Каже да има мало моралних атеиста. Ја сам у мојем дугом животу срео много неморалних хришћана. Хеј, зар нису католици и лутерани убили 27 милиона Руса, махом цивила. Већина религија су идеолигије силе и зверства, погледајмо на историју. У комунизму црква није патила. Била је одвојена од државе као што и треба. Зар нису свештеници имали социјално (државно) осигурање. Проблем је био што су се многи хтели бавити политиком, нарочито овде у Америци и Канади.

Redak genije medju Srbima.

Дан је највеће радости наше: Христос Васкрсе!

У празничном броју "Политике", избором саговорника - професора Јеротића, и владике Григорија, и садржајем њихових интервјуа, упадно и недвосмислено послата је порука у којем правцу иде активност даљег "преумљења" наше вере православне и свете СПЦ.

Prof. Jerotic ima (naravno) svako pravo na sopstveno misljenje o bilo kojoj temi, ali o "obozenju" (theosis) daje proizvoljno i nepravoslavno poredjenje i tumacenje. Moral nije duhovna kategorija -- primetimo, najveci moralisti pre dva milenijuma (fariseji) su pocinili deicid. (Pravoslavno) hriscanstvo nije (samo) moralni kodeks nego put u zivot bez smrti kroz krstonosnu zrtvu i vaskrsenje Spasovo. Hristos sebe iznova prinosi na zrtvu na svakoj Liturgiji, za svakog od nas, da bi u pricasnicima Njegove preciste Krvi i Tela ozivela trulezna priroda satrvena grehom. Theosis je obozenje covekove prirode po meri sopstvenih duhovnih napora i sadejstva bozanske blagodati. To je abeceda koju svaki opitni pravoslavni vernik nauci iz molitvenika u kome je tajna Spasenja detaljno izrazena kroz molitve svetitelja. A to sa Jungom ili Kantom nema nikakve veze.

(наст)
"да је људски гроб колевка религије"Слабост верника - је МОЋ БОГА,дакле његова овисност и божија неовисност.Постоје(најмање) два јака егзистенцијална разлога због чега човек верује.Први је смртни страх - страх од смрти и други, ако је то неминовност - продужетак живота у некој од различити форми,зависности од припадности некој од објављени религија.Дакле, у својој суштини религија је и борба за егзистенцију."Што више старимо - све успешније и детаљније сањамо о смрти.Човекова жеља да живи продужава му егзистенцију изван земаљски граница и ствара му снове о варљивом рају чија ће му врата смрт отворити."(Р. Анри).Кјеркегор у свом "Дневнику" размишља слично..." Али за хришћанина смрт није никако крај свега,она подразумева бескрајно више наде него што поседује сам живот,чак кад је он у преобиљу испуњен здрављем и снагом."Остављам сваком човеку понаособ да дефинише - ко је чији Творац.Мени је дан улепшало Кантово и академиково "ведро небо и морални закон у мени!"

@Stanić Milan


Kjerkegor se ovde ograničava samo na hrišćane. A činjenica je da sve religije sveta veruju u postojanje duše i neki oblik života posle smrti.

Rejmond Mudi je o tome pisao u knjizi "Život posle života". Toplo preporučujem.

Дуалност душе и тела не постоји. Душа је производ мозга, тј. чула, памћења, осећања и способности за размишљање. Кад мозак престане да функционише и душа умире са њим. Другим речима, без тела нема душе. Ако је душа бесмртна, где је била пре него што смо се родили? Кад умремо враћамо су у стање у ком смо били пре рођења - у ништа. Стога уживајмо у животу, у природи, пријатељима, љубави и другом. Сви смо смртни, то треба да знамо и ту се не може ништа изменити. Оно што је најгоре код религије, људи стално мисле о смрти. Зашто? Свештеници плаше народ са библијским причама. Кажу да Бог зна сваку нашу мисао и тако нас приморавају да мислимо само како нам они кажу (контрола мисли и рада). Религија је обично сујеверје. Не могу да верујем у оно што нити опажам чулима нити може да се утврди научним методама да постоји. Другим речима лудом радовање. Вероваћу у Бога кад ме потапше по рамену и запита: Хеј, Миловане, како си? А то се досад још никад није десило. Религије су људска измишљотина.

јер он, са благословом клира, држи предавања при црквама, пропагирајући екуменизам и свoјеврсно „езотерно“ хришћанство.

Да, нема душе...Зато је савремена биолошка психијатрија толико " успешна" у лечењу душевних( " можданих") болести лековима који делују на неуротрансмитере у мозгу и синаптичке путеве и који од људи праве зомбије а не лече.

Људи који верују далеко су срећнији и ведрији од оних који немају наде. Довољно је погледати само једну епизоду " Духовника" или отићи под Острог и видети како монаси тамо као да " лебде" неколико метара изнад земље. Довољно је прочитати једну беседу старца Тадеја који је завршио само четири разреда школе а достигао је мудрост коју мало ко има. Одакле му? Из књига свакако не. Он је нпр. говорио да је " депресија комбинација лоших мисли" много пре него што су до тога дошли когнитивни-бихејвиористи.

И не брини када би се Господ Бог и указао( а неће, јер зато постоји слободна воља) тешко да би тебе потражио, да ти пружа доказе.

Неонатологија учи да дете поседује личност и много пре него што му је формиран мозак.

After your death-you will be.

Sada je izreka u redu.

Дакле, невероватни смо, непревазиђени у незнању, блаћењу, суђењу и каменовању! Попљувасмо и честитог Јеротића, великана српског, не зна он шта је Хришћанство и вера Православна па га овде којекакви уче и оптужују! Човек је својим делима и књигама у последњих тридесетак година разгорео утуљени пламен вере у срцима небројених и учинио за нашу цркву, усуђујем се рећи, више него сви попови заједно (изузимајући блаженопочившег патријарха Павла и још понеког). Срамота!

Поштујем Јеротића и волим да слушам његова предавања.
Али опрезно, критички.
Мало је преучио. На једном предавању је сам признао да је гностик.
Морални закони су пре свега људска творевина а хришћанство са својим законима Божија творевина.
Стављати људско пре Божијег је у најмању руку саблазан, мислим да ово први пут чујем од уваженог професора.

Проблем настаје код тога шта је морално.

Од никога, посебно од световњака, нетреба правити култ личности, па ни од поштованог Професора.