Како са 2.000 знакова реаговати на текст од скоро 45.000 знакова са којим се добрим делом не слажеш? Да покушам. Увод (првих 10% знакова) је нека врста „увода опште праксе“ и могао би се са исто толико смисла наћи у било ком другом тексту. Прави текст почиње од реченице: „ Шта се то дешава у Србији, која је у 20. веку прошла кроз неколико ратова и смена субјеката унутрашњег уређења?“ Заиста, шта се то дешава? Дешава се полагано рушење комунистичких табуа и њиховог патента на истину. Аутору се то нимало не допада и веома се једи. Уз обилно навођење философских и књижевних цитата, он се у име већ једном установљене историјске „истине“ (оне – комунистичке) обрушава на тек започет ток рехабилитације жртава комунистичког терора и његових псеудосудских процеса (за који ток се надам да ће бити доследно настављен). Веома му сметају млађе колеге-историчари који се не слажу са његовим догмама, јер он једино себе сматра правим, непристрасним, објективним научником - историчарем, и одлучно одбацује резолуцију Европског Парламента у Стразбуру од 1996. године у којој се изједначују два тоталитарна система и политичка режима – нацистички и комунистички. Сматра да то није допустиво, јер – нацистички систем је изазвао много више жртава (јесте) – а занемарује да је тај режим био агресор у рату и да су те жртве били у огромној већини грађани нападнутих земаља, док је бољшевичко/комунистички режим побио оно „мало милиона“ сопствених грађана – не у ратним операцијама, него у злочиначкој социјалној вивисекцији која је у ткивима друштава која су била погођена њиме (нарочито у Русији и Србији) оставила неизбрисиве трагове и унакажења, од којих она и данас пате. У својој аргументацији помало меша „бабе и жабе“, јер у име историјске науке (чији је он непорециви жрец) жестоко напада правну процедуру судова (а изгледа да није правник). Ах, да: шта је аутор хтео да каже оним (ироничним?) питањем: „А где је гроб Драже Михаиловића?“ Ако зна, усрдно га молим да нам саопшти.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 20 април 2009 19:10
vlx
Autor nije spomenuo da su takve zločine činili i partizani pa su na kraju rata proglašavani herojima. Da se ide predaleko ide se ali sudovi samo poništavaju presude. Istorija treba da sudi o učešću svakog bilo on četnik ili partizan! Što se tiče Milankovića, pa šta sad kad bi smo osuđivali njega morali bismo i glumce jer su igrali predstave dok je trajao rat i gde je onda kraj!
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 20 април 2009 19:21
Sinisa
Mish-mash:esejisticko-istorijski pokusaj analize ekstremno komunisticke orijentacije.
Sramotno je pomenuti Milankovica u ovom kontekstu Radio Beograda jer postojipisani podatak da je odbio saradnju s okupatorom ,kao i najveci broj univerzitetskih profesora BU.
Da nije bilo Nedica, ne bi danas bilo ni mene ni potomaka nasih oceva,dedova koje su pobegli pred ustaskom NDH kamom i Pavelicevim logorima u kojima je nestalo milion Srba...
Da je Draza bio kolaboracionista fasista,zar bi ga SAD odlikovale?
Zundhausen je samo nastavak neo-fasisticke ideologije koja potire sva gradjanska i istorijska prava Slovenima.
Krajnje je vreme da u Srbiji na celo drzavnih institucija od Arhiva Beograda,Arhiva Srbije pa i katedre za istoriju Filozofskog fakulteta dodju istinski istoricari i humanisti a ne podobni kadrovici.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 20 април 2009 22:15
M. Панонац
Одмах да нагласим, и са очеве и са мајчине стране, претци су ми били углавном у партизанима. Обични војници. И не стидим се тога. Ипак, често себи постављам питање - какви су били стварни (стратешки) домети партизанског покрета, као и четничке организације?
1. Ако погледамо колико је немачких војника и официра страдало од партизанске руке, видећемо да је тај број у односу на укупне њихове губитке занемарљив, да не кажем смешан! Довољно је подсетити се генијалне "Кадињаче" и све ће бити јасно! Што се четника тиче, њихов допринос је још мањи, скоро па никакав.
2. Појава партизанског покрета на територији тзв. НДХ била је животна нужност, у сваком случају је боље погинути у борби са усташама него мирно чекати да те прекољу. Сасвим друга ситуација је била у Србији. Егзистенцијалне нужде за герилу уопште није било. Штавише, након Првог светског рата и губитака од којих се ни данас нисмо опоравили, покретање оружане борбе у Србији против Вермахта је било једнако колективном самоубиству. У ниједном војном уџбенику неће писати колико је Немаца погинуло по Шумадији до октобра 1941. јер је тај број занемарљив, али сви ћемо знати за Шумарице док постоји ова нација.
3. Зашто партизани нису никада напали један од најмонструознијих логора на свету - Јасеновац? Док се силна војска сабирала да "ослободи" Београд, злочинци су клали у логору, све до априла 1945! Каква је то ослободилачка војска која оставља да "фабрика смрти" ради до краја и оставља логораше да се сами ослободе?!
4. Изузимајући усташе, балисте и сличне, Срби су се у том рату највише тукли међу собом и то је чињеница које би требало да се стидимо, а не као овај професор историје, глорификујемо. И још да славимо што је Жикицина пушка опалила прво баш по Србима!
5. Сматрам да је један од највећих трагичара али и хероја тог рата управо генерал Недић. Док су други расипали он је сабирао, док су други траћили он је чувао, и заиста, многе је српске животе сачувао. Њему капа доле! А не овом "повјесничару".
Препоруке:
0
0
6
уторак, 21 април 2009 02:18
Dragan K.
