среда, 05. октобар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

„Игра престола“ - Еурипид и Шекспир за ново доба

Kоментари (51) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 субота, 27 јун 2015 10:43
фристајло
Танасићу- Ви би и од "Парова" направили својим приказом нешто, што неизоставно треба погледати...
Чуо сам пуно доброг о овом серијалу, и чекам да се нека од "наших" телевизија "скисели" да га емитује; да "проверим" тачност Вашег приказа.
Честитке, у сваком случају...
Препоруке:
35
4
2 субота, 27 јун 2015 11:41
Jos jedan "Tribalac"
Pa gledaj na jutjub, ili na jednom od onih sajtova gde imas brdo serija i filmova sa prevodom.
Препоруке:
21
1
3 субота, 27 јун 2015 12:49
Згражавања изумире
Класична драма одлучно одбија да прикаже крвопролиће и насиље публици. За њега се чује, о њему се обавијести, приказују се реакције и посљедице, међутим натуралистчки приказ истог сматарао се све до модерног доба недоспустивим, настраним и садистичким.Која умјетничка и философска струја и чиме образлаже то да публика посматра силовање, мучење или касапљење? Шта значи врхунска режија и продукција у тим стварим, шта захтјева од ствараоца а шта од посматрача?
Препоруке:
29
3
4 субота, 27 јун 2015 13:03
Србин из Баната
Велики сам противник серије због ничим изазване порнографије. Ем је нема у књизи ем је ту само да би привукла гледаоце. Још сам разочаранији одлуком Џ.Р.Р. Мартина да учествује у раду на серији. Књига, тачније серијал, је ремек дело светске књижевности. прочитао сам свако слово најмање двапут и то одговорно тврдим, али серија не може да прикаже ништа од тог духа.
Препоруке:
21
10
5 субота, 27 јун 2015 13:12
Миодраг Зарковић
1) Уз дужно поштовање према Танасићу, чије осврте радо и са задовољством читам, истакао бих неколико не баш ситних неслагања.
Ако није неукусно, најпре бих навео одакле ми се чини да извиру неслагања: књиге сам прочитао годинама пре ТВ серије, док Танасић, као и милиони других, није био те среће, већ је њему први додир са "Песмом" управо био преко ТВ серије, која је од самог почетка безразложно мањкава, што они који нису претходно читали књиге нису ни могли да примете. Пошто поближе пратим све везано за Мартинов еп, сведок сам тога колико је ТВ серија допринела кривој представи о књигама (за шта он сам, наравно, сноси немалу одговорност, јер је лакомислено пристао на холивудизацију приче).
Пре појаве ТВ серије, расправе и тумачења "Песме" била су далеко мање подложна предрасудама. Танасићев чланак је, упркос многим сјајним запажањима, доказ да Холивуд може заварати и најпроницљивије, у које убрајам и аутора. (Био бих можда и сам заваран да нисам срећом прво читао.)
Препоруке:
27
6
6 субота, 27 јун 2015 13:13
Миодраг Зарковић
2) ТВ серија јесте пуко поигравање са клишеима и шаблонима, што је суштински безвредно, зато што шегачење Холивуда са плитким матрицама које је сам наметнуо не доноси никакву трајну корист. За разлику од ТВ серије, књиге се не играју са холивудским клишеима, него постављају изазове пред разумна очекивања читалаца, која су данас иста као и пре 100 или 300 година. ТВ серија нема јунаке/протагонисте, али књиге имају. То што неки од њих имају мане и услед њих страдају, то не значи да нису јунаци приче: напротив, они то остају и у смрти, што се јасно види по завештању које остаје иза њих (на пример, планинска племена која у петој књизи јуре да спасу „Недову цурицу“ само зато што је реч о ћерки човека који је за њих био и остао оличење части) – из ТВ серије је све то одстрањено малтене хируршки, а оно што је остало је приземно шокирање публике пуким непредвидивостима.
Чак и те непредвидивости нису у стању да прописно изграде и утемеље, што се види по ТВ судбинама Станиса и Сансе...
Препоруке:
29
5
7 субота, 27 јун 2015 13:13
Миодраг Зарковић
3) Вулгаризација коју Танасић правилно препознаје у начину на који се ТВ серија бави темом вере, врло је приметна и у њиховом приказу Станиса, који је школски пример криминалне екранизације. У књигама је Станис управо дефинисан несвакидашњим, дубоке анализе вредним односом према божанствима уопште, а нарочито према божанству којем се приклонио разумом, мада не и уверењима. У ТВ серији је Станис дефинисан својим сексуалним односом према Црвеној вештици. Док је у књигама сексуална природа њиховог односа једва приметна и у далекој позадини, у ТВ серији је она избачена у први план. Станис и цела његова пратња се у својој слојевитости нимало не уклапају у Бениофове и Вајсове нападно модернистичке ставове, па су од њих направили карикатуру. Зато је и жртвовање његове ћерке одрађено ван контекста, са једином намером да шокира публику. У књигама се ништа слично није догодило, а ако се и када догоди, извесно је да ће бити сасвим другачије, јер овако како је у серији ни теоретки не може.
Препоруке:
22
5
8 субота, 27 јун 2015 13:14
Миодраг Зарковић
4) Танасић је потпуно у праву да је реакција политички коректних гњаватора на силовање Сансе Старк била хистерична и лицемерна, али то не значи да је ТВ серија исправно поступила. Напротив, Бениоф и Вајс су на силу угурали лик Сансе у радњу којој она никако не може да припада, и то само да би, као што су и сами признали, шок био већи него да су све то урадили са Џејн Пул, коју су па сами занемарили као лика. Политички коректни гњаватори би били узнемирени и да се ТВ серија држала књиге, јер је Мартин суровији (а истовремено и хуманији) од недораслих ТВ аутора, али то не оправдава Бениофа и Вајса. Њихов грех није према Санси Старк, која је, у крајњем случају, измишљен лик. Њихов је грех у томе што су један лик безразложно нагурали у нешто чему тај лик не припада, и тиме понизили логику целе радње. Начин на који је Санса доспела до брака са Ремзијем првенствено је увредљив по интелигенцију гледалаца, као што су, наравно, увредљиве и већ поменуте реакције политички коректних гњаватора.
Препоруке:
20
5
9 субота, 27 јун 2015 13:15
Миодраг Зарковић
5) Мартин са својим ликовима ради и суровије ствари од оних који су се у серији догодиле Станису или Санси, али је његова приповедачка суровост, као и код Шекспира на пример, ем драматуршки поткована ем филозофски оправдана. У ТВ серији тога нема. Недова трагедија у књигама није била само зато да би се шокирали читаоци, већ је, мада заиста шокантна, тематски чврсто повезана са осталим трагедијама из те књиге, као што је Дрогова смрт на пример. Мартин се, као и други вешти писци, труди да ослика стварност, али зналачки избегава да се уплете у њену приземност. Дубоко верујем да то и јесте основна разлика између великих писаца и оних других: способност да се у збиљи и свакодневици препозна и издвоји нешто узвишено или величанствено. Због тога и сматрам Мартинов еп једним од најзначајнијих књижевних подухвата данашњице, заједно са мајсторијама Љосе, Куција и покојног Сарамага (изузимајући његове антитеистичке пашквиле). ТВ серија није ни бледа сенка тога. Поздрав.
Препоруке:
22
4
10 субота, 27 јун 2015 13:51
ob4cl
Ne znam zasto mi komentar na ovu temu nije objavljen.
Препоруке:
8
5
11 субота, 27 јун 2015 14:17
НСПМ Web
@ob4cl

