ponovno pokretanje novčanih tokova. Tokovi teku kako teku, samo što se u novčane tokove dodaje još novca koliko treba. Taj se novac pušta u opticaj kao poklon a ne kao kredit koji mora da se vrati. Ako se novac pusti kao poklon, on ne postavlja problem ko će i kada vratiti taj dug. Sutra u SAD biće predstavljen Američki Monetarni Akt, koji predstavlja američku verziju nekreditnog novca i naziva se prosto novac, da bi se naglasilo da je to jedini pravi, realan novac, kod koga nema inflacije. A krediti ostaju da se zovu samo kao krediti i zna se da su to dugovi. Nekreditni novac je namenjen da ostane u opticaju a ne da bude vraćen. Reč kreditno-monetarna politika biće contradictio in ajecto. Danas, Kina koristi nekreditni novac i u njemu je tajna kineskog ekonomskog napretka. U SAD nekreditni novac je korišćen za vreme Abraham Linkolna, ali je on ubijen. Kenedi je počeo da emituje nekreditni novac. Pustio je 4,3 milijarde dolara i odmah je bio ubijen. Za to vreme studenti su učili da je novac po definiciji dug, odnosno kredit. Tako se Kineski novac zove "non-performing loans", jer jedino je dug novac. Videćemo šta će se desiti sutra. Nekreditni novac po definiciji nije dug, nego poklon. Ako to prođe nema više tajnih vladara svetom svemoćnih Rotšilda i Rokfelera. O nekreditnom novcu može samo da odlučuje Narodna Skupština narodnih predstavnika.
Препоруке:
0
0
4
среда, 22 април 2009 19:36
rado
Tek kada se bude proizvodilo za poznatog kupca, ne za trziste i samo onoliko roba koliko je potrebno da se zadovolje najnuznije potrebe ljudi, uz drzavnu regulaciju bankarskog sistema da kamata bude samo onolika koliko je potrebno da se podmire najnuzniji troskovi banaka, bez profita, kao i da se striktno vodi racuna da se prirodni resursi ne reabuju vec da se racionalno trose i novim pokolenjima ostavi najmanje onoliko koliko smo nasledili od predaka, tek ce tada moci da se stabilizuje svetska i nacionalane privrede. To ce biti moguce uz jacanje nacionalnih drzava, a nadnacionalne regionalne ito samo trgovinske organizacije ne smeju niukom slucaju da ugroze nacionalni identitet i nacionalnu regulativu nezavisnoh drzava.
Препоруке:
0
0
5
среда, 22 април 2009 22:27
au mile
Kao laik iz ekonomije, ne mogu shvatiti pojam poklonjenog novca. Kada taj novac uđe u opticaj on povećava novčanu masu pa zvali ga mi kredtinim ili nekreditnim, poklonjenim ili nepoklonjenim.Odakle je izvor tog novca? Takvog poklonjenog novca smo imali tokom devedesetih koliko god želite i svi znamo kako smo prošli. Kada novac nema podlogu u zlatu, proizvedenim dobrima i uslugama sve to vodi u inflaciju.
Препоруке:
0
0
6
среда, 22 април 2009 23:07
stojan nenadović
Poštovani gospodine Nedovoljno Informisan, penzioneri bi dobili koliko im treba da zadovolje najnužnije potrebe i nema govora o tome da bi ono što dobiju ulagali u kupovinu evra ili sklanali u slamaricu. Oni su najsigurniji da će potrošiti sve što dobiju. Vi ih predstavljate kao bogate špekulante. Mogu se davati dečiji dodaci da bi se pomogla borba protiv bele kuge. To je davanje novca onima koji najmanje imaju mogućnosti da nekorisno potroše dobijeni novac. Oni ga dobijaju da bi mogli da prežive. Svi znamo da su ispod minimuma egzistencije, ali se ipak kaže da nema novca za povećanje penzija. Dečiji dodaci su toliko mali, da ne mogu rešiti problem bele kuge, a Vi negodujete da se da penzionerima i za dečije dodatke.Zar Vas nije sramota što ste to rekli. U SAD nekreditni novac se može iskoristiti za mnoge stvari, izgradnju infrastrukture, finansiranje prosvete i zdravstva, i sl. a nama je potrebno samo da preživimo, da rešimo socijalne slučajeve, a Vi se brinete da oni ne kupuju evre i prave poremećaje na tržištu. Ako bi neko sklonio novac u slamaricu, to bi bilo dobro, jer bi se odmah naštampao novi novac, koji je nekom potreban i koji bi ga odmah potrošio.
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 23 април 2009 07:19
stojan nenadović
Kad poklonjeni novac uđe u opticaj, on povećava količinu novca tačno koliko je više proizvoda proizvedeno i koliko je ostalo proizvoda neprodatih zbog toga što se usporila brzina opticaja novca i smanjila tražnja. Pošto se pokloni tačno toliko novca sva se roba proda po nepromenjenim cenama. Ako se novac da kao kredit, dug mora da se vrati pa novac ponovo nestaje, pa je potreban novi još veći kredit i tako u beskraj, što stvara inflaciju, koje kod poklonjenog novca ne može biti jer njega ima dovoljno dok kreditnog novca nikad nema dovoljno. Pokriće za nekreditni novac je moćnije nego zlato. To je porast ekonomske racioalnosti koji nam je došao kroz rad Nikole Tesle i njemu sličnih, i ostao nam kao poklon od njih. Ali ja kažem da i mi mali ljudi, kao proizvođači nastojimo da smanjimo troškove a kao potrošači nastojimo da povećamo korisnost. Kao proizvođači doprinosimo povećanju ponude a kao potrošači doprinosimo smanjenju tražnje i usporenju brzine opticaja novca. Naši doprinosi su beskonačno mali u odnosu na doprinos Nikole Tesle. Oni se zovu diferencijali, ali kad se integrišu odnosno saberu, tako mali naprave nešto što se može videti. Kao blagostanje, ako je to opredmećeno u nekreditnom novcu kao poklonu, ili kao svetska kriza, ako nema nekreditnog novca.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 23 април 2009 07:43
Cernisevski
au mile
Takvog poklonjenog novca smo imali tokom devedesetih koliko god želite i svi znamo kako smo prošli. Kada novac nema podlogu u zlatu, proizvedenim dobrima i uslugama sve to vodi u inflaciju.
- preduhitrio si me sa komentarom :-)
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 23 април 2009 08:15
Pavle
@ au mile
Kao laik iz ekonomije, ne mogu shvatiti pojam poklonjenog novca. Kada taj novac uđe u opticaj on povećava novčanu masu pa zvali ga mi kredtinim ili nekreditnim, poklonjenim ili nepoklonjenim.Odakle je izvor tog novca? Takvog poklonjenog novca smo imali tokom devedesetih koliko god želite i svi znamo kako smo prošli.
Mile, da li ste vi laik iz ekonomije, cak mi se sumnja. (Da nisi poceo ono o zlatnom pokricu tesko da bih vam poverovao.) Ne mari. Ali naravno da je sve tako kako ste gore rekli.
"Nekreditni novac" je jedan od nasih omiljenih balkanskih navika praviti teorije pomocu "stapa i kanapa". (Naravno da u Kini nema tog novca niti ce ga USA uvesti.) Konkretno to je samo izmisljotina jednog "dovitljivog" pravnika, koji u zivotu nije iz ekonomije nista procitao ali zna sve bolje. Meni je tesko na srcu kad se takve stvari pojavljuju. Pa sta je to sa nama slovnima? Tamo neki ruski akadmemici Panarin i Hazin, koji primitvno govore o raspadu Amerike i sveta, tu neki mesija koji jednim potezom izvodi svet iz doline patnji i suza.
Zapad je - kao sto znamo (ako znamo) - hiljadu godina marljivo i ponizno studirao grcke filozofe. Tek onda je na tome gradio svoje. Tako i mi moramo studirati zapadne nauke i onda nesto novo i nase ponuditi. Kao sto to dalekoistocni narodi rade. Kako su uspeli?
Mi smo imali velike kulture, ali to je bilo nekad - rekli su - sad smo nasu pamet istrosili. Neki nasi jeftini trikovi nisu nas nikud odveli. Dakle Zapadu, dopustite da najpre izucimo vasu nauku.
Da, to je jedini put. Za sve ostalo, za nasu "prirodnu" pamet mogu samo reci ono sto kao uzrecicu rado koriste nemacki politicari:
Nikad necu moci toliko pojesti, koliko bih zeleo ispovracati.
P.S. U vezi clanka odnosno knjige od Maxa Otta. Svaki prevod treba pohvaliti. Ali Ott je ekonomski (biznis-)savetnik cije knjige treba da navode vodu na njegov mlin. To nije nikakva naucna (ekonomski seriozna) knjiga.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 23 април 2009 11:03
Nedovoljno Informisan
Poštovani gospodine Nedovoljno Informisan, penzioneri bi dobili koliko im treba da zadovolje najnužnije potrebe i nema govora o tome da bi ono što dobiju ulagali u kupovinu evra ili sklanali u slamaricu. Oni su najsigurniji da će potrošiti sve što dobiju. Vi ih predstavljate kao bogate špekulante.
.....
Penzioneri svakako nisu ni bogati ni špekulanti. Oni su samo zabrinuti za svoju sigurnost i sigurnost svoje dece. Upravo zbog te zabrinutosti su u stanju da odvoje od usta da bi stvorili bilo kakav "višak" i odložili ga za "crne dane" ili preneli na decu.
.Zar Vas nije sramota što ste to rekli.
???
Šta sam to rekao? Gde? Molim citat. Unapred se izvinjavam ako sam bilo koga uvredio, ali prilično sam siguran da sam bio korektan prema svima.
U SAD nekreditni novac se može iskoristiti za mnoge stvari, izgradnju infrastrukture, finansiranje prosvete i zdravstva, i sl. a nama je potrebno samo da preživimo, da rešimo socijalne slučajeve, a Vi se brinete da oni ne kupuju evre i prave poremećaje na tržištu. Ako bi neko sklonio novac u slamaricu, to bi bilo dobro, jer bi se odmah naštampao novi novac, koji je nekom potreban i koji bi ga odmah potrošio.
Verujem da ste stekli pogrešan utisak o mojim namerama i mišljenjima. Molio bih Vas da još jednom, hladne glave, pročitate šta sam napisao i ukoliko ste u mogućnosti (imate volje/želje)odgovorite na moja pitanja.
