Два Черчилова миљеника,два Хрвата,скројише Србима судбину,по мери британаца.
Британци,скините нам се више с врата.
нико
Препоруке:
29
2
2
уторак, 16 јун 2015 09:57
Slavisa
"султан Мехмед II укинуо институцију јаничара"... Puna Srbija EU-janicara.
Препоруке:
19
0
3
уторак, 16 јун 2015 10:23
Stanić Milan
Sporazum Tito - Šubašić na Visu desio se u osobitom vremenskom kontekstu kome su prethodili događaji kao: sastanak Čerčila i Tita u Napulju,sastanak Tita -Čerčila i Šubašića,kontakti britanske vlade i Staljina o podeli interesnih sfera na Balkanu,vezano za Teheransku konferenciju i lične kontakte,privremeno razilaženje SAD i V. Britanije o ulozi četničkog pokreta,te raziličiti pristupi pol. stranaka K. Jugoslavije u post ratnom periodu.
Jedino je sporazum pozdravila Zemljoradnička stranka proglasom od 17.10.1944. dok su slovenačke i hrvatske stranke (HSS) na bazi separatizma odbili da sporazum prihvate, kao i pripadnici Radikalne i Demokratske stranke u izbeglištvu,iz drugi razloga.Vododelnicu politički odnosa predstavlja odluka suverena K.Petra II da oduzme komandu D. Mihailoviću i da maršala Tita prizna kao "jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora."Time je četničkom pokretu zadat smrtni udarac i oni na tlu YU predstavljaju do završetka rata paravojne snage.
Препоруке:
14
3
4
уторак, 16 јун 2015 10:26
Cangrizav sredovcan muskarac
Vis 1944, tu je skrojena sudbina Srbije.
Препоруке:
14
3
5
уторак, 16 јун 2015 11:01
Београђанин
'Приликом настојања Енглеза да дође до јединства између Тита и Југословенске избегличке владе, британској влади био је пре свега пред очима војни циљ: природна последица таквог јединства био би пораст покрета отпора на југословенском простору, а тиме би немачке војне снаге у далеко већем броју биле везане за тај део ратишта', цитат из Ратног дневника Врховне команде Вермахта (преглед од 1. априла до 31. децембра 1944). Неведено према књизи Николе Живковића: Срби у ратном денвнику врховне коменде Вермахта.
Препоруке:
7
2
6
уторак, 16 јун 2015 14:14
Marko Gay
Ne postoji ustavni okvir koji bi, u tim granicama, uspeo da obezbedi stabilnost i sacuva Jugoslaviju.
Jednostavno, u drzavi je bilo previse Hrvata.
Za efikasnu asimilaciju treba mnogo vremena bez stranog mesanja, a ti uslovi nisu postojali.
S naknadnom pamecu, naravno da je za Srbe bilo povoljnije da su Jugoslaviju odmah podelili na 5 banovina s pravom na otcepljenje: srpsku (s muslimanskom i srpskom Bosnom, Makedonijom, Crnom Gorom, Sremom, Banatom i Backom, Ogulinom, Karlovcem i Viroviticom), slovenacku, hrvatsku (Zagreb i okolina), slavonsku (sve istocno od Papuka) i dalmatinsku (bez kopnene veze s hrvatskom banovinom), pa onda pustiti da se ove poslednje 4 banovine otcepe jos pre Drugog svetskog rata.
Препоруке:
4
2
7
уторак, 16 јун 2015 15:51
Радгост
На данашњи дан: На Вису 1944. потписан споразум Тито-Шубашић, -
Кардинал РКЦ у Загребу је изјавио 1935. да је им је потребно десет година да успоставе своју духовну власт у целој тадашњој Југославији;
наравно да је световна власт(Карађорђевић-Шубашић-Броз)то омогућила.
Препоруке:
4
5
8
уторак, 16 јун 2015 16:57
катана
"Vododelnicu politički odnosa predstavlja odluka suverena K.Petra II da oduzme komandu D. Mihailoviću i da maršala Tita prizna kao 'jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora'". (Станић Милан)
Али четници су после рата, у избеглиштву, и даље мазили свог краља. Као, није он "јадан" крив, лоше су га саветовали па "сирома" није зна шта је радио, итд...Типично.