Никаквог коментара није ни било, тј. до нас сасвим сигурно није стигао.
Препоруке:
10
6
12 субота, 27 јун 2015 14:37
Bojan
Knjige nisam citao, pa o prici i Martinu ne bih da sudim. Ali serija je daleko bliza sapunici nego necemu vrednom gledanja.

Hteo sam i reci da je Martin preterao u drugu stranu bezeci od klisea, ali nakon komentara koje je ostavio Miodrag Zarkoivc vidim da je razlika izmedju serije i knjige ipak mnogo veca nego sto se predstavlja.
Препоруке:
11
7
13 субота, 27 јун 2015 14:59
Одличан текст!
Похвале за Танасића али и за коментатора Зарковића одлична запажања серија али и књиге!

На жалост нисам читао књиге али што се тиче серије сложићу се са тим да је шокирање претворило серију у мало боље нашминакни шоу од ИСИЛових монструозних убистава такође продукта Западне културе много више неко исламске!

Најинтерсантније би ми било поређење Господара прстенова и Игре престола.
Препоруке:
19
4
14 субота, 27 јун 2015 15:01
Bezanje od stvarnosti
A za to vreme nam se desavaju stvarne tragedije (jedna teza od druge) na koje zatvaramo oci bez makar tvrdoglave upornosti da ih ublazimo, ako vec nismo kadri da ih hrabroscu razresimo.
Препоруке:
16
1
15 субота, 27 јун 2015 15:07
Бруталност Новог светског поретка
Одличан текст!

Осврну бих се само на ово:

" Мало је вероватно да би се иједан режисер у Србији усудио да сними до те мере брутално искрену серију о Немањићима, баш као што своје историјске великане никада у „пуном сјају“ неће приказати ни Енглези, ни Руси, ни Французи, ма колико се заклињали у „реализам“ својих приповедачких школа или кинематографије."

Ова серија је БРУТАЛНА као што постаје и наш свет:

-монструозне егзекуције терориста од којих се прави тв шоу

-терористички напади на све па и децу - школе

-употреба осиромашеног уранијума којима генерације трујете и изазивате најмучнија обољења која погађају и најмлађе

-мосовна појава да ученици побију пола школских другара

-лицемерно оптуживање жртве за геноцид
...

ДЕФИНИТНО СВЕТ ПОСТАЈЕ СВЕ БРУТАЛНИЈИ!