Mislim da se profesor previse koristi citatima,cak i pesnika,da bi dokazao kako ne treba nista promeniti ni rehabilitovati.Znaci sve je uredu,50 godina laznog socijalizma i komunizma ne treba po njima ceprkati,jer bice lose po sve nas.Ako neko pocne da saradjuje sa okupatorom u zelji da spasi sta se spasti moze,i to proglasimo za zlocin,onda i danasnju vlast koja saradjuje sa okupatorom koji drzi pod okupacijom deo zemlje,cak proglasi njegovu nezavisnost,treba da proglasimo za zlocin.Sto ce mozda i iduce generacije da ucine.Profesor toliko uporno dokazuje da se do istine ne moze doci i valjda ne treba ni pokusati.Vrlo tezak i mucan clanak koji nudi samo bezizlaz.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 21 април 2009 07:32
Srboljub Savic
Da je istorija nauka, treba dokazati. Autor, iako
se zalaze za tezu da istorija nauka, i sam je vec
na pocetku negira.
Nazalost, ni koriscenje autenticnih dokumenata nije dovoljno da bi se napisala istorija, kojoj bi se moglo priznati naucnost.
Ubacivanje sudova i njihovog delovanja, morala
bi biti posebna tema. Nazalost, u celom XX veku,
nase sudstvo nam pruza obilje primera gazenja
prava, najcesce "silovanjem" pravde, po "zadatku",
udvoricki (prikupljanje "poena), do neznanja i zle
namere. Od ubistva Karadjordja (sigurno i pre),
mngo je nevinih stradalo, zbog potkazivaca i njihovih interesa (od sitnih materijalnih [i zbog
lepe zene] do raznih, monstruoznih). Zato autor
navodi neke, naoko tesko objasnjive slucajeve.
Tako, u novije vreme osudjen je nesrecni zacetnik
"nove" crkve, ali zbog nadrilekarstva, kojim se nije bavio. Profesor Djuric, zbog strucne pobune.
Azem Vlasi, umesto za terorizam i separatizam, za
primanje telegrama i silazak u jamu rudnika. Osudjen je saucesnik u "ubistvu", a ubica ni pomenut. Ni u jednom slucaju nije bilo reakcije
pravnika, a jos manje intelektualne javnosti. Ni govora o reviziji sudjenja.
Cetnici nisu bili rezultat politickog pokreta.
Cetnicke grupacije u raznim delovima Jugoslavije,
delovali su razlicito, pa se ne smeju stavljati
"pod jednu kapu". Uostalom, i SSSR i SAD su imali
svoje misije pri stabu Draze Mihajlovica 1941.
SAD su povukle misiju, tek posle upornih pismenih
demarsa-protesta Vinstona Cercila. Draza nikad nije
dobio odlucujucu pomoc ni materijalnu podrsku "Alijanse". Pri kraju, cak je i kralj,
formalno podrzao partizane. Iako nije istorijski
izvor valja procitati sta pise Wikipedija, na
engleskom o Drazi.
Istoricari bi imali vise razumevanja za zbivanja
u svetu, a jos vise kod nas, kad bi proucili delovanje (i moc) Britanskih tajnih sluzbi i nekih
manje tajnih a veoma uticajnih organizacija i institucija (27 mart 41- "sitna" epizoda).
Clanak treba pazljivo pro.
S postovanjem,
Savic
Препоруке:
0
0
8
уторак, 21 април 2009 07:43
Душан Даниловић
Сама чињеница да је дотични господин или боље речено друг професор историје на БУ довољно говори о глибу у којем се налази српско друштво и о животној неопходности настанка нове националне елите нарочито у области хуманистичких наука које су потпуно уништене комбинацијом непотизма и комунистчког терора.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 21 април 2009 08:48
Branislav Popović
Kao što već reče jedan komentator, kako reagovati na tekst od 45 000 znakova sa 2000. Najkraće rečeno: nikako. Ali hajde da pokušamo, naučno argumentovano kao i profesor Stanković (i ja sam čovek od iste struke, doduše sa nižim naučnim stepenom).
Kolaboracija?! Da li su četnici povremeno sarađivali sa okupatorom, naročito italijanskim? Jesu i to niko nije krio. Za to su čak imali i blagoslov iz Londona i to je tretirano kao kooperacija. Italijani su četnicima prepuštali teritoriju u zamenu za onemogućavanje komunističke delatnosti na poverenom prostoru, a četnici su na taj način utvrđivali pozicije pred nikad dočekanu savezničku invaziju na Jadran. (To je samo jedan aspekt jer se nema dovoljno prostora za regaovanje.) Da li su partizani sarađivali sa ustašama i Nemcima?. Jesu u cilju borbe protiv četnika. Najpoznatiji primer su pregovori u Gornjem Vakufu. Isto tako je istina da su neki četnički komandanti sarađivali s Vermahtom. Iz raznih pobuda. Nekada su samo ugovarali primirje (što je u ratu legitimno), a nekada su u zamenu tražili da Nemci intervenišu kod ustaša da potonji prekinu sa pokoljima Srba. Nekada su na obostranu korist sarađivali i sa ustašama. Prvi bi se obavezali da neće napadati organe NDH, a drugi da njihova vojska neće ulaziti u određena srpska etnička područja. Zvuči pomalo ogavno da se pregovara s ustašama, ali je van svake sumnje bilo korisno za Srbe u Bosni. Poenta je da situacija na terenu u Jugoslaviji nije bila nimalo crno-bela i da se povremeno moralo postupati u skladu sa okolnostima, što je iziskivalo i određene neprincipijelne koalicije. E sad postavlja se pitanje kome je palo na pamet da u celoj gunguli još diže i revoluciju i ko se držao defanzivno dok je SSSR bio "u ljubavi" sa Hitlerom. Procenite sami.