За оне који се надаље заносе да ће им неко други бити од помоћи, треба да се подсете да Енглези или Немци нигде нису ништа решили у ничију корист сем што је њима било корисно.
Препоруке:
5
1
9
уторак, 16 јун 2015 17:07
катана
'Приликом настојања Енглеза да дође до јединства између Тита и Југословенске избегличке владе, британској влади био је пре свега пред очима војни циљ: природна последица таквог јединства био би пораст покрета отпора на југословенском простору, а тиме би немачке војне снаге у далеко већем броју биле везане за тај део ратишта', цитат из Ратног дневника Врховне команде Вермахта (преглед од 1. априла до 31. децембра 1944)
Ово је мало смешно. Волео бих да видим оригинал тог документа и ко га је написао. Па и д ајесте аутентичан не значи да је то била тачна анализа. Војни аналитичари чето нагађају или потурају сопствене идеје као чињенице.
А чињенице су у то време изгледале тако да југословенско ратиште (ако се о томе уопште може говорити) није представљало никакав стратешки или војни одлучујући фактор у исходу Другог светског рата. То што се иза кулиса радило са Југославијом у договору Черчила и Стаљина је било чисто политичке природе, то јест подела победницима.
Препоруке:
7
1
10
уторак, 16 јун 2015 17:37
Aкса
Ради потпуне истине треба напоменути да је Влада Краљевине Југославије тада имала једног члана који је био председник Владе и министар свих ресора,а то је био Иван Шубашић!
.jpg)
Британци,скините нам се више с врата.
нико
Jedino je sporazum pozdravila Zemljoradnička stranka proglasom od 17.10.1944. dok su slovenačke i hrvatske stranke (HSS) na bazi separatizma odbili da sporazum prihvate, kao i pripadnici Radikalne i Demokratske stranke u izbeglištvu,iz drugi razloga.Vododelnicu politički odnosa predstavlja odluka suverena K.Petra II da oduzme komandu D. Mihailoviću i da maršala Tita prizna kao "jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora."Time je četničkom pokretu zadat smrtni udarac i oni na tlu YU predstavljaju do završetka rata paravojne snage.
Jednostavno, u drzavi je bilo previse Hrvata.
Za efikasnu asimilaciju treba mnogo vremena bez stranog mesanja, a ti uslovi nisu postojali.
S naknadnom pamecu, naravno da je za Srbe bilo povoljnije da su Jugoslaviju odmah podelili na 5 banovina s pravom na otcepljenje: srpsku (s muslimanskom i srpskom Bosnom, Makedonijom, Crnom Gorom, Sremom, Banatom i Backom, Ogulinom, Karlovcem i Viroviticom), slovenacku, hrvatsku (Zagreb i okolina), slavonsku (sve istocno od Papuka) i dalmatinsku (bez kopnene veze s hrvatskom banovinom), pa onda pustiti da se ove poslednje 4 banovine otcepe jos pre Drugog svetskog rata.
-
Кардинал РКЦ у Загребу је изјавио 1935. да је им је потребно десет година да успоставе своју духовну власт у целој тадашњој Југославији;
наравно да је световна власт(Карађорђевић-Шубашић-Броз)то омогућила.
Али четници су после рата, у избеглиштву, и даље мазили свог краља. Као, није он "јадан" крив, лоше су га саветовали па "сирома" није зна шта је радио, итд...Типично.
За оне који се надаље заносе да ће им неко други бити од помоћи, треба да се подсете да Енглези или Немци нигде нису ништа решили у ничију корист сем што је њима било корисно.
Ово је мало смешно. Волео бих да видим оригинал тог документа и ко га је написао. Па и д ајесте аутентичан не значи да је то била тачна анализа. Војни аналитичари чето нагађају или потурају сопствене идеје као чињенице.
А чињенице су у то време изгледале тако да југословенско ратиште (ако се о томе уопште може говорити) није представљало никакав стратешки или војни одлучујући фактор у исходу Другог светског рата. То што се иза кулиса радило са Југославијом у договору Черчила и Стаљина је било чисто политичке природе, то јест подела победницима.