Да ли је то тако било у врема Немањића па нисам сигуран, мислим да је било бар трунке више ЧАСТИ, ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА!
Препоруке:
19
3
16 субота, 27 јун 2015 15:43
Zemunac
Interesantna i slozena analiza.Nisam u prilici da SVE to pogledam,ali je sigurno da je i kultura zapada ITEKAKO upotrebljena za postizanje politickih ciljeva.Holivud je NACIN da se svet kontrolise,ali je televizija preuzela dominaciju.USPAVANI i hipnotisani gledalac,prima suptilnu poruku iz svih tih sadrzaja,ali sto je NAJVAZNIJE,vise ne misli svojom glavom.AKO SE POBUNI protiv sistema i uzme oruzje u ruke,dobije DRON na glavu!VELIKI BRAT preuzima kontrolu nad svescu,ali i zivotima,ZASTRASIVANJEM!najbolje je ici u prirodu,NE konzumirati previse tu zapadnu kulturu,meditativno razmisljati.TREBA sve te sadrzaje ANALIZIRATI,bas kao i autor ovog teksta, uz pitanje ZBOG CEGA mi prikazuju stvari na taj nacin, i STA ZAPRAVO HOCE?Sve je sa ciljem da nas manipulise,cak i kritike Noaha Comskog.DA im zaista smeta,zavrsio bi kao Asanz i Snouden!
Препоруке:
8
1
17 субота, 27 јун 2015 16:50
Za Zarkovica!
Posle Wire, nisam znala da si toliki fan i Igre prestola :)
Препоруке:
11
0
18 субота, 27 јун 2015 17:20
Миодраг Зарковић
@читатељки која ми се обратила

Мала исправка: "Игре престола" (ТВ серије) уопште нисам љубитељ; штавише, критиковање исте ми причињава необично задовољство; али јесам велики поштовалац "Песме леда и ватре", а претпостављам да сте на то мислили. Искрено, ништа што долази из Америке као културе није ме толико одушевило, укључујући ту не само "Жицу", него и класике америчке књижевности, као што су Фицџералд, Фокнер, Хемингвеј, или и даље живи Мекарти и Рот. Мартина су видљиво инспирисали неки од њих, првенствено Фицџералд и Фокнер, али бих рекао да он нимало не заостаје за њима, ако их није и превазишао. При чему изгледа да нисам једини с тим ставом, јер ништа што је америчко, а да је оволико сложено и захтевно (пет књига по хиљаду страна) није наишло на тако снажан пријем у свету, као што је "Песма", која је имала милионске тираже ваљано пре ТВ серије и ушла у курсеве књижевности на појединим универзитетима.
Препоруке:
15
5
19 субота, 27 јун 2015 17:23
ИГРА ОТРОВНОГ ТРЊА
ИГРА ОТРОВНОГ ТРЊА (ИГРА ПРЕСТОЛА)
Варг Викернес

http://vargvikernes14.blogspot.com/2014/03/blog-post_4.html
Препоруке:
3
6
20 субота, 27 јун 2015 17:35
Миодраг Зарковић
@поређење Толкина и Мартина