Препоруке:
0
0
10
уторак, 21 април 2009 09:01
Branislav Popović
NASTAVAK:
Reći da su "u fojbe bacani italijanski fašisti" je najblaže rečeno nekritički. Tamo gde su oni bacani (u Istri) gotovo da i nije bilo rata, ai sam Kardelj je (u Londonu na sastanku Saveta ministara velikih sila, 1945) priznao da ih je ubijeno "svega oko 3000". Iz takvog stava proizlazi valjda da si i streljanja po gradovima Srbije 1944-1945. bila opravdana i da su streljani saradnici okupatora. Šta znači rečenica da je Milanković imao emisiju na "nacističkom Radio-Beogradu". O čemu je to govorio Milanković? Kako to da nije zbog toga likvidiran (mnogi su i za manje, bez obzira što su bili profesori Univerziteta). Da li to znači da je u otporu prema okupatoru svaki oblik života morao da zamre? Profesori da ne predaju, lekari da ne leče, glumci da ne glume i pisci da ne pišu? Ko bi radio redovan žandarski posao da nisu ostali srpski žandari? Da li su u francuskoj 1945. streljani francuski žandari koji su ostali u službi za vreme okupacije? Naravno da nisu. Profesor je prenebregao činjenicu da je bilo Francuza otvorenih nacista koji su se borili u sastavu SS na Istočnom frontu i da je jedna upravo francuska jedinica ostala među poslednjima da brani Berlin 1945. Kod Srba nije bilo ničeg sličnog. Čak je i Ljotić (koji jeste bio kolaboracionista i antisemita) odbio da šalje ljude na Istok, pravdajući se da Srbi nisu nemački saveznici nego robovi. sti taj Ljotić je zajedno sa Nedićem pisao pismo kralju (i poslao preko Turske) u kojem je objasnio uzroke njegove kolaboracije preuzimajući odgovornost za istu i tražeći da mu se pošteno sudi po povratku kralja u zemlju. Isto je pisao i Nedić. Da li su mnogi pripadnici Specijalne policije radili za JVO. Jesu i zbog toga je Gestapo čuvao komesara Nikolu Gubareva, upravo da ga ne ubiju njegove kolege. Inače Gubarev je radio na borbi protiv četnika i pronalaženju sakrivenih Jevreja. Kako to da Nemci hapse svoje kolaboracioniste? Kako to da su stotine ravnogoraca streljane u Jajincima i zatvorene u Banjici.
Препоруке:
0
0
11
уторак, 21 април 2009 09:02
Баја Патак
M. Панонац понедељак, 20 април 2009 22:15 : Вама и Вашим аргументима: капу доле!
Препоруке:
0
0
12
уторак, 21 април 2009 09:14
Branislav Popović
NASTAVAK:
Otkud to da je jedan ceo bataljon Ljotićevaca poslat u zarobljeništvo 1942? Otkud to da četnici u selu Smilčić (Dalmacija) 1944. napadnu i ubiju 12 Nemaca, ako je Đujić (po istoričaru Latasu) otvoreno sarađivao s Nemcima.
Da li su prof. Stankoviću svi oni crnogorski četnici zaslužili da budu pobijeni 1945? Strašan je sud profesora koji tolike ljude šalje u smrt.
Sve ovo ne znači da i četnici nisu ubijali nevine. Često svirepo, ali brojke su znatno drugačije. Profesor je rekao tj. citrao "da je u Srbiji pod šifrom slova Z pobijeno 1000 ljudi". Koliko ih je pobijeno od druge strane samo bez ikakve šifre. Šta ćemo sa pasjim grobljima.
Poenta je da sve žrtve zaslužuju objektivan sud. I partizanske i četničke, pa ako hoćete i ljotićevske i nedićevske. I vine i nevine. Zaslužuju ga jer ga 45 godina nisu mogle dobiti. Deo istine je prećutkivan, deo falsifikovan. Sada profesor traži da druga strana ćuti da se ne bi videlo ko je sudelovao u fabrikovanju neistina, ko je izdao struku i prodao je položaje i nameštenja i počesti od državnih vlasti.
Da i druga strana povremeno zastranjuje, nepobitna je činjenica, ali je pitanje da li postoji drugačiji put da se stvori objektivna slika. Možda će na ovoj ideologiji opterećenoj istoiografiji stasati nova generacija istoričara koja neće biti opterećena sukobima iz prošlosti i koja će nas više približiti istini. Možda i neće. Ali knjige koje su napisane za vreme vlasti pobednika ne treba da budu i poslednje napisane jer ono što u njima piše jeste jednostrano pa i nastrano.
Tekst profesora Stankovića ne doprinosi traganju za istinom. On traži da se ćuti i da ustanovljene "istine" prihvatimo zdravo za gotovo, možda zato što ih je i on sam pisao.
P.S. Izvinjavam se na delimičnoj dezorganizovanosti teksta i slovnim greškama. Nije baš pisan u idealnim uslovima. Vreme i prostor su me ograničili.
Препоруке:
0
0
13
уторак, 21 април 2009 11:03
брм
кључ овог невероватно опширног и конфузног текста је у једној речи у загради - аутор се буни против оних који се буне против тумачења која су њему света (ако је некоме јасно за шта се аутор залаже, свака му част) и - југословенства (у загради). не дирајте му југословенство!
Препоруке:
0
0
14
уторак, 21 април 2009 12:51
roadrunner
Vecina komentara ove poistovecuje nas titoisticki rezim sa fenomenom svetskog komnunizma. To su dve poptuno razlicite stvari, po nastanku,poslediciama i fenomenolski.Posto mi je deda-stric kao cetnik spaljen u Dahau,misim da je to vise nego dovoljno slikovito objasnjenje "kolaboracije".
