Pa gledaj na jutjub, ili na jednom od onih sajtova gde imas brdo serija i filmova sa prevodom.

Велики сам противник серије због ничим изазване порнографије. Ем је нема у књизи ем је ту само да би привукла гледаоце. Још сам разочаранији одлуком Џ.Р.Р. Мартина да учествује у раду на серији. Књига, тачније серијал, је ремек дело светске књижевности. прочитао сам свако слово најмање двапут и то одговорно тврдим, али серија не може да прикаже ништа од тог духа.

2) ТВ серија јесте пуко поигравање са клишеима и шаблонима, што је суштински безвредно, зато што шегачење Холивуда са плитким матрицама које је сам наметнуо не доноси никакву трајну корист. За разлику од ТВ серије, књиге се не играју са холивудским клишеима, него постављају изазове пред разумна очекивања читалаца, која су данас иста као и пре 100 или 300 година. ТВ серија нема јунаке/протагонисте, али књиге имају. То што неки од њих имају мане и услед њих страдају, то не значи да нису јунаци приче: напротив, они то остају и у смрти, што се јасно види по завештању које остаје иза њих (на пример, планинска племена која у петој књизи јуре да спасу „Недову цурицу“ само зато што је реч о ћерки човека који је за њих био и остао оличење части) – из ТВ серије је све то одстрањено малтене хируршки, а оно што је остало је приземно шокирање публике пуким непредвидивостима.
Чак и те непредвидивости нису у стању да прописно изграде и утемеље, што се види по ТВ судбинама Станиса и Сансе...

4) Танасић је потпуно у праву да је реакција политички коректних гњаватора на силовање Сансе Старк била хистерична и лицемерна, али то не значи да је ТВ серија исправно поступила. Напротив, Бениоф и Вајс су на силу угурали лик Сансе у радњу којој она никако не може да припада, и то само да би, као што су и сами признали, шок био већи него да су све то урадили са Џејн Пул, коју су па сами занемарили као лика. Политички коректни гњаватори би били узнемирени и да се ТВ серија држала књиге, јер је Мартин суровији (а истовремено и хуманији) од недораслих ТВ аутора, али то не оправдава Бениофа и Вајса. Њихов грех није према Санси Старк, која је, у крајњем случају, измишљен лик. Њихов је грех у томе што су један лик безразложно нагурали у нешто чему тај лик не припада, и тиме понизили логику целе радње. Начин на који је Санса доспела до брака са Ремзијем првенствено је увредљив по интелигенцију гледалаца, као што су, наравно, увредљиве и већ поменуте реакције политички коректних гњаватора.

Ne znam zasto mi komentar na ovu temu nije objavljen.

Knjige nisam citao, pa o prici i Martinu ne bih da sudim. Ali serija je daleko bliza sapunici nego necemu vrednom gledanja.

Hteo sam i reci da je Martin preterao u drugu stranu bezeci od klisea, ali nakon komentara koje je ostavio Miodrag Zarkoivc vidim da je razlika izmedju serije i knjige ipak mnogo veca nego sto se predstavlja.

A za to vreme nam se desavaju stvarne tragedije (jedna teza od druge) na koje zatvaramo oci bez makar tvrdoglave upornosti da ih ublazimo, ako vec nismo kadri da ih hrabroscu razresimo.

Interesantna i slozena analiza.Nisam u prilici da SVE to pogledam,ali je sigurno da je i kultura zapada ITEKAKO upotrebljena za postizanje politickih ciljeva.Holivud je NACIN da se svet kontrolise,ali je televizija preuzela dominaciju.USPAVANI i hipnotisani gledalac,prima suptilnu poruku iz svih tih sadrzaja,ali sto je NAJVAZNIJE,vise ne misli svojom glavom.AKO SE POBUNI protiv sistema i uzme oruzje u ruke,dobije DRON na glavu!VELIKI BRAT preuzima kontrolu nad svescu,ali i zivotima,ZASTRASIVANJEM!najbolje je ici u prirodu,NE konzumirati previse tu zapadnu kulturu,meditativno razmisljati.TREBA sve te sadrzaje ANALIZIRATI,bas kao i autor ovog teksta, uz pitanje ZBOG CEGA mi prikazuju stvari na taj nacin, i STA ZAPRAVO HOCE?Sve je sa ciljem da nas manipulise,cak i kritike Noaha Comskog.DA im zaista smeta,zavrsio bi kao Asanz i Snouden!