Очекивано, многи пореде "Господара прстенова" са "Песмом леда и ватре". Из мог искуства, ко воли Толкина, углавном воли и Мартина, док је обрнуто нешто ређи случај, мада је исто веома чест. Ако вам значи моје мишљење, никада нисам делио неко нарочито одушевљење "Господаром прстенова", иако разумем људе који га воле (за разлику од "Харија Потера" који ми је потпуно непривлачан). Мени је "Песма" далеко ближа, зато што је више укорењена у историји (стварности) него у митологији, мада и код једног и код другог има и једног и другог. Код Мартина су политика, религије, замршене породичне драме и друштвена превирања кудикамо присутнија него код Толкина. А мислим да би и највећи љубитељ Толкина морао да призна да су Мартинови ликови неупоредиво слојевитији и дубљи. Ако ћемо искрено, Мартин ми далеко више личи на Хомера, или пак нашу народну епику (за коју он вероватно није ни чуо), док је Толкин блискији нордијским еповима који су га пресудно и инспирисали.
Препоруке:
12
3
21 субота, 27 јун 2015 17:53
Миодраг Зарковић
(Никола, извини, стварно ми није намера да ти "киднапујем" текст, али ово је јаче од мене; за казну - плаћам пиће)
ТВ серију многи описују као верну екранизацију, вероватно стога што пре 7-8 година нико није могао ни да поверује да је екранизација толико захтевног штива као што је "Песма" уопште па могућа, због чега су многи осећали неку врсту захвалности ХБО-у. Али, потпуно искрено, ја не знам за мање верну екранизацију. Буквално нема дела приче који није из корена измењен. Чак је и прва сезона, коју многи сматрају највернијом, препуна измена: избачена је цела Кејтлинина породица, иначе веома важна за целу радњу, а додаване су курве попут Рос и сличне глупости. Уосталом, буквално прва сцена у серији је без разлога измењена (додата је квази-сатанистичка симболика лешева уз јефтине хорор трикове), затим следи сцена која је потпуно измишљена, и тако даље, све до последње сезоне, која на књиге једва да и подсећа. Чак ни Мартин, иначе до сада веома трпељив, више није могао да ћути.
Препоруке:
15
4
22 субота, 27 јун 2015 18:08
Za Zarkovica od M.
Poz od bivse koleginice koja te je silno lektorisala :) Nemam sad vremena, inace bih i te kako komentarisala i seriju i knjigu!
Препоруке:
8
3
23 субота, 27 јун 2015 18:11
Барон Харконен 1/3
Не гледам дугачке серије које одузимају пола живота. Из описа аутора не видим шта је то толико посебно у овом серијалу. Антихерој нипошто није нова ствар у фантастичној (и другој) литератури/кинематографији. Да сам злобан рекао бих да се сценарио пише тако што неколицина играча играју неку од (такође временски захтевних) fantasy видео игара. Затим "сценариста" забележи догађаје, битке, економију, дода фине детаље интеракције међу ликовима и ето епизоде. Хах, ето измислио сам Computer Aided Screenplay :). Друго, из инсерата се види да су сцене борбе снимане "дрхтећом камером" (shaky camera) и да има превише, превише наглих резова. Што је мени (и не само мени) негледљиво и изазива мучнину. Хоће ли неко објаснити "кинематографима" да замишљени посматрач иза камере не мора обавезно да болује од Паркинсонове болести? Да гледаоцу, дрхтурење не подиже адреналин већ га дезоријентише? Даље, прилично генеричка неупечатљива, wannabe драматична музика. Можда су неком то небитне ствари али ..
Препоруке:
14
9
24 субота, 27 јун 2015 18:14
Барон Харконен 2/3
... од аудиовизуелне уметности очекујем баш аудиовизуелни угођај, иначе ту је књига. На крају, у чему је смисао ређања небројених сношаја, проливања река крви, у колико 50 епизода? Где ју ту некаква порука, почетак и крај? Без тога се све своди на еквивалент шпанских серија, које могу вечно да трају. Наравно неко заврне средства па се нагло и прекину са наврат-нанос убаченим расплетом у цигло једној епизоди. Ескапизам, виртуелни живот, десензитизација на крв. Рекао бих да није намера поређење са "суровом глобалном свакодневицом" већ припремање за сутрашњицу као и одређена врста вентила за ниске људске побуде. Рецимо споменути Звездани Ратови можда и почињу очигледно, али када се одстране Евокси, ЏарЏарови и догфајтови ипак остаје солидна, заокружена и поучна прича о томе како најбоље намере воде на Тамну Страну, до које је тек један корак, како један човек може да изманипулише читаве системе, а добрице/протагонисти постану антагонисти или пак страдају.
Препоруке:
16
4
25 субота, 27 јун 2015 18:16
Барон Харконен 3/3
Даље, не видим шта је то фантазијско у свему овоме? Змајеви и црна магија!? По мени то није довољно да испуни критеријуме фантазије. Мачеви су могли бити замењени аутоматским пушкама а змајеви хеликоптерима па се не би ништа битно променило. Потребан је некакав циљ или рецимо магијски објекат. Често се наравно, испостави, да и није толико важан тај циљ/објекат колико пут до њега. У овоме тога нема, за чега овде лете главе, из досаде?
Препоруке:
12
6
26 субота, 27 јун 2015 18:23
zanimljivo....
Porediti Tolkina sa Martinom je krajnje neumesno, a stavljati Harija Potera u isti kontekst sa obojicom je smesno.
Препоруке:
17
3
27 субота, 27 јун 2015 18:33
Хризостом
Серијал не гледам (иде сасвим легално на кабловској ТВ) а књиге нисам читао, па се могу осврнути само на паралелни свет Толкина, који је по мени, узор за овај Мартинов.

Срећа моја да сам читао књиге пре гледања дела Питера Џексона. Уствари, несрећа... јер ме је Џексон, колико год се потрудио, ипак солидно разочарао. Мада, и имао је далеко мањи формат да покаже шта је Толкин све хтео да каже (50 сати "Мартина" у односу на десетак "Толкина").

А и Мартин ту не "помаже". Жив је, пише у ходу и ово ће да буде дуго паралелисање...

Читајте књиге. Екранизације само убијају машту.
Препоруке:
11
4
28 субота, 27 јун 2015 19:22
Марко Радовановић
Да се и ја убацим, као неко ко, стицајем околности, познаје и аутора и Зарковића (којег сам, истина, упознао на "блиц"), и као неко ко је читао те књиге још док је за њих знао релативно мали број обожавалаца епске фантастике.

У принципу потписујем све што је Зарковић написао, уз делимичну ограду - како је серијал књига одмицао, све сам више стицао утисак да Мартин не зна како да заврши књиге, па је негде (чини ми се) од треће квалитет приче нагло почео да опада.

Серију нисам ни хтео да гледам, и мислим да сам учинио изузетно паметну ствар тим потезом, због већ наведених разлога.
Препоруке:
18
2
29 субота, 27 јун 2015 19:49
Шоми
Знате како, Антологија естраде је успела да у Екрему Јеврићу нађе модерног Сократа, а у Карлеуши врхунску песникињу.

http://antologijaestrade.blogspot.com/

Па ако неког занима како критичар може и у шунду пронаћи генијалну уметност, нека баци поглед шта пише Приређивач.

Што се Игре тиче, Убијање ликова је уништило причу. Негде у трећем или четвртом делу Мартин је и даље писао исту књигу, али као да је морао да је почне из почетка.

