#Зашто гласноговорници и трбухозборци ММФ-а не укажу земљама са развијеним економијама да уствари раде погрешну ствар?
Из простог разлога што је ММФ продужена рука приватних банкара, а иза тих бирократских маски се крију економски хитмени. Важно је разумети да се нико на западу није одрекао штедње да би ето нама у Србији или Африци прискочио у помоћ. То је приватно креиран жирални новац у облику дуга који постоји само као забелешка на "екрану монитора". Ефекти задуживања таквим новцем су равни војној окупацији, само много перфиднији.
Ниједна земља која је прихватила такву "помоћ" се није добро провела. Не треба бити генијалац, па тврдити како ни у случају Србије то неће изаћи на добро. Поучан је у том смислу пример Аргентине. Кога интересује, може наћи на нету документарац "Argentina's Economic Collapse".
Препоруке:
0
0
2
уторак, 14 април 2009 23:58
Jos jedna sugestija
Proverite i dokumentarni film Naomi Klein, 'The Take' o Argentini.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 16 април 2009 03:37
Курир Бошко
Кад почну да расту ПДВ и акцизе и падају пензије(кресање потрошње осталих буџетских корисника)
почеће и паковање кофера.
Драгутиновићка - Банкрот Мама
Препоруке:
0
0
4
петак, 17 април 2009 14:41
Сомборац
И ако кејнзијанска економска концепција, у тренутку у којем се свет сада налази, буди страх од ожеднелог вампира који ће направити даљи хаос у светској економији
Кејнзијанизам неће правити даљи хаос, он га производи на велико.
И зато се прате само економска активност, стопа незапослености и животни стандард људи.
Болесни кејнзијанизам.
То што ће и прануци да отплаћују огромне дугове, не брине кејнзијанце. Битно је да се троши.
Да ли то има ефекта? Наравно да има.
Порески обвезници финансирају своју конкеренцију.
и моћи ће, ако види да се ситуација не одвија повољно, да повећа домаћу агрегатну тражњу повећањем дефицита који ће финансирати „живим парама“.
Једна бесмислена одлука је замењена другом.
Колики су дугови Хрватске и њених правних и физичких лица?
Одувек сам се дивио кејнзијанцима који презадуженост решававају новим дуговима. Сјајно, нема шта.
То је као одвикавати алкохоличара навученог на јефтину ракију шкотским вискијем.
Подржавам смањење референтне каматне стопе, али то смањење је минорно и недовољно да пружи позитиван ефекат нашој привреди.
На Западу централне банке скоро стигле, а негде и јесу до 0% референтне каматне стопе и помака нема. Може каматна стопа да падне и на -10%, али банке не дају кредите јер им је актива токсичнија од нуклеарног отпада.
У реду је, нисам заборавио на неолиберале који ће хитро констатовати да ће тај предлог уништити српску економију.
Нисам знао да се свет дели на кејнзијанце и неолиберале :-)).
Мислите о томе.
Као професор Економском факултета Београд требали би да разликујете цену коју формира државни монопол од замрзавања цена које се формирају на тржишту.
Препоруке:
0
0
5
петак, 17 април 2009 15:09
Postovani Dejane,
Ono sto u vasoj analizi nije istaknuto u pogledu aranzmana sa MMF-om je da ce je isti omoguciti reprogram dugova privatnog sektora sto je visestruko znacajono, kako za odrzanje makroekonomske stabilnosti i sprecavanje nagle depresijacije tako i za likvidnost ugrozenog privatnog sektora.
p.s. I nesto posve licno. Za diplomski rad na Ekonomskom fakultetu sam izabrao temu o kojoj sam od Vas najvise naucio i iz ispita koji ste predavali. Tema se tice politike deviznog kursa u Srbiji od 2000. na ovamo i njene implikacije na makroekonomska kretanja pa bih Vas molio ovim putem ( ne znam da li jos uvek koristite profesorski mail) da mi na
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
posaljete material koji bi mi bio od koristi za spremanje diplomskog a sve znajuci da raspolazete ogromnim materijalom na temu koju sam izabrao ( i sami ste dosta pisali o tome)
Unapred zahvalan,
Nenad Matic
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 23 април 2009 12:50
Јанко Катић из Рогаче
Да, поново текст да уздрма узаврелу економску али и политичку климу у Србији!
