Ричард Холбрук у својим мемоарима није ни крио да је последица америчке интервенције у БиХ било поновно успостављање хегемоније над Европом. Исто тако, постоји море доказа да интересни кругови који воде америчку инострану политику гледају на агресивне исламисте као на корисну алатку у освајању "светског острва" (Макиндер, Бжежински), и у ту сврху су их користили на Балкану. Ово објашњава и америчку опсесију васкрсењем Османског царства (у облику централноазијске хегемоније Турске), у коју се директно уклапају БиХ, Космет, Албанија, Македонија, али и Кавказ. То што тај пројект нема везе са стварношћу није проблем; амерички империјалисти свакако верују да је стварност последица њихове воље.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 07 април 2009 20:53
Andjelka
Ja bih samo dodala da je Srbija platila najvecu cenu ujedinjenja Evrope, isto tako i Srbi iz bivse Jugoslavije.
Препоруке:
0
0
3
среда, 08 април 2009 13:08
Nikola Mlađenović
Prvo: JOŠ OVAKVIH TEKSTOVA!
Drugo, ipak ne treba zaboraviti i ono što je samo nagovijestio Vladimir Radomirović u tekstu ''Zašto NATO okružuje Rusiju'': ZAŠTO je nastala Jugoslavija?
Riječ je o čistoj tampon zoni, sofisticiranoj verziji gvozdene zavjese. Ona više nije potrebna poslije raspada SSSRa.
SAD je onda htjela da ubije dvije muve jednim udarcem - EU i Rusiju. I svaki put kad se EU okrene Americi, mi dobijemo po turu.
Препоруке:
0
0
4
среда, 08 април 2009 14:28
коментатор бг
Изванредан текст!
Рат у СФРЈ је био рат против евра и уједињене Европе. Нису успели - евро је јачи него икад. Али спремају му нови ударац, изнутра: Берлускони ће се вероватно вратити националној валути (Саркози то ипак не може први).
Указао бих на још једну "ситницу": долазак актуелног француског председника на власт. Човек је подршку у бирачком телу пресудну за добијање избора добио када се као министар полиције оштро обрачунавао са разулареним демонстрантима афричког порекла по предграђима француских градова. Дакле, и њега су на власт довели немири који су "неконтролисано" избили.
Препоруке:
0
0
5
среда, 08 април 2009 17:26
Ратко
Од читавог текста само наслов делује интригантно. Заправо наслов и крије "тајну" разбијања СФРЈ којом се нико адекватно није бавио па тако ни аутор овог написа. Кретање курса, укидање ѕлатног стандарда итд. само су појавни облици једног дубљег кретања које овде једва да је наговештено...
Препоруке:
0
0
6
среда, 08 април 2009 18:02
Милан
Морам да признам да сам разочаран оним списком од 14 тачака. Аутор говори као да се о тим стварима све зна, те да су оне потпуно проверене и на месту. Аутор стално говори о "њима", "онима" као да су све владе набројаних земаља једнодушне и једномислеће, као да је сва елита тих земања исто тако једнодушна. Текст одише недостатком научне методологије, поузданијих извора и писан је по принципу "ако прође, прође".
Препоруке:
0
0
7
среда, 08 април 2009 19:31
stojan nenadović
Svetska finansijska kriza je kriza svetskog poretka koji je zasnovan na kreditnom novcu. To je novac koji je po definiciji dug. Alternativa ovom poretku je svetski poredak zasnovan na nekreditnom novcu. To je novac koji u opticaj ulazi kao poklon. Ako u opticaj ulazi tačno potrebna dodatna količina novca, inflacija nije moguća, niti je moguća deflacija, sva će proizvodnja biti prodata i svi ljudi biće zaposleni. Kina već koristi elemente nekreditnog novca i u tome je tajna njenog uspeha. Američki monetarni institut 23. aprila predstavlja u Kongresu nacrt Zakona o nekreditnom novcu, koji se kod njih zove Američki monetarni Akt. Bagio Bosone, koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka, koji je trebao da pretstavi Samitu G-20, u članku od 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca, odvoji od pozajmljivanja novca". Članak je uklonjen sa sajta i iz Arhive Samita G-20, pa nije ni bio na dnevnom redu. Ako SAD usvoje nekreditni novac, on će sigurno biti na dnevnom redu Samita G-20, koji će se održati na jesen. Interesantno je da se ideja o nekreditnom novcu pojavila u SFRJ dok je još Tito bio živ. Da je u to vreme objavljen nastanak ere nekreditnog novca, ne bi se raspali ni SFRJ ni SSSR, a SAD su tonule u krizu koja je izgledala gore nego ova sadašnja, a sve po savetima Miltona Fridmana, koji je bio glavni Reganov savetnik. Regan se razišao sa Fridman i koristeći neke delove iz teorije o nekreditnom novcu preveo SAD u bum koji se završio raspadom komunizma i pobedom SAD u hladnom ratu. Kada su ostale jedina supersila na svetu SAD su vodile politiku koja ih je ubrzo dovela do sadašnjeg stanja. Ako sada ne prihvate nekreditni novac SAD će doživeti sudbinu SSSR. NSPM je nedavno objavila članak "Pravi novac je nekreditni novac". Još je tu. Pogledaj te ga.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 09 април 2009 11:48
Душан Ковачев
Мало ме чуди констатација да се "нико није бавио разбијањем СФРЈ". Још осамдесетих, док је постојао партијски монизам, из радова Ласла Секеља се јасно видело да ће се југословенски, суштински анархистички друштвени систем распасти. Анализа друштвене својине, банкарског и финансијског система СФРЈ, коју је у својој Политичкој економији почетком деведесетих, извео Мирољуб Лабус, јасно показује зашто је дошло до финансијског, својинског и економског краха СФРЈ.