Сувише се запетљао и ко зна на шта ће све то да личи. Вероватно ће све завршити на пречац и неутемељено.
Препоруке:
13
0
30 субота, 27 јун 2015 20:04
нит` глед`о нит` чит`о...
... али усудићу се да мало зачиним дискусију. Сага, као форма, је била далеко прихватљивија у давна времена, пре ТВ-а, интернета и сличних зезалица за паковање онога што се пружа читатељству и гледатељству. Исто важи и за гусле и дуге епове који се читају и запевају уз ватру на поселу. Чак су и Толкинова три тома примерена његовом времену. Е сад се питам:
Колико то нове суштине постоји, колико шекспировских или хомеровских непознатих па да оправда волумен дела? Гледајући циркус око Хари Потера, њушим бизнис и добар маркетинг у целој причи. Холивуд је до савршенства довео профитабилну вештину навлачења конзумената на наставке. Тренд се само преселио у литературу. Па после аутомобила суперкубикаже, марвелових стрипованих суперхероја сад имамо и суперромане.
Не кажем да су предметни роман или серија лоши, нисам конзумирао па не могу ни да критикујем. Само, сачекаћу ипак да све то мало одлежи. А да ли је упоредиво са Хомером и Шекспиром, видеће већ неко за пар стотина година.
Препоруке:
11
4
31 субота, 27 јун 2015 20:21
српска сарма, а може и пасуљ@ Барон Харконен
Поштовани "Бароне", ако желите да прочитате истински роман епске фантастике и то у цигло ЈЕДНОЈ књизи (а не у 5, са 8 томова, као код Мартина, обашка "епска ТВ сапуњара"!) нађите "Срце тајге" Алексеја Иванова, добитника награде "Лав Толстој". Књига је преведена на српски, издао ју је новосадски "Соларис" 2007. Даље, мислим да би госн Танасић могао место ове добре "хирургије" "епске сапуњаре", а и Мартинових произведенија, више да се удсресреди на ПЕРЦЕПЦИЈУ серије и романа у англосаксонској, али и другим срединама, јер би тај ПОСТУПАК више рекао о западној популарној култури, него сама анализа романа и серије!? Овако је та ПЕРЦЕПЦИЈА некако у другом плану, обзиром на то да МЕХАНИЗАМ ПРОДУКЦИЈЕ СЕНЗАЦИЈА представља СРЖ Холивуда, а тиме КОНТРОЛЕ МАСА на Западу, а и шире!? Мали додатак, ради бољег осветљења теме: имам другара чија се жена породила у 50-тој (sic!). Као и сви модерни српски интелектуалци ИЗГУБИЛИ су године док су се нашли, а онда кад су желели дете, биологија их је омела.
Препоруке:
13
5
32 субота, 27 јун 2015 20:31
српска сарма, а може и пасуљ@ Барон Харконен, наставак и крај
Превладали су и то, али прошле су године, а његова жена (такође моја добра пријатељица) није се решавала на трудноћу из... СТРАХА! Знате, већ све те приче о "еманципованости"!? Наравно, ако се људи ВОЛЕ (што је ДАР од Бога!), ни недостатак деце није препрека за међусобну хармонију, али рођење деце сваку везу некако КРУНИШЕ! Мој другар је врло дуго и упорно УТИЦАО на жену да ПРЕВЛАДА страх и то би се можда завршило САМО на љубави, да се није десило да је на врхунцу тих њихових расправа, пре око 5 година умро Мајкл Џексон!? Рећи ћете ништа посебно, али моју другарицу као англисту, вишедеценијског преводиоца са енглеског и фана англосаксонске културе је ФРАПИРАЛА WASP-овска ХИСТЕРИЈА око смрти једне у суштини БЕЗНАЧАЈНЕ ДИВЕ! Како ми је другар пренео (после мог питања КАКО су се решили да добију малу Тијану), његова жена је рекла одприлике ово: "Маму им њихову покварену, хистеришу због једног безначајног лика БЕЗ ПОРОДА", после чега је доживела "просветљење" и РЕШИЛА се да ЗАТРУДНИ!
Препоруке:
8
6
33 субота, 27 јун 2015 22:24
Dalinar Kolin
@Миодраг Зарковић

"...Ако ћемо искрено, Мартин ми далеко више личи на Хомера, или пак нашу народну епику (за коју он вероватно није ни чуо)..."

Čuo je, pobrinuo sam se za to. (Pa dobro, možda i ne).
Naime, poslao sam mu knjigu "The Serbian Epic Ballads" sa napomenom kako njegovi tragični likovi isuviše verno oslikavaju istoriju naših srednjovekovnih kuća velikaša, sve vreme se nadajući kako ću mu možda zagolicati maštu i probuditi interesovanje da istražuje Nemanjiće i uvrsti nekog budućeg lika u sledećem projektu koji će raditi posle "Sveta Leda i Vatre": "Velika Istorija Targarijena".

Tri meseca kasnije stigao mi je odgovor u kome mi se zahvaljuje na toj knjizi rekavši kako već poseduje jedan takav primerak ali će mu ova biti posebno draga (Yeah, right...), i kako je već upoznat sa srednjovekovnom istorijom Srbije, uz opasku: "Šta misliš kako sam došao na ideju da stvorim Crnu Ribu?"
Препоруке:
10
0
34 субота, 27 јун 2015 22:47
Миодраг Зарковић
@zanimljivo...