@читатељки која ми се обратила

Мала исправка: "Игре престола" (ТВ серије) уопште нисам љубитељ; штавише, критиковање исте ми причињава необично задовољство; али јесам велики поштовалац "Песме леда и ватре", а претпостављам да сте на то мислили. Искрено, ништа што долази из Америке као културе није ме толико одушевило, укључујући ту не само "Жицу", него и класике америчке књижевности, као што су Фицџералд, Фокнер, Хемингвеј, или и даље живи Мекарти и Рот. Мартина су видљиво инспирисали неки од њих, првенствено Фицџералд и Фокнер, али бих рекао да он нимало не заостаје за њима, ако их није и превазишао. При чему изгледа да нисам једини с тим ставом, јер ништа што је америчко, а да је оволико сложено и захтевно (пет књига по хиљаду страна) није наишло на тако снажан пријем у свету, као што је "Песма", која је имала милионске тираже ваљано пре ТВ серије и ушла у курсеве књижевности на појединим универзитетима.

@поређење Толкина и Мартина

Очекивано, многи пореде "Господара прстенова" са "Песмом леда и ватре". Из мог искуства, ко воли Толкина, углавном воли и Мартина, док је обрнуто нешто ређи случај, мада је исто веома чест. Ако вам значи моје мишљење, никада нисам делио неко нарочито одушевљење "Господаром прстенова", иако разумем људе који га воле (за разлику од "Харија Потера" који ми је потпуно непривлачан). Мени је "Песма" далеко ближа, зато што је више укорењена у историји (стварности) него у митологији, мада и код једног и код другог има и једног и другог. Код Мартина су политика, религије, замршене породичне драме и друштвена превирања кудикамо присутнија него код Толкина. А мислим да би и највећи љубитељ Толкина морао да призна да су Мартинови ликови неупоредиво слојевитији и дубљи. Ако ћемо искрено, Мартин ми далеко више личи на Хомера, или пак нашу народну епику (за коју он вероватно није ни чуо), док је Толкин блискији нордијским еповима који су га пресудно и инспирисали.

Poz od bivse koleginice koja te je silno lektorisala :) Nemam sad vremena, inace bih i te kako komentarisala i seriju i knjigu!

... од аудиовизуелне уметности очекујем баш аудиовизуелни угођај, иначе ту је књига. На крају, у чему је смисао ређања небројених сношаја, проливања река крви, у колико 50 епизода? Где ју ту некаква порука, почетак и крај? Без тога се све своди на еквивалент шпанских серија, које могу вечно да трају. Наравно неко заврне средства па се нагло и прекину са наврат-нанос убаченим расплетом у цигло једној епизоди. Ескапизам, виртуелни живот, десензитизација на крв. Рекао бих да није намера поређење са "суровом глобалном свакодневицом" већ припремање за сутрашњицу као и одређена врста вентила за ниске људске побуде. Рецимо споменути Звездани Ратови можда и почињу очигледно, али када се одстране Евокси, ЏарЏарови и догфајтови ипак остаје солидна, заокружена и поучна прича о томе како најбоље намере воде на Тамну Страну, до које је тек један корак, како један човек може да изманипулише читаве системе, а добрице/протагонисти постану антагонисти или пак страдају.

Porediti Tolkina sa Martinom je krajnje neumesno, a stavljati Harija Potera u isti kontekst sa obojicom je smesno.

Да се и ја убацим, као неко ко, стицајем околности, познаје и аутора и Зарковића (којег сам, истина, упознао на "блиц"), и као неко ко је читао те књиге још док је за њих знао релативно мали број обожавалаца епске фантастике.

У принципу потписујем све што је Зарковић написао, уз делимичну ограду - како је серијал књига одмицао, све сам више стицао утисак да Мартин не зна како да заврши књиге, па је негде (чини ми се) од треће квалитет приче нагло почео да опада.

Серију нисам ни хтео да гледам, и мислим да сам учинио изузетно паметну ствар тим потезом, због већ наведених разлога.

... али усудићу се да мало зачиним дискусију. Сага, као форма, је била далеко прихватљивија у давна времена, пре ТВ-а, интернета и сличних зезалица за паковање онога што се пружа читатељству и гледатељству. Исто важи и за гусле и дуге епове који се читају и запевају уз ватру на поселу. Чак су и Толкинова три тома примерена његовом времену. Е сад се питам:
Колико то нове суштине постоји, колико шекспировских или хомеровских непознатих па да оправда волумен дела? Гледајући циркус око Хари Потера, њушим бизнис и добар маркетинг у целој причи. Холивуд је до савршенства довео профитабилну вештину навлачења конзумената на наставке. Тренд се само преселио у литературу. Па после аутомобила суперкубикаже, марвелових стрипованих суперхероја сад имамо и суперромане.
Не кажем да су предметни роман или серија лоши, нисам конзумирао па не могу ни да критикујем. Само, сачекаћу ипак да све то мало одлежи. А да ли је упоредиво са Хомером и Шекспиром, видеће већ неко за пар стотина година.