Medjutim, komunizam u Rusiji nije nastao tek tako, ili sto bi moja baba slikovito rekla "zbog, sira,'leba i vojne muzike". Nastao je zbog katastrofalno podeljenog, prakticno kastinskog plutokratskog drustva gde su 90% seljaka bili nista vise nego stoka u vlasnistvu pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski. A sto se tice brkatog Gruzijca - najbolji parametar uspesnosti neke vlasti je situacija u zemlji na pocetku i na kraju necije vlasti. Pa da krenemo - SSSR je u vreme njegovog dolaska bio labava konfederacija sovjetskih republika, na granici raspada, zemlja unistena I svetskim i gradjanskim ratom, sve pismeno pobijeno ili pobeglo iz zemlje,zemlja nepriznata i pod sankcijama celog sveta (zamislite Rusiju 1990 pa jos sto puta gore) Vec 30ih godina nepismenost je bila manja od 1%, industijalizacija je bila takva da je 40ih mogla da nadmasi proizvodnju Evrope pod Nazi okupacijom i tako pobedi u II svetskom...I pored katastrofalnog razaranja najrazvijenijeg evropskog dela(Naci politka spaljene zemlje) i gubitka preko 20mil zivota,kad je brka umro ta zemlja je bila - naucna velesila, nuklearna sila,kosmicka sila...SVETSKA SILA. Zamilsite nase "experte"koji dolaze na vlast u takvu zemlju tamo negde pocetkom 20', u kakvom stanju bi je ostavili?! O pobedi nad najvecom vojnom invazijom u istoriji i da ne govorim...Tom i takvom trulom SSSR nije nista "falilo" sve negde do 1985(razlozi raspada i krize su visestruki i zahtevaju nov text) A da ne navodim da i dan danas u svetu postoje "trule" komnunisticke zemlje(Kina, Kuba, Vijetnam)koji funkcionistu i napreduju mnogo bolje nego sto bi pod liberalnim kapitalizmom. Ukratko, stvari nisu crno-bele...
Препоруке:
0
0
15
уторак, 21 април 2009 15:54
поштено
"У Туђмановој Хрватској у истој колони на паради марширају домобрани, усташе и партизани."
Препоруке:
0
0
16
уторак, 21 април 2009 16:25
Баја Патак
roadrunner уторак, 21 април 2009 12:51 Могу се сложити само са Вашом последњом реченицом: „Ukratko, stvari nisu crno-bele...“ Колико сличности је титоистички режим имао са светским комунизмом, је за неке можда од важности. Мени је то отприлике исто као и разлика између куге и колере. Обе су смртоносне ако се не лече. Међутим, Ваша тврдња да „ .... komunizam u Rusiji nije nastao tek tako….Nastao je zbog katastrofalno podeljenog, prakticno kastinskog plutokratskog drustva gde su 90% seljaka bili nista vise nego stoka u vlasnistvu pokondirene "elite" ....“ је умногоме лишена основа. Бољшевички пуч 1917.г. после кога је дошло до грађанског рата и пропасти историјске Русије се догодио 55 година после земљишне и друштвене реформе (1862г.) којом је укинут феудализам и ослобођени кметови, а почетком 20. века Русија се развијала великом брзином и сигурно би јој било далеко боље да јој је пружена прилика да се наставила тако развијати. Практично све оно што данас подразумевамо под руском културом и уметношћу је резултат активности баш те, Вама одвратне „pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski“ – али упркос томе је стварала све на руском језику и у славу руском народу. У том погледу, совјетско друштво нема скоро ништа да покаже човечанству. А што се тиче тога „ da i dan danas u svetu postoje "trule" komnunisticke zemlje(Kina, Kuba, Vijetnam) koji funkcionistu i napreduju mnogo bolje nego sto bi pod liberalnim kapitalizmom“ - и о томе би се могло подоста расправљати. Довољно је рећи да ми – изван тих земаља, имамо слободан избор: ако желимо да живимо у њиховом (по Вама) идеалном друштву, слободни смо да се тамо преселимо. То се не може рећи за Кубанце, Вијетнамце или Кинезе, јер из неког (необјашњивог?) разлога много више њих безуспешно тежи да избегне и живи „pod liberalnim kapitalizmom“. Можда би тај парадокс требало проанализирати на основу принципа марксизма-лењинизма? Укратко, што `но рекосте: „Ukratko, stvari nisu crno-bele...“
Препоруке:
0
0
17
уторак, 21 април 2009 23:00
roadrunner
Baja Patak, vas izjava da “совјетско друштво нема скоро ништа да покаже човечанству” je blago receno katastrofalno netacna (nadam se da nije maliciozna). Ako nije maliciozna onda vi aposolutno ne znate nista o nauci 20. veka. A to da se „почетком 20. века Русија развијала великом брзином и сигурно би јој било далеко боље да јој је пружена прилика да се наставила тако развијати” je sta bi bilo, da je bilo. Da je bilo dobro, revolucija sigurno ne bi nasla tako plodno tle u milionskim masama. Kako se to ne digose na revoluciju (recimo) Srpski seljaci koji propatise mnogo vise u I ratu. Pa nisu, jer je u Srbiji postojala manje vise uravnilovka bogatstva i mogucnosti vertikalnog napredovanja na drustvenoj lestivici. Neko je imao hektar vise, kravu, dve vise..a u Rusiji - pa pobogu jeste li ista procitali o klasnim(ja bih rekao kastinskim) razlikama u carskoj Rusiji ? A sto se Kine, Kube i Vijetnama tice...Da, da dolaze Kinezi u USA naravno, ali razlika izmedju USA i Kine(Vijetnama) 1949. i sada je nemerljiva...i smanjuje se svakim danom. Ako to ne priznajete, onda ste maliciozni. Sto se tice Kube..iako je zemlja 50 godina pod sankcijama, uporedite je sa prvim susedima slicne velicine/polozaja/socio-istorijskog razvoja. To su Haiti i Dominikanska Republika, stotinak km istocno...Da Kuba nije pod US sankcijama(cega se to US plase od Kube pitam se, pitam?) razlika bi bila nemerljiva.