Мислим да је непотребно трошити сувишно речи на то који правац се заступа у решаванју свих економских проблема. Небитно је да ли је кензијанизам или (нео)либерализам или социјализам или мозда "романтизам" решење, ако решење негде постоји.
Па ваљда су мере које држава треба да спроводи ту ради народа који треба да преживи тренутну кризу и који ће на новим изборима гласати за исте политичаре који ће заступати вероватно досадашњи курс.
Али хајде да краткорочно преживимо па ћемо после промовисати економски правац!
Не гину болне мере које већ развијене привреде немилосрдно спроводе. Хајде да једном будемо "укорак"!
.jpg)
Из простог разлога што је ММФ продужена рука приватних банкара, а иза тих бирократских маски се крију економски хитмени. Важно је разумети да се нико на западу није одрекао штедње да би ето нама у Србији или Африци прискочио у помоћ. То је приватно креиран жирални новац у облику дуга који постоји само као забелешка на "екрану монитора". Ефекти задуживања таквим новцем су равни војној окупацији, само много перфиднији.
Ниједна земља која је прихватила такву "помоћ" се није добро провела. Не треба бити генијалац, па тврдити како ни у случају Србије то неће изаћи на добро. Поучан је у том смислу пример Аргентине. Кога интересује, може наћи на нету документарац "Argentina's Economic Collapse".
почеће и паковање кофера.
Драгутиновићка - Банкрот Мама
Кејнзијанизам неће правити даљи хаос, он га производи на велико.
Болесни кејнзијанизам.
То што ће и прануци да отплаћују огромне дугове, не брине кејнзијанце. Битно је да се троши.
Порески обвезници финансирају своју конкеренцију.
Једна бесмислена одлука је замењена другом.
Колики су дугови Хрватске и њених правних и физичких лица?
Одувек сам се дивио кејнзијанцима који презадуженост решававају новим дуговима. Сјајно, нема шта.
То је као одвикавати алкохоличара навученог на јефтину ракију шкотским вискијем.
На Западу централне банке скоро стигле, а негде и јесу до 0% референтне каматне стопе и помака нема. Може каматна стопа да падне и на -10%, али банке не дају кредите јер им је актива токсичнија од нуклеарног отпада.
Нисам знао да се свет дели на кејнзијанце и неолиберале :-)).
Као професор Економском факултета Београд требали би да разликујете цену коју формира државни монопол од замрзавања цена које се формирају на тржишту.
p.s. I nesto posve licno. Za diplomski rad na Ekonomskom fakultetu sam izabrao temu o kojoj sam od Vas najvise naucio i iz ispita koji ste predavali. Tema se tice politike deviznog kursa u Srbiji od 2000. na ovamo i njene implikacije na makroekonomska kretanja pa bih Vas molio ovim putem ( ne znam da li jos uvek koristite profesorski mail) da mi na Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели posaljete material koji bi mi bio od koristi za spremanje diplomskog a sve znajuci da raspolazete ogromnim materijalom na temu koju sam izabrao ( i sami ste dosta pisali o tome)
Unapred zahvalan,
Nenad Matic
Мислим да је непотребно трошити сувишно речи на то који правац се заступа у решаванју свих економских проблема. Небитно је да ли је кензијанизам или (нео)либерализам или социјализам или мозда "романтизам" решење, ако решење негде постоји.
Па ваљда су мере које држава треба да спроводи ту ради народа који треба да преживи тренутну кризу и који ће на новим изборима гласати за исте политичаре који ће заступати вероватно досадашњи курс.
Али хајде да краткорочно преживимо па ћемо после промовисати економски правац!
Не гину болне мере које већ развијене привреде немилосрдно спроводе. Хајде да једном будемо "укорак"!
Поздрав