Превладали су и то, али прошле су године, а његова жена (такође моја добра пријатељица) није се решавала на трудноћу из... СТРАХА! Знате, већ све те приче о "еманципованости"!? Наравно, ако се људи ВОЛЕ (што је ДАР од Бога!), ни недостатак деце није препрека за међусобну хармонију, али рођење деце сваку везу некако КРУНИШЕ! Мој другар је врло дуго и упорно УТИЦАО на жену да ПРЕВЛАДА страх и то би се можда завршило САМО на љубави, да се није десило да је на врхунцу тих њихових расправа, пре око 5 година умро Мајкл Џексон!? Рећи ћете ништа посебно, али моју другарицу као англисту, вишедеценијског преводиоца са енглеског и фана англосаксонске културе је ФРАПИРАЛА WASP-овска ХИСТЕРИЈА око смрти једне у суштини БЕЗНАЧАЈНЕ ДИВЕ! Како ми је другар пренео (после мог питања КАКО су се решили да добију малу Тијану), његова жена је рекла одприлике ово: "Маму им њихову покварену, хистеришу због једног безначајног лика БЕЗ ПОРОДА", после чега је доживела "просветљење" и РЕШИЛА се да ЗАТРУДНИ!

@zanimljivo...

Због чега би било неумесно поредити Мартина и Толкина?

Свака част сваком али за мене је поредити Толкина и Мартина готово скрнављење. Можете волети или не волети Толкина али је он имао ум генијалца и душу старог барда, Мартин нема ни једно ни друго. Он је добар писац, несумњиво да има огромну имагинацију али му недостаје оно најважније за писца поготово епских дела, он не зна шта је ДУХОВНА ВЕРТИКАЛА и зато је поредити га са Хомером и иначе налазити повезницу са старогрчким еповима неозбиљно.Толкин је измислио и језик и митологију и историју својих измишљених земаља и свако ко је чћитао Силмарилион зна о чему причам и понудио нам дело у рангу са највећим делима светске епике. Мартин је дао огољену, бруталну визију света какав можда и јесте био и јесте данас и биће сутра али у којем нема ни наде ни моралности ни вредности.Зашто онда живети и борити се'? Арагорн јесте идеализовани јунак једног идеализованог света али он је оно чему би требало стремити, тога нема код Мартина а Игру престола не вреди коментарисати, холивудско смеће!

2) Дакле, у Набокову нисам препознао ништа што би оправдало углед који ужива, и то мишљење нисам променио ни пошто сам прочитао научне есеје о његовом делу, и заиста сматрам да је он, протраћујући своју неспорну даровитост на прикривање својих интелектуалних па и моралних слабости, више штетио књижевности него што јој је користио, тако што је иначе присутном испразном снобизму додао нови замах. Па опет, никад нисам био љут на поштоваоце Набокова. Увек сам слушао њихове тврдње, трагајући за нечим што је мени можда промакло. До сада на то нисам наишао, али можда једном и хоћу.
Силно сам разочаран и Голдингом, да ме убијете не знам чиме је заслужио Нобела, али ни на његове љубитеље нисам љут. У његовом чувеном „Господару мува“ видим покушај, можда несвестан, да се типичном западњачком расизму надене ново оправдање (па стога у негативце израстају они дечаци који се окрећу природи и дивљини, а не они који се држе „цивилизованог“), али ни он, ни поклоници му, нису у мени будили изливе беса.

4) И тако даље. Могао бих до сутра да набрајам навелико вољене и цењене књиге у којима, ни поред најбоље воље и после наменских потрага по доступним тумачењима, нисам успео да пронађем неку трајнију вредност. Неки пут сам чак успевао да нађем и „доказе“ за своје ставове: рецимо, када је сам Маркес, у наступу дивљења вредне искрености, изјавио да би писци хвалоспева о његових „Сто година самоће“ били посрамљени ако би искрено признао колико су „врлина“ они сами учитали, јер их он никада није имао на уму. Па и писци које сам набројао, а које сматрам врхунским, свако од њих има у опусу и понеки роман који ми се чини шупаљ и безвредан, али који је свеједно високо поштован од стране критике управо због угледа аутора. А опет нисам сматрао да се нека поређења неумесна, смешна или тужна.
И Толкин је по мени извикан, али немам потребу да малтретирам људе који га воле. Чак ни због Харија Потера, кога држим за истински штеточинску појаву, нисам узео да спроводим некакав лични крсташки рат.