A sto se tice slobode..He..pa pricajte to nekom ko nije ziveo u USA(kao ja). Tamo NE postoje mediji koji bi bio opozicioni u evropskom smislu(ja bih rekao ni oni koji zadovoljavaju IQ preko 100). Zakon o slobodi medija postoji, ali kombinacija krupnog kapitala/medija/politike daje u praksi sasvim druge efekte. Da, mozete izadji na ulicu i vikati, ali ce vas uhapsiti u momentu zbog krsenja javnog reda. I ovakvoj Srbji kakva da je, stanje slobode misljenja je mnogo bolje, mada prakticno osim ovog sajta nekog slobodnog medija realno nema...
Препоруке:
0
0
18
уторак, 21 април 2009 23:09
roadrunner
PS.pricao sam samo o US, delom zbog ogrannicenog prostora, a najvecim delom zato sto je USA svojim modelom najveca, najbogatija ideolosko drustvena suprotonst komunizmu(Evropa je sto zbog straha, sto zbog principa spojenih sudova ugradila mnogo "komunistickih" ideja u svoj sistem,toliko da su za vecu amerikanaca i Evropljani "commies")
Препоруке:
0
0
19
среда, 22 април 2009 08:55
Баја Патак
Почесмо о историјској науци и политичким судовима –а одосмо преко Русије и Кубе на Хаити, с тим да по сваку цену оцрнимо U.S. И ја сам тамо проживео пар година. Нисам остао – није ми се претерано допало; немам намеру певам дитирамбе U.S. – али довољно је рећи да бих ипак изабрао да радије живим тамо него на Куби (или СССР-у). Што се совјетске науке тиче – ја нисам говорио о њој, него о руској култури и уметности, која је дело баш оне „pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski“ и остајем при мишљењу да у том погледу, совјетско друштво нема скоро ништа да покаже човечанству. Совјетска наука је била свакако развијена – али скоро искључиво оне гране које су имале примену у војној технологији. Ако погледамо, например, на медицину и развој нових лекова – допринос СССР- а свету је скоро занемарљив (поготово с обзиром на величину земље). Што се тиче Србије, Русије „ i mogucnosti vertikalnog napredovanja na drustvenoj lestivici“ - стара Русија није, како Ви рекосте била пример “ prakticno kastinskog plutokratskog drustva“. То је било класно друштво, али наследно племство није било каста – улаз у његове редове био је регулисан законом (дакле не искљувиво вољом монарха). Ето–Ломоносов је био рођен као кмет/роб, Пушкин је био потомак црнца–роба, а и вољени В.И.Лењин је био племић,јер је његов тата – професор гимназије, високим чиновничким чином стекао ту титулу.И у старој Србији се могло напредовати по закону и заслугама у служби – што се за титоистичку Југославију тешко могло рећи. Напредовање је било могуће по политичкој подобности/сервилности/националном кључу. Зато и данас на високим положајима седе људи формирани у том систему и из све снаге се опиру рехабилитацији жртава комунистичког терора, а у полемикама , често и ненамерно мешају бабе и жабе (оно “grandmothers and frogs” што изговори елоквентни полиглота, бивши министар спољних послова СРЈ ми се посебно допало). За оздрављење друштва, рехабилитација је неопходна.
Препоруке:
0
0
20
четвртак, 23 април 2009 12:12
Грга
Ја мислим да овај човек покушава да одбрани историју на којој је дипломирао (или магистрирао или дипломирао или шта већ)! И да, да је комуниста до последње капи крви!
Препоруке:
0
0
21
среда, 29 април 2009 13:28
vogon
Eh komunistički istoričar!
Kad se hvata Šapca poznati Šabački apotekar Ranković je streljan od strane partizana zato što su u njegovoj kući stanovali nemci. I to bi taj naš istoričar opravdao. Samo što su nemci Rankoviću oduzeli kuću i njega iselili u šupu.
Zato treba nevine žrtve komunističkog terora rehabilitovati. A one koji su iskoristili rat za bogaćenje osuditi i oduzeti im prljavu stečenu imovinu. U tom Šapcu za koji se hvata dotični istoričar ima mnogo slučajeva gde su ljudi ni krivi ni dužni ubijeni a njihova imovina prisvojena od nadobudnih političkih komesara koji su u šume otišli 45. I da ne bude zabune moji su čitav rat bili u partiji i bili kuriri u okupiranom Šapcu. Napustili su partiju kad su videli pobednički pir. Sramota za srbiju da uvek vlast prigrabe gnjide a stručnjaci brane njihova dostignuća.
Препоруке:
0
0
22
среда, 29 април 2009 14:26
Душан Анић
Ја о свему имам своје мишљење али се увек не слажем са њим.Господин Ђорђе Станковић по мом мишљењу није ни за партизане ни четнике.Он је по мени као разуман човек изнео неке историске чињенице које нико није реалним аргументима побио.Сумња да Суд није правилно утврдио све историске чињенице а пресудио је, по мени је исправна.Ако су жандари дошли с намером да Жикицу Јовановића-Шпанца заробе урежу му петокраку на чело као некима онда је пресуда једна а ако су дошли са другим намерама а Шпанац их убио онда је пресуда друга.Ја мислим да данашњи Судови који су спровели "сабљу" а и председник државе изнесе да са њима није све како треба, не бих требали да суде о овако значајним историским догађајима.Треба се научити да се не праве исте грешке као што су судови радили и како су судили људима које су слали на Голи оток.
Препоруке:
0
0
23
петак, 01 мај 2009 20:52
Ђ. П.М.