Због чега би било неумесно поредити Мартина и Толкина?
Препоруке:
6
6
35 недеља, 28 јун 2015 03:58
Спиридон
@ Миодраг Зарковић

Искрено не знам да ли је ваше поређење Мартина са Неким озбиљнијим писцима засмејавајуће или ипак само тужно. Књиге сам прочитао, серију не гледам чисто да не би било неспоразума. Дакле цео тај серијал је најобичнија потпуно безвредна тра ла ла петпарачка литература за лоше образовану популацију која је ментално остала усидрена у свом детињству. Код Толкина сте макар имали нешто у смислу неке назируће поруке а ово је типична холивудизација књижевног жанра која је слика и прилика нихилизма издишуће западне цивилизације. Цео књижевни серијал се своди на продавање емоција по систему за свакога по нешто и највише личи на високобуџетни холивудски филм где се иза гомиле компјутерских ефеката, калашњиков резова камере, енормне количине насиља и јурњаве колима са милион и једним обртом крије једно велико НИШТА!?! Е видите и тај чувени серијал леда & ватре је такође једно велико НИШТА и само то. Мартин пише по систему долар-страна, ужасно плитко и у суштини предвидљиво.
Препоруке:
16
12
36 недеља, 28 јун 2015 13:09
Лариса
Свака част сваком али за мене је поредити Толкина и Мартина готово скрнављење. Можете волети или не волети Толкина али је он имао ум генијалца и душу старог барда, Мартин нема ни једно ни друго. Он је добар писац, несумњиво да има огромну имагинацију али му недостаје оно најважније за писца поготово епских дела, он не зна шта је ДУХОВНА ВЕРТИКАЛА и зато је поредити га са Хомером и иначе налазити повезницу са старогрчким еповима неозбиљно.Толкин је измислио и језик и митологију и историју својих измишљених земаља и свако ко је чћитао Силмарилион зна о чему причам и понудио нам дело у рангу са највећим делима светске епике. Мартин је дао огољену, бруталну визију света какав можда и јесте био и јесте данас и биће сутра али у којем нема ни наде ни моралности ни вредности.Зашто онда живети и борити се'? Арагорн јесте идеализовани јунак једног идеализованог света али он је оно чему би требало стремити, тога нема код Мартина а Игру престола не вреди коментарисати, холивудско смеће!
Препоруке:
9
6
37 недеља, 28 јун 2015 13:17
Миодраг Зарковић
@Спиридон
1) Не знам за долар-страна, али да сам ја добио динар сваки пут када сам чуо/прочитао то што ви пишете, до сада бих се обогатио. Просто је невероватно колико критике „Песме“ личе једна на другу. Нарочито је то „долар-страна“ присутно, као да преписујете међусобно.
Али најсличнија је та срџба, која избија и из вашег коментара. Она ми је посебно занимљива, јер је никада раније нисам срео. Полазим од себе: прочитао сам многе књиге за које сматрам да су извикане и далеко мање вредне него што им се придаје значаја, и волим да се расправљам на те теме, али никада нисам тако, попут вас, с неким праведнчким гневом набеђивао људе да је то једно велико НИШТА (јесам ли употребио довољно велика слова? не бих да умањим величину ваших „аргумената“), а да су они који воле то штиво лоше образовани и ментално усидрени у свом детињству. Делом и због тога што сам, знајући нешто о психологији, свестан да је буквално свако ментално усидрен у детињству, а да су у невољи они који то поричу.
Препоруке:
10
4
38 недеља, 28 јун 2015 13:18
Миодраг Зарковић
2) Дакле, у Набокову нисам препознао ништа што би оправдало углед који ужива, и то мишљење нисам променио ни пошто сам прочитао научне есеје о његовом делу, и заиста сматрам да је он, протраћујући своју неспорну даровитост на прикривање својих интелектуалних па и моралних слабости, више штетио књижевности него што јој је користио, тако што је иначе присутном испразном снобизму додао нови замах. Па опет, никад нисам био љут на поштоваоце Набокова. Увек сам слушао њихове тврдње, трагајући за нечим што је мени можда промакло. До сада на то нисам наишао, али можда једном и хоћу.
Силно сам разочаран и Голдингом, да ме убијете не знам чиме је заслужио Нобела, али ни на његове љубитеље нисам љут. У његовом чувеном „Господару мува“ видим покушај, можда несвестан, да се типичном западњачком расизму надене ново оправдање (па стога у негативце израстају они дечаци који се окрећу природи и дивљини, а не они који се држе „цивилизованог“), али ни он, ни поклоници му, нису у мени будили изливе беса.
Препоруке:
5
4
39 недеља, 28 јун 2015 13:19
Миодраг Зарковић
3) Од обојице је још даровитији био Булгаков, а његов „Мајстор и Маргарита“ је овде код нас међу најцењенијим књигама 20. века. Али мени је, да простите, увек сметало то багателисање ђавола. Булгаков није, као Гете, оставио ђавола недореченим, већ је отишао много даље и најпре одбацио ђаволску природу сатане (јер је његов Воланд спреман и да прашта), а онда ђаволске особине приписао једном друштвеном уређењу. Пошто сам живео и у социјализму, могу да га поредим са данашњим фашизмом, и лично сам се уверио да тај политички систем који је Булгакову деловао као крај света ипак није гори од наказног поретка наше садашњости. Штавише, оба та злочиначка устројства имају исто извориште, на нечовечном Западу, али је Булгакову и то изгледа промакло, судећи по лику Арчибалда Арчибалдовича и његовој недовршености. Због свега овога, не делим дубинско одушевљење „Мајстором и Маргаритом“ које је у нас врло присутно, али нисам ни љут, него сам увек отворен за расправу из које бих могао и да научим.