Што је још важније, "друштвена својина" неодољиво подсећа на уситњавање великих привредних субјеката сталним емитовањем акција. Све веће "емитовање хартија без покрића" од стране инвестиционах банака у СФРЈ сусштински је врло блиско инфлацији хартија од вреднсоти (новца нискж ликвидности од кеша) која је у савременим условима удружена с улагањима у фондове који врше деобу ризика пословања, довела до масовне шпекулације "финансијским дериватима". Најзад, "социјализација дуговања" толико погубна за СФРЈ видљива је данас и у САД и у ЕУ.
Друго, ауторов чланак је публицистичке природе и говори о општепознатим чињеницама које не треба посебно доказивати јер су очигледне сваком коима очи и уши, а располаже елементарним знањима о економској политици и међународним односима. Какав "недостатак научне методологије" се може приписати аутору публицистичког штива? Када се тако нешто једном аутору замери, мора се прецизирати о чему се ради.
Препоруке:
0
0
9
субота, 11 април 2009 08:07
stojan nenadović
Ja sam napisao zašto se raspala SFRJ i ponoviću ponovo. SFRJ se raspala zato što je gospodin Labus, kao asistent prof.dr. Ivana Maksimovića, člana SANU, koji nije znao kako da oceni moj rad, presudno uticao da rad ne bude objavljen. Sadržaj mog rada možete videti u člancima "Šta su to ekonomske zakonitosti" i "Teorijska priroda nekreditnog novca" koji se nalaze na mom sajtu noncredit-money.org. Da su SFRJ i SSSR znali za nekreditni novac i da su ga primenili, ne bi se raspali. Danas, situacija je bolja, jer Kina već primenjuje nekreditni novac, i pokazuje svetu kakav je razvoj moguć uz nekreditni novac. Za 23.april zakazana je prezentacija Američkog Monetarnog Akta, koji je ustvari Zakon o nekreditnom novcu, i koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka koji treba da bude predložen na nekom Samitu G-20, predložio je da novi svetski sistem bude sistem nekreditnog novca. Ja sam predložio da se emituje 400 miliona evra nekreditnog novca u dinarima, kao penzije za naše penzionere. Neka vlada to uradi i neka gleda šta će se dalje desiti. Nekreditni novac će sam učiniti svoje.
Препоруке:
0
0
10
субота, 11 април 2009 21:34
Sasa Pavlovic
Tekst je odlican i licno se slazem sa svakom recenicom.
.jpg)
Drugo, ipak ne treba zaboraviti i ono što je samo nagovijestio Vladimir Radomirović u tekstu ''Zašto NATO okružuje Rusiju'': ZAŠTO je nastala Jugoslavija?
Riječ je o čistoj tampon zoni, sofisticiranoj verziji gvozdene zavjese. Ona više nije potrebna poslije raspada SSSRa.
SAD je onda htjela da ubije dvije muve jednim udarcem - EU i Rusiju. I svaki put kad se EU okrene Americi, mi dobijemo po turu.
Рат у СФРЈ је био рат против евра и уједињене Европе. Нису успели - евро је јачи него икад. Али спремају му нови ударац, изнутра: Берлускони ће се вероватно вратити националној валути (Саркози то ипак не може први).
Указао бих на још једну "ситницу": долазак актуелног француског председника на власт. Човек је подршку у бирачком телу пресудну за добијање избора добио када се као министар полиције оштро обрачунавао са разулареним демонстрантима афричког порекла по предграђима француских градова. Дакле, и њега су на власт довели немири који су "неконтролисано" избили.
Што је још важније, "друштвена својина" неодољиво подсећа на уситњавање великих привредних субјеката сталним емитовањем акција. Све веће "емитовање хартија без покрића" од стране инвестиционах банака у СФРЈ сусштински је врло блиско инфлацији хартија од вреднсоти (новца нискж ликвидности од кеша) која је у савременим условима удружена с улагањима у фондове који врше деобу ризика пословања, довела до масовне шпекулације "финансијским дериватима". Најзад, "социјализација дуговања" толико погубна за СФРЈ видљива је данас и у САД и у ЕУ.
Друго, ауторов чланак је публицистичке природе и говори о општепознатим чињеницама које не треба посебно доказивати јер су очигледне сваком коима очи и уши, а располаже елементарним знањима о економској политици и међународним односима. Какав "недостатак научне методологије" се може приписати аутору публицистичког штива? Када се тако нешто једном аутору замери, мора се прецизирати о чему се ради.