Четници су изгубили минархију, партизани државу. Осатало смо наследили!!!!!!!
Клаус Барби је изручен Француској у најгорем тренутку,/као и Артуковић(Алојз Анић, службеник ЦИЕ/ Југославији/ после доласка Митерана на власт (1981.) када је укинута, смртна казна / гиљотина/. Енглеска мисија при Михајловићевом штабу је по налогу Черчила тражила да четници крену на партизане, већ 1941.г., а после пар сусрета Броз-Михајловић.
Михајловић је смењен пошто није прихватио Краљев позив /12.09.1944.г./ да се четници придруже партизанима у борбама за Београд. Четници су се одазвали позиву једним делом (они који нису имали крваве руке, колико партизани,Брозов услов)
Четника нема на гробљу ослободилаца Београда, или бар гробови немају обележја.
Де Гол је одликовао генерала Михајловића, 1943.г.
И једни и други су имали злочинце за фер суђење.
Пионирску улогу у рехабилитацији четничког покрета је одиграо лист "Погледи", уредник Милослав Самарџић.
Иначе у оснивачким документима ОУН, четнички покрет није означен као квислиншки. Југославија је оснивач ОУН. Од партизансе победе се још не можемо повратити.
.jpg)
Sramotno je pomenuti Milankovica u ovom kontekstu Radio Beograda jer postojipisani podatak da je odbio saradnju s okupatorom ,kao i najveci broj univerzitetskih profesora BU.
Da nije bilo Nedica, ne bi danas bilo ni mene ni potomaka nasih oceva,dedova koje su pobegli pred ustaskom NDH kamom i Pavelicevim logorima u kojima je nestalo milion Srba...
Da je Draza bio kolaboracionista fasista,zar bi ga SAD odlikovale?
Zundhausen je samo nastavak neo-fasisticke ideologije koja potire sva gradjanska i istorijska prava Slovenima.
Krajnje je vreme da u Srbiji na celo drzavnih institucija od Arhiva Beograda,Arhiva Srbije pa i katedre za istoriju Filozofskog fakulteta dodju istinski istoricari i humanisti a ne podobni kadrovici.
1. Ако погледамо колико је немачких војника и официра страдало од партизанске руке, видећемо да је тај број у односу на укупне њихове губитке занемарљив, да не кажем смешан! Довољно је подсетити се генијалне "Кадињаче" и све ће бити јасно! Што се четника тиче, њихов допринос је још мањи, скоро па никакав.
2. Појава партизанског покрета на територији тзв. НДХ била је животна нужност, у сваком случају је боље погинути у борби са усташама него мирно чекати да те прекољу. Сасвим друга ситуација је била у Србији. Егзистенцијалне нужде за герилу уопште није било. Штавише, након Првог светског рата и губитака од којих се ни данас нисмо опоравили, покретање оружане борбе у Србији против Вермахта је било једнако колективном самоубиству. У ниједном војном уџбенику неће писати колико је Немаца погинуло по Шумадији до октобра 1941. јер је тај број занемарљив, али сви ћемо знати за Шумарице док постоји ова нација.
3. Зашто партизани нису никада напали један од најмонструознијих логора на свету - Јасеновац? Док се силна војска сабирала да "ослободи" Београд, злочинци су клали у логору, све до априла 1945! Каква је то ослободилачка војска која оставља да "фабрика смрти" ради до краја и оставља логораше да се сами ослободе?!
4. Изузимајући усташе, балисте и сличне, Срби су се у том рату највише тукли међу собом и то је чињеница које би требало да се стидимо, а не као овај професор историје, глорификујемо. И још да славимо што је Жикицина пушка опалила прво баш по Србима!
5. Сматрам да је један од највећих трагичара али и хероја тог рата управо генерал Недић. Док су други расипали он је сабирао, док су други траћили он је чувао, и заиста, многе је српске животе сачувао. Њему капа доле! А не овом "повјесничару".
se zalaze za tezu da istorija nauka, i sam je vec
na pocetku negira.
Nazalost, ni koriscenje autenticnih dokumenata nije dovoljno da bi se napisala istorija, kojoj bi se moglo priznati naucnost.
Ubacivanje sudova i njihovog delovanja, morala
bi biti posebna tema. Nazalost, u celom XX veku,
nase sudstvo nam pruza obilje primera gazenja
prava, najcesce "silovanjem" pravde, po "zadatku",
udvoricki (prikupljanje "poena), do neznanja i zle
namere. Od ubistva Karadjordja (sigurno i pre),
mngo je nevinih stradalo, zbog potkazivaca i njihovih interesa (od sitnih materijalnih [i zbog
lepe zene] do raznih, monstruoznih). Zato autor
navodi neke, naoko tesko objasnjive slucajeve.
Tako, u novije vreme osudjen je nesrecni zacetnik
"nove" crkve, ali zbog nadrilekarstva, kojim se nije bavio. Profesor Djuric, zbog strucne pobune.
Azem Vlasi, umesto za terorizam i separatizam, za
primanje telegrama i silazak u jamu rudnika. Osudjen je saucesnik u "ubistvu", a ubica ni pomenut. Ni u jednom slucaju nije bilo reakcije
pravnika, a jos manje intelektualne javnosti. Ni govora o reviziji sudjenja.
Cetnici nisu bili rezultat politickog pokreta.
Cetnicke grupacije u raznim delovima Jugoslavije,
delovali su razlicito, pa se ne smeju stavljati
"pod jednu kapu". Uostalom, i SSSR i SAD su imali
svoje misije pri stabu Draze Mihajlovica 1941.
SAD su povukle misiju, tek posle upornih pismenih
demarsa-protesta Vinstona Cercila. Draza nikad nije
dobio odlucujucu pomoc ni materijalnu podrsku "Alijanse". Pri kraju, cak je i kralj,
formalno podrzao partizane. Iako nije istorijski
izvor valja procitati sta pise Wikipedija, na
engleskom o Drazi.
