Међу правовјернима се мало ко издигао у поишљедње вријеме а да није би имама загребачке џамије. Ефендија Церић је баш приспјео из тог дуњалука. Истина он је почетком рата збрисао у Малезију, ко фалана међ праве муслимане (Бошњаке), а онда су га Амери специјалним авијоном пребацили у Сарајво... на Алијин захтјев. Јер Алија је у тај вакат, 1992-га, узгајао муслиманки форму Усташије и баш му је био потребан имама загребачке ђамије за Реиса. Тако и бии.

И Хасан Ченгић је прошао исту школу у загребачком џемату па није чудо што је и данас перспективан кадар.

Занимљиво је да су Срби, и они из Србије и српски сељаци ратници, прешли некако ћутке преко Алијине усташке епизоде, као да се није ни десила. А десила се о чему најбоље свједоче сарајевски Казани али и друга стратишта и оипљачкана српска имовина.

Вријеме је да се и о том муслиманском усташлуку 1992-ге проговори. Барем је Професор Кецмановић о томе информисан.