Naime, scenario koji sam naveo je iz mojeg ugla gledano, veoma moguć. Nemam stav o tome da li je to dobro ili loše. Mene zanima zbog čega mislite da se to nebi desilo?
I nova pitanja:
1. U slučaju da se neka količina dinara ipak prenese u devizne slamarice, na koji način bi se odredila nova količina novca kojeg treba naštampati?
2. Zar ne mislite da bi možda bolji efekat imao ohrabrivanje populacije da novac iz slamarica prebaci u banke i na taj način se dođe potrebne sume novca?
_________________________________________________
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 23 април 2009 12:48
stojan nenadović
Gospodine Nedovoljno informisan, Vi ste rekli, zar ne mislite da bi penzioneri odmah promenili dobijene dinare u evre. Mojoj odgovor je trebao da bude: "Ne mislim". Odgovorio sam preoštro, zar vas nije sramota mislio sam, da penzionere smatrate bogatim špekulantima a Vi ste odgovorili da ih ne smatrate i ako prihvatate moje izvinjenje, nesporazum je rešen jer se mi u osnovi slažemo. Prema formuli koju sam dao novac se daje ako je ponuda veća od tražnje, ali ako je tražnja veća od ponude, novac se povlači iz opticaja, da ne bi bilo inflacije. Zato ako neko povuče novac iz opticaja, mi nastavljamo da ga dajemo kao poklon, ali ako taj koji je povukao novac iz opticaja, počne da ga vraća u opticaj, mi taj višak novca povlačimo iz opticaja kao porez koji neće biti potrošen. On može biti uništen ili čuvan do potrebe sledeće emisije novca. U tome nema milosti, pa je zato svaka špekulacija nemoguća.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 23 април 2009 20:51
Petrushin
Postovani Nenadovicu,
Ko bi po vama stampao i kontrolisao kolicinu tog nekreditnog novca?
Zasto se zove "novac" ako nema kreditnu (materijalnu) vrijednost?
Ko ce da odluci o paritetima domacih valuta i nekreditnog novca?
Ako Zapad ima 3/4 trenutnog kreditnog potencijala zasto mislite da ce ga se odreci i kreditirati siromasni Jugo-Istok?
Zar ova kradja uz pomoc toksicnih (bezvrednih) derivata ne govori suprotno: da Zapad na sve moguce nacine otima od tog Jugo-istoka, umjesto da mu pomaze?
Zasto mislite da ce Zapad dici ruke od rimske formule - 10% kamate, ako imaju know-how i oruzje da taj know-how sto prije prodje i ima vjeciti monopol?
U anticka vremena je koristena formula, koja je i dan-danas bolja od ove koja nas maltretira:
Placala se kamata onome ko vam cuva blago, a ne kao danas - obratno! samim tim nema inflacije, sve se trosi i razmenjuje, jer novac i roba gube svakim danom svoju vrijednost! umjesto nagomilavanja roba non-stop kruzi, samim tim je u interesu svih da ima sto vise potrosaca!
Zasto se onda preslo na kamate?
Pa zato sto nekrofilima treba piramida bilo da se radi o vlasti, finasijama, razmjeni...!
Nikako humanizam!
"While life is characterized by growth in a structured, functional manner, the necrophilous person loves all that does not grow, all that is mechanical. The necrophilous person is driven by the desire to transform the organic into the inorganic, to approach life mechanically, as if all living persons were things. ... Memory, rather than experience; having, rather than being, is what counts. The necrophilous person can relate to an object — a flower or a person — only if he possesses it; hence a threat to his possession is a threat to himself; if he loses possession he loses contact with the world. ... He loves control, and in the act of controlling he kills life."
[ Creators and Destroyers - Erich Fromm ]
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 23 април 2009 22:21
stojan nenadović
Gospodine Pavle, iz istorije ekonomske misli pročitao sam sve što mi je bilo potrebno (na primer Povijest ekonomske analize od Šumpetera) i naravno da znam sve bolje od nekoga ko je ono što ga je učila pogrešna ekonomska nauka uzimao zdravo za gotovo. Kad nekreditni novac uskoro pobedi biće Vas sramota da kažete da ste Vi ekonomista. Laici koji u sebi nose zdravorazumsku ekonomiju i koji su ogromna većina čovečanstva, ukinuće kreditni novac i uvesti nekreditni novac, pošto imaju ogromnu većinu u svim parlamentima sveta, i osloboditi se ropstva u kojem ih drže bankari i ekonomski teoretičari, a oni pokorno trpe jer su tobože laici, pa moraju da slušaju ekonomske eksperte, koji jedino znaju tajnu novca. Tajna novca otkriće se svima.
Gospodine Au Mile, poklonjeni (nekreditni) i nepoklonjeni (kreditni) novac nisu iste veličine. Poklonjeni novac ulazi u opticaj da u njemu ostane zauvek, i zato njega ima dovoljno koliko treba. Kreditni novac ulazi da bi bio vraćen sa kamatom i zato njega nikad nema dovoljno. Zato se on stalno dodaje sve više i više i zato on ne može da funkcioniše bez inflacije. Sve inflacije imaju oblik eksponencijalne krive, kakva je bila Miloševićeva inflacija, samo je Milošević svoju izveo za godinu dana, pa se sve videlo, a druge inflacije su programirane da dožive kraj za na primer hiljadu godina ili bar nekoliko stotina godina, pa se u jednoj godini to ne može videti.
Препоруке:
0
0
14
петак, 24 април 2009 07:47
stojan nenadović
O uvođenju nekreditnog novca, odlučuje parlament. Nekreditni novac se naziva novac jer služi za merenje troškova, dohodaka i tržišnih cena, potpuno objektivno, jer ima nepromenjenu vrednost (bez inflacije i deflacije). Krediti su nešto što neko pozajmljuje nekom, pa samo služe da novac promeni vlasnika, a da ne može promeniti ukupnu količinu novca u društvu. Kad sve države usvoje formulu po kojoj se emituje nekreditni novac, niko neće imati inflaciju, pa će odnosi među valutama biti uvek isti i prevodiće se jedne na druge kao što se prevode reči jednog jezika na drugi jezik. Efekat će biti isti kao da svet ima jednu zajedničku valutu koju je odredila svetska vlada. Kao da svet ima zajedničku svetsku monetarnu politiku. Ali pošto politika podrazumeva da postoji mogućnost izbora, a ovde je sve određeno naukom, to se i takvo emitovanje novca ne može zvati monetarnom politikom.
Препоруке:
0
0
15
петак, 24 април 2009 15:00
Petrushin
Gospodine Nenadovicu,
Ovo o cemu vi pricate se zove lokalna valuta (local currency) - kao sto joj ime kaze, ona ima ogranicenja: teritorijalna, monetarna i materijalna.
Zato je njen efekat najjaci na malim uzorcima!
Svetska Vlada vec postoji samo mi ne znamo ko je u njoj - u narodu poznata kao Velika Masonska Loza!
Zar $60 triliona dolara izbacenih derivata (CDO, CDOs squares, CLO, ABS, MBS, CMBS, CMO, CBO ...) u poslednjih 5-6 godina nije upravo nekreditni novac (bezvredni papir koji nema podrsku u robi i uslugama), ali ga je (novac) dobio preko osiguravajucih kuca koje su mu prikacile "triple A", da bi se sto bolje na Marketu prodao?
Kao sto vidite, ono sto vi pricate je vec uradjeno ovom finansijskom manipulacijom, koja je dovela do Svetske Krize. Povuceni su dolari iz zemalja koje su imale suficit i od raznih sheika i despota koji cuvaju poradenu akumulaciju (novac) na Zapadu, a zauzvrat su izdati bondovi i obveznice koje ne vrijede papira na kome su stampani!
procjene su da je samo iz BRIC-a izvuceno $2 triliona i dodatnih $1 trilion iz razvijenih azijskih i evropskih ekonomija! dodajte tome da ce sa tom pokradenom akumulacijom sada da kupuju na trzistu koje vrijedi u pola cijene i dobicete da je Veliki brat indirektno zaradio preko $6 triliona - samo na toksicnim derivatima!
Ako su nam jezici tako slicni, prevedite mi na srpski "weekend" ili upotrijebite "artikle"; objasnite nekom americkom Indijancu - koji zna od brojeva samo za 1, 2 i 5 - sta je "nula"; probajte da prevedete sa albanskog: madh, posht, fshes, vetullkalem, vetullperpjekur, vetullhen...;
sa nemackog: kummerspeck, putzfimmel, drachenfutter, backpfeifengesicht, torschlusspanik ...; dansko: uitwaaien; holandsko: plimpplampplettere; iransko: alghunjar, mahj, nakhur ...!
"Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati."
[Stefan Nemanja]
Препоруке:
0
0
16
петак, 24 април 2009 18:21
Сомборац
@Petrushin
Стојан Ненадовић је заспамовао целокупан српски интернет, а сад и овде кампује. На форуму Б92 су га исекли на фронцле, али човек очигледно не разуме како му је идеја промашена :-)).
Билион у српском је трилион у енглеском. 60 билиона $ је била вредност CDS-ова до пада Браће Лиман ;-).
CDO, CDOs squared, ABS, CLO, MBS, CMBS, CMO, CBO су хартије од вредности, а не финансијски деривати, чисто да не буде забуне ;-).
Препоруке:
0
0
17
петак, 24 април 2009 18:30
stojan nenadović
Moja tema Svetski poredak nekreditnog novca, zalepljena je na prvo mesto pre godinu i po dana, na Forumu vidovdan.org pa ako niste tamo bili, otiđite da vidite. Možete naći i moje sajtove ako upišete Svetski centar za nekreditni novac ili World center for non-credit money (noncredit money ili non credit money). A možete i bez tog Svetski centar, samo upišite nekreditni novac. Sve što se nađe o nekreditnom novcu Google donese i stavi kod mene, tako da znam šta u svetu ima novo o tome. Nekreditni novac nije lokalna valuta po svojoj prirodi, nego je nužda naterala ljude da se bore protiv besparice, a to su mogli da učine zasad samo na lokalnom nivou. Ako sutra vlada SAD uvede nekreditni novac u svojoj zemlji, neće niko protestvovati zato što je prešla lokalni nivo. Uostalom, najmnogoljudnija zemlja na svetu, upotrebljava nekreditni novac i čini privredno čudo u svetu. Možda niste to znali zato što se i to zove neka vrste kreditnog novca. Ali kakav je to kredit ako država oslobaža dužnika obaveze vraćanja. Zar nisu i nama otpisivali neke dugove (Pariski i Londonski klub)? Razmislite!
Препоруке:
0
0
18
субота, 25 април 2009 15:26
Petrushin
Gospodine Nenadovicu,
Nama su otpisane kamate koje su se akumulirale za vrijeme "rata" i njihovih sankcija, ane glavnica duga!
Prosto je nemoguce uvesti "complementary currency" za velike ekonomije poput USA, Francuske, britanije, Italije..., jer (1)obezvredjuju monetu te zemlje, (2) smanjuju strana ulaganja, (3) nagovjestavaju inflaciju...
Imate odlican primjer u zemljama sa suficitom koje su investirale preko jednog GDP-a u US ekonomiju.
ovo sto radi sadasnja US administracija (quantitative easing) je na indirektan nacin dostampavanje i obezvredjivanje dolara, samim tim i njihovog stranog duga - stampanje novca koji nema pokrice ce neminovno da na duzi rok stvori inflaciju i dodatno obezvrijedi to dugovanje, sto strani investitori nece gledati skrstenih ruku.
Znaci, radi se o povezanim sistemima koji imaju razlicite monetarne i fiskalne sisteme i nema te svetske vlade koja to moze promijeniti. samim tim ne postoji mogucnost za ovo o cemu vi pisete! prije ce Hari Poter postati istorijska licnost, nego sto ce "complementary currency" doci u poziciju da dominira - ne Svetskom ekonomijom - nego cak ni nacionalnom!
Humanizam je na izdisaju, a dobrocinitelja i domronamjernih ideja jos manje!
Zamislite samo podatak da je od 2001-ve do 2007-me u anglo-saksonskim ekonomijama izbaceno za oko 100 puta CDS-a (sa $500bn na $60,000bn) iako je svetska ekonomija rasla svega 3-4% godisnje.
Sta je to nego nekreditni novac (ali samo za one koji su ga ovjeravali)!?
Prvo vjestacki podignete (napumpate) vrijednost svojih nekretnina, da biste mogli poslije toga - na svaki takav dolar/funtu koju ste stvorili - izbacite 40 dolara/funti finansijskih papira bez ikakvog pokrica!
I sta se desilo?
Pa Svetska Kriza - koju ce da plate svi, a onaj ko je kreirao ce izaci iz nje sa "kesh"-om sviju nas, koje trenutno drzi u sigurnim US obveznicama, i ceka da Market dostigne dno, da bi ga dugoinvestirao!
Da li ste negdje u ovoj radnji primijetili bar mrvicu humanizma?
Препоруке:
0
0
19
субота, 25 април 2009 15:45
Petrushin
Somborac,
I jedni i drugi su derivati, jer su proizasli iz necega (derived), samo sto je CDS ugovor kojim se moze trgovati, a CDO je obligacija koja ima fiksni interes i kao takva je derivat, jer joj treba zalog/a!
da su isto mozete vidjeti i prema padu i jednih i drugih na marketu:
U odnosu na 2008-mu, CDO-a (i ostalih derivata) je za $123 triliona manje, a CDS-a za $23trilliona. Sto jasno govori da su povezani. Ako su "hartije od vrijednosti" zasto su izgubile samo za par mjeseci 30%? ;))
Da, "milijarda" je stara srpska rijec i vrijednost :o), koju su vi zamijenili (cak i onaj ko je prvi krstio i uveo)!? ali srbin ne bi bio srbin da ne bude "veci katolik od Pape"! ;))
"Milijarda" je u danasnjoj ekonomskoj terminologiji "bilion" tj. 1000 miliona, i kao takav/takva se koristi u nauci kao "billion".
Cak su i Francuzi, koji su nekad davno i dali ime i velicinu/vrijednost toj "milli-ard", poceli da racunaju kao 1000 miliona!!!
"Milliard"-a, francuski izraz/velicina, koji vuce od latinskog /mile/, /millia/ hiljada [ kao u /milia pasuum/ hiljadu rimskih (nasih duplih) koraka)] da bi ga kasnije Francuzi koristili u "milli-ard" od /milli/ hiljaditi deo;
/Billion/ je od /bi/ dva (m)illion, koji proisticu od starofrancuskog /millon/ /million/;
u modernom francuskom billion nije vise "milion miliona", nego je zamijenio /milliard/ tj. dobio je umanjenu vrednost za hiljadu (1000 x million) koju danas koriste i ti isti Francuzi!
Do nedavno su Britanci i Nemci koristili vrijednost /billion/ kao vrijednost od milion miliona, ali ne vise - tako da je postalo/a arhaizam; osim kod nas i Rusa - "trista meleona".
.jpg)
Ako se nekreditni novac pušta u opticaj po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Za iznos nekreditnog novca se ukidaju porezi, pa potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, kad i dug i kamata, opterećuju cene. Svi će biti u dobitku, kupci, prodavci i država, koja ima nekreditni novac, pa joj ne trebaju porezi. Kina već koristi nekreditni novac.
U SAD projekat nekreditnog novca biće predstavljen sutra na Kapitol Hilu, i otvoriti novu eru u istoriji čovečanstva. U Srbiji za početak mogli bi dati za penzije i dečije dodatke 400 miliona evra u dinarima, a da to nikog ne košta. To je poklon, a ne kredit.
Gospodine Stojane, primetio sam da zastupate ideju "nekreditnog" novca i imam nekoliko pitanja za Vas.