Istoricari bi imali vise razumevanja za zbivanja
u svetu, a jos vise kod nas, kad bi proucili delovanje (i moc) Britanskih tajnih sluzbi i nekih
manje tajnih a veoma uticajnih organizacija i institucija (27 mart 41- "sitna" epizoda).
Clanak treba pazljivo pro.
S postovanjem,
Savic
Kolaboracija?! Da li su četnici povremeno sarađivali sa okupatorom, naročito italijanskim? Jesu i to niko nije krio. Za to su čak imali i blagoslov iz Londona i to je tretirano kao kooperacija. Italijani su četnicima prepuštali teritoriju u zamenu za onemogućavanje komunističke delatnosti na poverenom prostoru, a četnici su na taj način utvrđivali pozicije pred nikad dočekanu savezničku invaziju na Jadran. (To je samo jedan aspekt jer se nema dovoljno prostora za regaovanje.) Da li su partizani sarađivali sa ustašama i Nemcima?. Jesu u cilju borbe protiv četnika. Najpoznatiji primer su pregovori u Gornjem Vakufu. Isto tako je istina da su neki četnički komandanti sarađivali s Vermahtom. Iz raznih pobuda. Nekada su samo ugovarali primirje (što je u ratu legitimno), a nekada su u zamenu tražili da Nemci intervenišu kod ustaša da potonji prekinu sa pokoljima Srba. Nekada su na obostranu korist sarađivali i sa ustašama. Prvi bi se obavezali da neće napadati organe NDH, a drugi da njihova vojska neće ulaziti u određena srpska etnička područja. Zvuči pomalo ogavno da se pregovara s ustašama, ali je van svake sumnje bilo korisno za Srbe u Bosni. Poenta je da situacija na terenu u Jugoslaviji nije bila nimalo crno-bela i da se povremeno moralo postupati u skladu sa okolnostima, što je iziskivalo i određene neprincipijelne koalicije. E sad postavlja se pitanje kome je palo na pamet da u celoj gunguli još diže i revoluciju i ko se držao defanzivno dok je SSSR bio "u ljubavi" sa Hitlerom. Procenite sami.
Reći da su "u fojbe bacani italijanski fašisti" je najblaže rečeno nekritički. Tamo gde su oni bacani (u Istri) gotovo da i nije bilo rata, ai sam Kardelj je (u Londonu na sastanku Saveta ministara velikih sila, 1945) priznao da ih je ubijeno "svega oko 3000". Iz takvog stava proizlazi valjda da si i streljanja po gradovima Srbije 1944-1945. bila opravdana i da su streljani saradnici okupatora. Šta znači rečenica da je Milanković imao emisiju na "nacističkom Radio-Beogradu". O čemu je to govorio Milanković? Kako to da nije zbog toga likvidiran (mnogi su i za manje, bez obzira što su bili profesori Univerziteta). Da li to znači da je u otporu prema okupatoru svaki oblik života morao da zamre? Profesori da ne predaju, lekari da ne leče, glumci da ne glume i pisci da ne pišu? Ko bi radio redovan žandarski posao da nisu ostali srpski žandari? Da li su u francuskoj 1945. streljani francuski žandari koji su ostali u službi za vreme okupacije? Naravno da nisu. Profesor je prenebregao činjenicu da je bilo Francuza otvorenih nacista koji su se borili u sastavu SS na Istočnom frontu i da je jedna upravo francuska jedinica ostala među poslednjima da brani Berlin 1945. Kod Srba nije bilo ničeg sličnog. Čak je i Ljotić (koji jeste bio kolaboracionista i antisemita) odbio da šalje ljude na Istok, pravdajući se da Srbi nisu nemački saveznici nego robovi. sti taj Ljotić je zajedno sa Nedićem pisao pismo kralju (i poslao preko Turske) u kojem je objasnio uzroke njegove kolaboracije preuzimajući odgovornost za istu i tražeći da mu se pošteno sudi po povratku kralja u zemlju. Isto je pisao i Nedić. Da li su mnogi pripadnici Specijalne policije radili za JVO. Jesu i zbog toga je Gestapo čuvao komesara Nikolu Gubareva, upravo da ga ne ubiju njegove kolege. Inače Gubarev je radio na borbi protiv četnika i pronalaženju sakrivenih Jevreja. Kako to da Nemci hapse svoje kolaboracioniste? Kako to da su stotine ravnogoraca streljane u Jajincima i zatvorene u Banjici.
Otkud to da je jedan ceo bataljon Ljotićevaca poslat u zarobljeništvo 1942? Otkud to da četnici u selu Smilčić (Dalmacija) 1944. napadnu i ubiju 12 Nemaca, ako je Đujić (po istoričaru Latasu) otvoreno sarađivao s Nemcima.
Da li su prof. Stankoviću svi oni crnogorski četnici zaslužili da budu pobijeni 1945? Strašan je sud profesora koji tolike ljude šalje u smrt.
Sve ovo ne znači da i četnici nisu ubijali nevine. Često svirepo, ali brojke su znatno drugačije. Profesor je rekao tj. citrao "da je u Srbiji pod šifrom slova Z pobijeno 1000 ljudi". Koliko ih je pobijeno od druge strane samo bez ikakve šifre. Šta ćemo sa pasjim grobljima.
Poenta je da sve žrtve zaslužuju objektivan sud. I partizanske i četničke, pa ako hoćete i ljotićevske i nedićevske. I vine i nevine. Zaslužuju ga jer ga 45 godina nisu mogle dobiti. Deo istine je prećutkivan, deo falsifikovan. Sada profesor traži da druga strana ćuti da se ne bi videlo ko je sudelovao u fabrikovanju neistina, ko je izdao struku i prodao je položaje i nameštenja i počesti od državnih vlasti.