6) За разлику од вас, животно сам уверен да је упоређивање свачега са свачим једини начин да се истински трага за смислом. То слепо држање за ушанчене назови ставове, које извире из сваке речи вашег коментара, јесте нешто најхоливудскије што могу и да замислим. То је прави нихилизам, насупрот Мартину који је све само не нихилиста, мада то вама не вреди објашњавати. Тај ваш конформизам је коначна победа Холивуда над духовношћу, зато што вам није жанровски обликован само укус или утисак (што је природно), него и мишљење (што је поразно). Кад видим како нападате „мог“ Мартина све ослањајући се на „ваше“ Неке озбиљније писце (велико слово преузето од вас), прилично ми је јасно да ни те омиљене вам писце нисте разумели, него да сте се и у вези с њима само приклонили туђем мишљењу, које је у њиховом случају стицајем околности било повољно.
Ако би само такви као ви стајали наспрам нихилизма, онда би нихилизам одавно победио.

Добро објашњење о измишљању и улепшавању прошлости енглеско говорећих народа,има у књизи(дуго чекала објављивање):
Marta Rivera de la Cruz - El inventor de historias /Човек који је измишљао приче
Код шпансих,португалских и италијанских писаца Енглези и Американци и њихове државе,стоје врло лоше.
Величање Енглеза почиње бајком папе Гргура(време Тридентског концила):Да су му се на пијаци робова допали плави младићи.Рекли су му да су Англи а он разумео као Ангели па их откупио,ослободио ропства.
Рецимо-Шпанци,Португалци,Италијани и Арапи су од давнина морепловци и трговци а Енглези су ту и тамо били делови посада(по Колумбу) на њиховим лађама.(Енглези су се у успутним лукама опијали,тукли и клали;згроженом домаћем становништву-Индијанцима у Америци,капетани причали да је такво понашање Енглеза уобичајено).
И онда је енглески постао службени језик у међународном саобраћају,трговини и односима(по директиви Гргура и Џона Дија?)
(неки Срби у вртићима уче прво енглеска слова)

Не знам колико је паметно поредити Толкинов опус са све кратким причама за децу попут `Ковача из Великог Вутона` са објективно индустријским писањем Мартина. Толкин је писао пре `брендова`, трејлера и ХАБЕОА у потпуном другачијем времену пред потпуно другачијом публиком.

Цели један гарнизон скрибомана се залепио на Толкина, а да не спомињем компанију Близард која је од Толкинових дела направила мултибилионски бизнис својом франшизом `Умеће ратовања`` најпопуларнијом стратегијом данашње омладине.

Колико је толкин утицајан говори и то да издавачи Мартина намерно потенцирају оно Р.Р. у насловима књига како би то асоцирало на Толкина. Сто људи, сто ћуди, али проучавајте књижевност, немојте бити конзументи свега што вам се напакује на тацну.

'Господар Прстенова' је на српски превео Милан Станојевић у једном маестралном облику и то је чист тријумф српског језика. Нажалост, по неким трачевима, није био заинтересован за превођење 'Силмарилиона', тако да данас имамо један наказан превод тог дела које је иначе по смрти оца приредио Кристофер Толкин. 'Хобита' су превели Мери и Милан Милишић. Милан је погинуо у Дубровнику за време рата.
Када смо код комерцијалне употребе Толкинових дела, продуцент по имену Саул Заенц је још седамдесетих година откупио нека ауторско-правна овлашћења од тадашњих титулара мотива из Толкинових дела. Сва остала Толкинова дела и преводи су остала код Кристофера Толкина.

Џексонова екранизација је шунд, али цртани филм Ралфа Бакшија је поприлично занимљив иако је у питању био комерцијални фијаско.

Госн Зарковићу, јес да ВАЖИ: "De Gustibus non Disputandum", тако да разумем Вашу ЗАГРЕЈАНОСТ за Мартина, али малко сте га претерали са: "6) За разлику од вас, животно сам уверен да је упоређивање свачега са свачим једини начин да се истински трага за смислом.", јер, управо сте изрекли да сте ПОВОДОМ Мартина стали на страну једног МЕТАФИЗИЧКОГ ИСТРАЖИВАЧКОГ ПРОЈЕКТА (Попер, ко други!), што се просто НЕ МОЖЕ ДОКАЗАТИ (само је Богу МОГУЋЕ да УПОРЕДИ СВЕ са СВИМ!), већ до СМИСЛА на коме тако инсистирате можете доћи САМО и ЈЕДИНО ИНТУИЦИЈОМ, која је ЛИЧНА ствар, ergo ЗАВОДЉИВО НЕПОУЗДАНА или тзв. "МЕТАФИЗИЧКОМ ОСЕТЉИВОШЋУ" (Хамваш, ко други!), која чини ми се ИПАК изостаје у питању Мартина и његових произведенија!? У том смислу мислим да је госн Танасић ТАЧНО приметио да је у серији, али и у самом Мартиновом делу прилично НЕРАЗВИЈЕНА религија, као што је неразвијена и у "Господару Прстенова", али МАГИЈЕ и иних ФАСЦИНАНТНИХ, али површинских ствари има у ИЗОБИЉУ!? Питање је "ЗАШТО"!?