Kao prvo, molim Vas da imate u vidu da nisam iz ekonomske struke. O ekonomiji znam ono što sam na svojoj koži naučio u zadnjih par decenija i nekoliko skromnih pokušaja samoobrazovanja - dakle laik. Molim Vas da me kao takvog i tretirate.
Ako sam dobro shvatio, "nekreditni" novac bi trebalo da bude određena (precizno izračunata) količina novčane mase koja bi se na određeni način pustila u opticaj (u našem slučaju preko penzija)?
Rezultat bi u teoriji trebalo da bude ponovno pokretanje novčanih tokova?
Ako je to tako, zar ne mislite da bi penzioneri a i svi ostali odmah potrčali da za višak dinara koji imaju odmah pretvore u euro i odložili u slamarice za "crne dane" i tim potezom učinili dve stvari:
1. Izvršili pritisak na kurs eura (podigli ga)
2. Povukli određenu količinu novca iz opticaja samim tim što ga drže u slamarici u obliku strane valute.
Praktično nebi se ostvarilo ništa od predviđanja.
Neki od Vaših kolega je ovde ali u drugoj raspravi pomenuo da je "nekreditni" novac funcionisao nekad u istoriji i da još uvek funcioniše u pojedinim državama. Ako je to tačno, a nemam razloga da sumnjam da jeste, onda u mom gore pomenutom rezonu nedostaje barem nekoliko bitnih stavki. Možete li mi objasniti gde grešim?
Takvog poklonjenog novca smo imali tokom devedesetih koliko god želite i svi znamo kako smo prošli. Kada novac nema podlogu u zlatu, proizvedenim dobrima i uslugama sve to vodi u inflaciju.
- preduhitrio si me sa komentarom :-)
Kao laik iz ekonomije, ne mogu shvatiti pojam poklonjenog novca. Kada taj novac uđe u opticaj on povećava novčanu masu pa zvali ga mi kredtinim ili nekreditnim, poklonjenim ili nepoklonjenim.Odakle je izvor tog novca? Takvog poklonjenog novca smo imali tokom devedesetih koliko god želite i svi znamo kako smo prošli.
Mile, da li ste vi laik iz ekonomije, cak mi se sumnja. (Da nisi poceo ono o zlatnom pokricu tesko da bih vam poverovao.) Ne mari. Ali naravno da je sve tako kako ste gore rekli.
"Nekreditni novac" je jedan od nasih omiljenih balkanskih navika praviti teorije pomocu "stapa i kanapa". (Naravno da u Kini nema tog novca niti ce ga USA uvesti.) Konkretno to je samo izmisljotina jednog "dovitljivog" pravnika, koji u zivotu nije iz ekonomije nista procitao ali zna sve bolje. Meni je tesko na srcu kad se takve stvari pojavljuju. Pa sta je to sa nama slovnima? Tamo neki ruski akadmemici Panarin i Hazin, koji primitvno govore o raspadu Amerike i sveta, tu neki mesija koji jednim potezom izvodi svet iz doline patnji i suza.
Zapad je - kao sto znamo (ako znamo) - hiljadu godina marljivo i ponizno studirao grcke filozofe. Tek onda je na tome gradio svoje. Tako i mi moramo studirati zapadne nauke i onda nesto novo i nase ponuditi. Kao sto to dalekoistocni narodi rade. Kako su uspeli?
Mi smo imali velike kulture, ali to je bilo nekad - rekli su - sad smo nasu pamet istrosili. Neki nasi jeftini trikovi nisu nas nikud odveli. Dakle Zapadu, dopustite da najpre izucimo vasu nauku.
Da, to je jedini put. Za sve ostalo, za nasu "prirodnu" pamet mogu samo reci ono sto kao uzrecicu rado koriste nemacki politicari:
Nikad necu moci toliko pojesti, koliko bih zeleo ispovracati.
P.S. U vezi clanka odnosno knjige od Maxa Otta. Svaki prevod treba pohvaliti. Ali Ott je ekonomski (biznis-)savetnik cije knjige treba da navode vodu na njegov mlin. To nije nikakva naucna (ekonomski seriozna) knjiga.
Poštovani gospodine Nedovoljno Informisan, penzioneri bi dobili koliko im treba da zadovolje najnužnije potrebe i nema govora o tome da bi ono što dobiju ulagali u kupovinu evra ili sklanali u slamaricu. Oni su najsigurniji da će potrošiti sve što dobiju. Vi ih predstavljate kao bogate špekulante.
.....
Penzioneri svakako nisu ni bogati ni špekulanti. Oni su samo zabrinuti za svoju sigurnost i sigurnost svoje dece. Upravo zbog te zabrinutosti su u stanju da odvoje od usta da bi stvorili bilo kakav "višak" i odložili ga za "crne dane" ili preneli na decu.
.Zar Vas nije sramota što ste to rekli.
???
Šta sam to rekao? Gde? Molim citat. Unapred se izvinjavam ako sam bilo koga uvredio, ali prilično sam siguran da sam bio korektan prema svima.
U SAD nekreditni novac se može iskoristiti za mnoge stvari, izgradnju infrastrukture, finansiranje prosvete i zdravstva, i sl. a nama je potrebno samo da preživimo, da rešimo socijalne slučajeve, a Vi se brinete da oni ne kupuju evre i prave poremećaje na tržištu. Ako bi neko sklonio novac u slamaricu, to bi bilo dobro, jer bi se odmah naštampao novi novac, koji je nekom potreban i koji bi ga odmah potrošio.
Verujem da ste stekli pogrešan utisak o mojim namerama i mišljenjima. Molio bih Vas da još jednom, hladne glave, pročitate šta sam napisao i ukoliko ste u mogućnosti (imate volje/želje)odgovorite na moja pitanja.
Naime, scenario koji sam naveo je iz mojeg ugla gledano, veoma moguć. Nemam stav o tome da li je to dobro ili loše. Mene zanima zbog čega mislite da se to nebi desilo?
I nova pitanja:
1. U slučaju da se neka količina dinara ipak prenese u devizne slamarice, na koji način bi se odredila nova količina novca kojeg treba naštampati?
2. Zar ne mislite da bi možda bolji efekat imao ohrabrivanje populacije da novac iz slamarica prebaci u banke i na taj način se dođe potrebne sume novca?
_________________________________________________
Ko bi po vama stampao i kontrolisao kolicinu tog nekreditnog novca?
Zasto se zove "novac" ako nema kreditnu (materijalnu) vrijednost?
Ko ce da odluci o paritetima domacih valuta i nekreditnog novca?
Ako Zapad ima 3/4 trenutnog kreditnog potencijala zasto mislite da ce ga se odreci i kreditirati siromasni Jugo-Istok?
Zar ova kradja uz pomoc toksicnih (bezvrednih) derivata ne govori suprotno: da Zapad na sve moguce nacine otima od tog Jugo-istoka, umjesto da mu pomaze?
Zasto mislite da ce Zapad dici ruke od rimske formule - 10% kamate, ako imaju know-how i oruzje da taj know-how sto prije prodje i ima vjeciti monopol?
U anticka vremena je koristena formula, koja je i dan-danas bolja od ove koja nas maltretira:
Placala se kamata onome ko vam cuva blago, a ne kao danas - obratno! samim tim nema inflacije, sve se trosi i razmenjuje, jer novac i roba gube svakim danom svoju vrijednost! umjesto nagomilavanja roba non-stop kruzi, samim tim je u interesu svih da ima sto vise potrosaca!
Zasto se onda preslo na kamate?
Pa zato sto nekrofilima treba piramida bilo da se radi o vlasti, finasijama, razmjeni...!
Nikako humanizam!
"While life is characterized by growth in a structured, functional manner, the necrophilous person loves all that does not grow, all that is mechanical. The necrophilous person is driven by the desire to transform the organic into the inorganic, to approach life mechanically, as if all living persons were things. ... Memory, rather than experience; having, rather than being, is what counts. The necrophilous person can relate to an object — a flower or a person — only if he possesses it; hence a threat to his possession is a threat to himself; if he loses possession he loses contact with the world. ... He loves control, and in the act of controlling he kills life."
[ Creators and Destroyers - Erich Fromm ]
Gospodine Au Mile, poklonjeni (nekreditni) i nepoklonjeni (kreditni) novac nisu iste veličine. Poklonjeni novac ulazi u opticaj da u njemu ostane zauvek, i zato njega ima dovoljno koliko treba. Kreditni novac ulazi da bi bio vraćen sa kamatom i zato njega nikad nema dovoljno. Zato se on stalno dodaje sve više i više i zato on ne može da funkcioniše bez inflacije. Sve inflacije imaju oblik eksponencijalne krive, kakva je bila Miloševićeva inflacija, samo je Milošević svoju izveo za godinu dana, pa se sve videlo, a druge inflacije su programirane da dožive kraj za na primer hiljadu godina ili bar nekoliko stotina godina, pa se u jednoj godini to ne može videti.
Ovo o cemu vi pricate se zove lokalna valuta (local currency) - kao sto joj ime kaze, ona ima ogranicenja: teritorijalna, monetarna i materijalna.
Zato je njen efekat najjaci na malim uzorcima!
Svetska Vlada vec postoji samo mi ne znamo ko je u njoj - u narodu poznata kao Velika Masonska Loza!
Zar $60 triliona dolara izbacenih derivata (CDO, CDOs squares, CLO, ABS, MBS, CMBS, CMO, CBO ...) u poslednjih 5-6 godina nije upravo nekreditni novac (bezvredni papir koji nema podrsku u robi i uslugama), ali ga je (novac) dobio preko osiguravajucih kuca koje su mu prikacile "triple A", da bi se sto bolje na Marketu prodao?
Kao sto vidite, ono sto vi pricate je vec uradjeno ovom finansijskom manipulacijom, koja je dovela do Svetske Krize. Povuceni su dolari iz zemalja koje su imale suficit i od raznih sheika i despota koji cuvaju poradenu akumulaciju (novac) na Zapadu, a zauzvrat su izdati bondovi i obveznice koje ne vrijede papira na kome su stampani!
procjene su da je samo iz BRIC-a izvuceno $2 triliona i dodatnih $1 trilion iz razvijenih azijskih i evropskih ekonomija! dodajte tome da ce sa tom pokradenom akumulacijom sada da kupuju na trzistu koje vrijedi u pola cijene i dobicete da je Veliki brat indirektno zaradio preko $6 triliona - samo na toksicnim derivatima!