Препоруке:
6
3
40 недеља, 28 јун 2015 13:20
Миодраг Зарковић
4) И тако даље. Могао бих до сутра да набрајам навелико вољене и цењене књиге у којима, ни поред најбоље воље и после наменских потрага по доступним тумачењима, нисам успео да пронађем неку трајнију вредност. Неки пут сам чак успевао да нађем и „доказе“ за своје ставове: рецимо, када је сам Маркес, у наступу дивљења вредне искрености, изјавио да би писци хвалоспева о његових „Сто година самоће“ били посрамљени ако би искрено признао колико су „врлина“ они сами учитали, јер их он никада није имао на уму. Па и писци које сам набројао, а које сматрам врхунским, свако од њих има у опусу и понеки роман који ми се чини шупаљ и безвредан, али који је свеједно високо поштован од стране критике управо због угледа аутора. А опет нисам сматрао да се нека поређења неумесна, смешна или тужна.
И Толкин је по мени извикан, али немам потребу да малтретирам људе који га воле. Чак ни због Харија Потера, кога држим за истински штеточинску појаву, нисам узео да спроводим некакав лични крсташки рат.
Препоруке:
6
1
41 недеља, 28 јун 2015 13:21
Миодраг Зарковић
5) Зато ми никада неће бити јасно због чега Мартин узнемирава толике међу вама, а при том сте сви као на калуп: конформисти, уљукани у сопственој набеђености и увек спремни да ниподаштавате оно што не разумете. Наравно да не морате да волите Мартинов еп, али како вам није пало на памет да, ако сте већ заиста прочитали хиљаде његових страница, потражите преко интернета неке од драгоцених есеја које су о „Песми“ писали не само теоретичари књижевности, него и историчари, филозофи, социолози, психолози? Можда не бисте променили начелно мишљење, али бисте барем прочитали нешто о слојевима и слојевима приче који су вам, судећи по вашем нервозном коментару, очигледно промакли.
Кажете да је предвидив? Одлично, докажите то, па предвидите нешто у вези с простале две књиге. Кажете да је плитак? А да ли сте приметили његов приступ поменутом фаустовском споразуму? Знате ли уопште који је од његових ликова фаустовски? Знате ли по чему је Мартинов приступ можда и јединствен у својој оригиналности?
Препоруке:
9
1
42 недеља, 28 јун 2015 13:21
Миодраг Зарковић
6) За разлику од вас, животно сам уверен да је упоређивање свачега са свачим једини начин да се истински трага за смислом. То слепо држање за ушанчене назови ставове, које извире из сваке речи вашег коментара, јесте нешто најхоливудскије што могу и да замислим. То је прави нихилизам, насупрот Мартину који је све само не нихилиста, мада то вама не вреди објашњавати. Тај ваш конформизам је коначна победа Холивуда над духовношћу, зато што вам није жанровски обликован само укус или утисак (што је природно), него и мишљење (што је поразно). Кад видим како нападате „мог“ Мартина све ослањајући се на „ваше“ Неке озбиљније писце (велико слово преузето од вас), прилично ми је јасно да ни те омиљене вам писце нисте разумели, него да сте се и у вези с њима само приклонили туђем мишљењу, које је у њиховом случају стицајем околности било повољно.
Ако би само такви као ви стајали наспрам нихилизма, онда би нихилизам одавно победио.
Препоруке:
4
1
43 недеља, 28 јун 2015 13:38
фристајло
Браво, Танасићу!
Изазвасте полемику о литератури и серији једнако жестоку као неке политичке!
:-)
Ето, а само сте дали своје виђење; а Срби, к'о Срби...
Препоруке:
15
3
44 недеља, 28 јун 2015 13:44
Радгост
Добро објашњење о измишљању и улепшавању прошлости енглеско говорећих народа,има у књизи(дуго чекала објављивање):
Marta Rivera de la Cruz - El inventor de historias /Човек који је измишљао приче
Код шпансих,португалских и италијанских писаца Енглези и Американци и њихове државе,стоје врло лоше.
Величање Енглеза почиње бајком папе Гргура(време Тридентског концила):Да су му се на пијаци робова допали плави младићи.Рекли су му да су Англи а он разумео као Ангели па их откупио,ослободио ропства.
Рецимо-Шпанци,Португалци,Италијани и Арапи су од давнина морепловци и трговци а Енглези су ту и тамо били делови посада(по Колумбу) на њиховим лађама.(Енглези су се у успутним лукама опијали,тукли и клали;згроженом домаћем становништву-Индијанцима у Америци,капетани причали да је такво понашање Енглеза уобичајено).
И онда је енглески постао службени језик у међународном саобраћају,трговини и односима(по директиви Гргура и Џона Дија?)
(неки Срби у вртићима уче прво енглеска слова)
Препоруке:
3
3
45 недеља, 28 јун 2015 14:53
Толкин
У питању је аутор књиге Века у Великој Британији, 'Господара Прстенова', 'Хобита', 'Силмарилиона', али он је ужим круговима познат и као преводилац 'Сер Гавена и Зеленог витеза', `Орфеја` и многих других епова из Средњег века. Толкин је био професор лингвистике и старонордијских језика, а намеће му се титула родоначелника такозваног жанра 'епске фантастике' иако то није истина.