Da i druga strana povremeno zastranjuje, nepobitna je činjenica, ali je pitanje da li postoji drugačiji put da se stvori objektivna slika. Možda će na ovoj ideologiji opterećenoj istoiografiji stasati nova generacija istoričara koja neće biti opterećena sukobima iz prošlosti i koja će nas više približiti istini. Možda i neće. Ali knjige koje su napisane za vreme vlasti pobednika ne treba da budu i poslednje napisane jer ono što u njima piše jeste jednostrano pa i nastrano.
Tekst profesora Stankovića ne doprinosi traganju za istinom. On traži da se ćuti i da ustanovljene "istine" prihvatimo zdravo za gotovo, možda zato što ih je i on sam pisao.
P.S. Izvinjavam se na delimičnoj dezorganizovanosti teksta i slovnim greškama. Nije baš pisan u idealnim uslovima. Vreme i prostor su me ograničili.
Medjutim, komunizam u Rusiji nije nastao tek tako, ili sto bi moja baba slikovito rekla "zbog, sira,'leba i vojne muzike". Nastao je zbog katastrofalno podeljenog, prakticno kastinskog plutokratskog drustva gde su 90% seljaka bili nista vise nego stoka u vlasnistvu pokondirene "elite" koja je izmedju sebe pricala francuski. A sto se tice brkatog Gruzijca - najbolji parametar uspesnosti neke vlasti je situacija u zemlji na pocetku i na kraju necije vlasti. Pa da krenemo - SSSR je u vreme njegovog dolaska bio labava konfederacija sovjetskih republika, na granici raspada, zemlja unistena I svetskim i gradjanskim ratom, sve pismeno pobijeno ili pobeglo iz zemlje,zemlja nepriznata i pod sankcijama celog sveta (zamislite Rusiju 1990 pa jos sto puta gore) Vec 30ih godina nepismenost je bila manja od 1%, industijalizacija je bila takva da je 40ih mogla da nadmasi proizvodnju Evrope pod Nazi okupacijom i tako pobedi u II svetskom...I pored katastrofalnog razaranja najrazvijenijeg evropskog dela(Naci politka spaljene zemlje) i gubitka preko 20mil zivota,kad je brka umro ta zemlja je bila - naucna velesila, nuklearna sila,kosmicka sila...SVETSKA SILA. Zamilsite nase "experte"koji dolaze na vlast u takvu zemlju tamo negde pocetkom 20', u kakvom stanju bi je ostavili?! O pobedi nad najvecom vojnom invazijom u istoriji i da ne govorim...Tom i takvom trulom SSSR nije nista "falilo" sve negde do 1985(razlozi raspada i krize su visestruki i zahtevaju nov text) A da ne navodim da i dan danas u svetu postoje "trule" komnunisticke zemlje(Kina, Kuba, Vijetnam)koji funkcionistu i napreduju mnogo bolje nego sto bi pod liberalnim kapitalizmom. Ukratko, stvari nisu crno-bele...
A sto se tice slobode..He..pa pricajte to nekom ko nije ziveo u USA(kao ja). Tamo NE postoje mediji koji bi bio opozicioni u evropskom smislu(ja bih rekao ni oni koji zadovoljavaju IQ preko 100). Zakon o slobodi medija postoji, ali kombinacija krupnog kapitala/medija/politike daje u praksi sasvim druge efekte. Da, mozete izadji na ulicu i vikati, ali ce vas uhapsiti u momentu zbog krsenja javnog reda. I ovakvoj Srbji kakva da je, stanje slobode misljenja je mnogo bolje, mada prakticno osim ovog sajta nekog slobodnog medija realno nema...
Kad se hvata Šapca poznati Šabački apotekar Ranković je streljan od strane partizana zato što su u njegovoj kući stanovali nemci. I to bi taj naš istoričar opravdao. Samo što su nemci Rankoviću oduzeli kuću i njega iselili u šupu.
Zato treba nevine žrtve komunističkog terora rehabilitovati. A one koji su iskoristili rat za bogaćenje osuditi i oduzeti im prljavu stečenu imovinu. U tom Šapcu za koji se hvata dotični istoričar ima mnogo slučajeva gde su ljudi ni krivi ni dužni ubijeni a njihova imovina prisvojena od nadobudnih političkih komesara koji su u šume otišli 45. I da ne bude zabune moji su čitav rat bili u partiji i bili kuriri u okupiranom Šapcu. Napustili su partiju kad su videli pobednički pir. Sramota za srbiju da uvek vlast prigrabe gnjide a stručnjaci brane njihova dostignuća.
Клаус Барби је изручен Француској у најгорем тренутку,/као и Артуковић(Алојз Анић, службеник ЦИЕ/ Југославији/ после доласка Митерана на власт (1981.) када је укинута, смртна казна / гиљотина/. Енглеска мисија при Михајловићевом штабу је по налогу Черчила тражила да четници крену на партизане, већ 1941.г., а после пар сусрета Броз-Михајловић.
Михајловић је смењен пошто није прихватио Краљев позив /12.09.1944.г./ да се четници придруже партизанима у борбама за Београд. Четници су се одазвали позиву једним делом (они који нису имали крваве руке, колико партизани,Брозов услов)
Четника нема на гробљу ослободилаца Београда, или бар гробови немају обележја.
Де Гол је одликовао генерала Михајловића, 1943.г.
И једни и други су имали злочинце за фер суђење.
Пионирску улогу у рехабилитацији четничког покрета је одиграо лист "Погледи", уредник Милослав Самарџић.
Иначе у оснивачким документима ОУН, четнички покрет није означен као квислиншки. Југославија је оснивач ОУН. Од партизансе победе се још не можемо повратити.