Ako su nam jezici tako slicni, prevedite mi na srpski "weekend" ili upotrijebite "artikle"; objasnite nekom americkom Indijancu - koji zna od brojeva samo za 1, 2 i 5 - sta je "nula"; probajte da prevedete sa albanskog: madh, posht, fshes, vetullkalem, vetullperpjekur, vetullhen...;
sa nemackog: kummerspeck, putzfimmel, drachenfutter, backpfeifengesicht, torschlusspanik ...; dansko: uitwaaien; holandsko: plimpplampplettere; iransko: alghunjar, mahj, nakhur ...!
"Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati."
[Stefan Nemanja]
Стојан Ненадовић је заспамовао целокупан српски интернет, а сад и овде кампује. На форуму Б92 су га исекли на фронцле, али човек очигледно не разуме како му је идеја промашена :-)).
Билион у српском је трилион у енглеском. 60 билиона $ је била вредност CDS-ова до пада Браће Лиман ;-).
CDO, CDOs squared, ABS, CLO, MBS, CMBS, CMO, CBO су хартије од вредности, а не финансијски деривати, чисто да не буде забуне ;-).
Nama su otpisane kamate koje su se akumulirale za vrijeme "rata" i njihovih sankcija, ane glavnica duga!
Prosto je nemoguce uvesti "complementary currency" za velike ekonomije poput USA, Francuske, britanije, Italije..., jer (1)obezvredjuju monetu te zemlje, (2) smanjuju strana ulaganja, (3) nagovjestavaju inflaciju...
Imate odlican primjer u zemljama sa suficitom koje su investirale preko jednog GDP-a u US ekonomiju.
ovo sto radi sadasnja US administracija (quantitative easing) je na indirektan nacin dostampavanje i obezvredjivanje dolara, samim tim i njihovog stranog duga - stampanje novca koji nema pokrice ce neminovno da na duzi rok stvori inflaciju i dodatno obezvrijedi to dugovanje, sto strani investitori nece gledati skrstenih ruku.
Znaci, radi se o povezanim sistemima koji imaju razlicite monetarne i fiskalne sisteme i nema te svetske vlade koja to moze promijeniti. samim tim ne postoji mogucnost za ovo o cemu vi pisete! prije ce Hari Poter postati istorijska licnost, nego sto ce "complementary currency" doci u poziciju da dominira - ne Svetskom ekonomijom - nego cak ni nacionalnom!
Humanizam je na izdisaju, a dobrocinitelja i domronamjernih ideja jos manje!
Zamislite samo podatak da je od 2001-ve do 2007-me u anglo-saksonskim ekonomijama izbaceno za oko 100 puta CDS-a (sa $500bn na $60,000bn) iako je svetska ekonomija rasla svega 3-4% godisnje.
Sta je to nego nekreditni novac (ali samo za one koji su ga ovjeravali)!?
Prvo vjestacki podignete (napumpate) vrijednost svojih nekretnina, da biste mogli poslije toga - na svaki takav dolar/funtu koju ste stvorili - izbacite 40 dolara/funti finansijskih papira bez ikakvog pokrica!
I sta se desilo?
Pa Svetska Kriza - koju ce da plate svi, a onaj ko je kreirao ce izaci iz nje sa "kesh"-om sviju nas, koje trenutno drzi u sigurnim US obveznicama, i ceka da Market dostigne dno, da bi ga dugoinvestirao!
Da li ste negdje u ovoj radnji primijetili bar mrvicu humanizma?
I jedni i drugi su derivati, jer su proizasli iz necega (derived), samo sto je CDS ugovor kojim se moze trgovati, a CDO je obligacija koja ima fiksni interes i kao takva je derivat, jer joj treba zalog/a!
da su isto mozete vidjeti i prema padu i jednih i drugih na marketu:
U odnosu na 2008-mu, CDO-a (i ostalih derivata) je za $123 triliona manje, a CDS-a za $23trilliona. Sto jasno govori da su povezani. Ako su "hartije od vrijednosti" zasto su izgubile samo za par mjeseci 30%? ;))
Da, "milijarda" je stara srpska rijec i vrijednost :o), koju su vi zamijenili (cak i onaj ko je prvi krstio i uveo)!? ali srbin ne bi bio srbin da ne bude "veci katolik od Pape"! ;))
"Milijarda" je u danasnjoj ekonomskoj terminologiji "bilion" tj. 1000 miliona, i kao takav/takva se koristi u nauci kao "billion".
Cak su i Francuzi, koji su nekad davno i dali ime i velicinu/vrijednost toj "milli-ard", poceli da racunaju kao 1000 miliona!!!
"Milliard"-a, francuski izraz/velicina, koji vuce od latinskog /mile/, /millia/ hiljada [ kao u /milia pasuum/ hiljadu rimskih (nasih duplih) koraka)] da bi ga kasnije Francuzi koristili u "milli-ard" od /milli/ hiljaditi deo;
/Billion/ je od /bi/ dva (m)illion, koji proisticu od starofrancuskog /millon/ /million/;
u modernom francuskom billion nije vise "milion miliona", nego je zamijenio /milliard/ tj. dobio je umanjenu vrednost za hiljadu (1000 x million) koju danas koriste i ti isti Francuzi!
Do nedavno su Britanci i Nemci koristili vrijednost /billion/ kao vrijednost od milion miliona, ali ne vise - tako da je postalo/a arhaizam; osim kod nas i Rusa - "trista meleona".