Наиме, он се током целог свог зивота и рада залио да Енглези/Британци имају јако неразвијен народни еп и предање, за разлику од других Германа, Немаца и Нордијаца ('Песма о Нибелунзима', 'Волсунга Сага'), али и Словена и старих Грка. С тога, он је желео да направи један експеримент стварајући самосталан еп из главе једног човека. У ствари, до тога је дошло тек на неки посредан начин- иѕванредним успехом `Хобита` који је осмишљен као причица за децу.
Препоруке:
9
0
46 недеља, 28 јун 2015 15:08
Толкин 3
Не знам колико је паметно поредити Толкинов опус са све кратким причама за децу попут `Ковача из Великог Вутона` са објективно индустријским писањем Мартина. Толкин је писао пре `брендова`, трејлера и ХАБЕОА у потпуном другачијем времену пред потпуно другачијом публиком.

Цели један гарнизон скрибомана се залепио на Толкина, а да не спомињем компанију Близард која је од Толкинових дела направила мултибилионски бизнис својом франшизом `Умеће ратовања`` најпопуларнијом стратегијом данашње омладине.

Колико је толкин утицајан говори и то да издавачи Мартина намерно потенцирају оно Р.Р. у насловима књига како би то асоцирало на Толкина. Сто људи, сто ћуди, али проучавајте књижевност, немојте бити конзументи свега што вам се напакује на тацну.
Препоруке:
9
0
47 недеља, 28 јун 2015 15:25
Толкин 2
За нас Србе, Толкин значајан по много чему. Прво, Толкин је уз Гетеа и Јакоба Грима вероватно најпознатији германски писац који је знао или учио српски језик. То произилази из његове очараности народним стваралаштвом Словена које је много ценио. Један лик из његових дела, Боромир има очигледно словенско име, ту је и Радагаст Мрки, симпатични чаробњак. Поред тога његова чудна склоност према Србима цији је језик изучавао огледа се и у опису и имену једног града из његових књига, Минас Тириту, Белој Тврђави на великој реци Андуин. Прототип за књижевно стварање овог града био је Београд, узгред, ево једног цланка из Азија Тајмса у коме се и спомиње ова теза, а није на одмет прочитати га на данашњи дан јер је о Косову:

http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/ID17Ak01.html
Препоруке:
10
0
48 недеља, 28 јун 2015 15:36
Толкин 4
'Господар Прстенова' је на српски превео Милан Станојевић у једном маестралном облику и то је чист тријумф српског језика. Нажалост, по неким трачевима, није био заинтересован за превођење 'Силмарилиона', тако да данас имамо један наказан превод тог дела које је иначе по смрти оца приредио Кристофер Толкин. 'Хобита' су превели Мери и Милан Милишић. Милан је погинуо у Дубровнику за време рата.
Када смо код комерцијалне употребе Толкинових дела, продуцент по имену Саул Заенц је још седамдесетих година откупио нека ауторско-правна овлашћења од тадашњих титулара мотива из Толкинових дела. Сва остала Толкинова дела и преводи су остала код Кристофера Толкина.

Џексонова екранизација је шунд, али цртани филм Ралфа Бакшија је поприлично занимљив иако је у питању био комерцијални фијаско.
Препоруке:
8
0
49 недеља, 28 јун 2015 23:12
lol
Nista od ovog nisam znao o Tolkinu.
Препоруке:
3
0
50 недеља, 28 јун 2015 23:54
српска сарма, а може и пасуљ@ Миодраг Зарковић
Госн Зарковићу, јес да ВАЖИ: "De Gustibus non Disputandum", тако да разумем Вашу ЗАГРЕЈАНОСТ за Мартина, али малко сте га претерали са: "6) За разлику од вас, животно сам уверен да је упоређивање свачега са свачим једини начин да се истински трага за смислом.", јер, управо сте изрекли да сте ПОВОДОМ Мартина стали на страну једног МЕТАФИЗИЧКОГ ИСТРАЖИВАЧКОГ ПРОЈЕКТА (Попер, ко други!), што се просто НЕ МОЖЕ ДОКАЗАТИ (само је Богу МОГУЋЕ да УПОРЕДИ СВЕ са СВИМ!), већ до СМИСЛА на коме тако инсистирате можете доћи САМО и ЈЕДИНО ИНТУИЦИЈОМ, која је ЛИЧНА ствар, ergo ЗАВОДЉИВО НЕПОУЗДАНА или тзв. "МЕТАФИЗИЧКОМ ОСЕТЉИВОШЋУ" (Хамваш, ко други!), која чини ми се ИПАК изостаје у питању Мартина и његових произведенија!? У том смислу мислим да је госн Танасић ТАЧНО приметио да је у серији, али и у самом Мартиновом делу прилично НЕРАЗВИЈЕНА религија, као што је неразвијена и у "Господару Прстенова", али МАГИЈЕ и иних ФАСЦИНАНТНИХ, али површинских ствари има у ИЗОБИЉУ!? Питање је "ЗАШТО"!?
Препоруке:
5
2
51 понедељак, 29 јун 2015 15:43
шкљ
.... нит` чит`о нит` глед`, нити планирам да се замајавам са таквим западним маркетиншким `продуктима`.... Боље посматрајмо стварност и - будимо - трезвени....
Препоруке:
5
7

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер