"nezavisni revizori su ove sedmice u knjigama Hete pronašli manjak kapitala od oko 7,6 milijardi evra."
Jedno hipotetično pitanje:
Šta bi bilo da nisu zavirili u knjige?
Ništa!
Drugo pitanje:
Koja državna institucija je odobrila upumpavanje cifara za spas banaka mereno bilionima Evra odnosno Dolara?
Da li se to sistem liberalnog kapitalizma promenio u državni?
Čije su banke?
Ili,čije su države?
Šta su menadžeri banaka promenili u radu?
Čak ni nagradne bonuse.
A zašto bi.
Preporuke:
14
1
2
petak, 06 mart 2015 12:05
Vera Nastasovic
Zašto se ekonomisti ne bave jednom mnogo važnijom temom, o kojoj ćute svi, a primena je uveliko počela. Naime, iste te banke, da bi teret bankrota (ukoliko do njega dođe) mogle da podnesu, donele su odluke da su vlasnici depozita dužni da snose rizik i da pristaju da im se depoziti umanjuju kao porez usled lošeg poslovanja banke. U Americi i Nemačkoj već je počela selektivno primena negativne kamatne stope na depozite, pa tako, umesto da štedišama plaćaju kamatu, banke od štediša naplaćuju naknadu za čuvanje njihovih depozita. U početku će se naplata vršiti samo od velikih uloga, ali će, bojim se taj limit vremenom da se smanjuje pa će na kraju naplaćivati od svih. I niko se ne buni, tišina po ovom pitanju je zastrašujuća jer nas ne čekaju ni malo lepa vremena sa bankama.
Preporuke:
18
0
3
petak, 06 mart 2015 13:00
LIBERAL
Pa kada u bankarstvo u sjenci (shadow bankingu) ima više novca i nazovi investicija nego u regularnim bankarskim kanalima. Bankarstvo u sjemci su napravile upravo najveće privatne američke i EU banke i na njemu zarađuju najveće profite trgujući derivatima i akcijama.
Obratite pažnju kako akcijski indeksi (DowJones, S&P pa čak i najveći evropski) imaju rekordne vrijednosti a banke daju negatvne kamate (naplaćuju da vam čuvaju novac). Banke zajedno sa "narodnim bankama" (američki FED,ECB,BoE i dr.) koje su takođe privatne, testiraju strpljenje čak i u svojim matičnim državama a ne treba govoriti što takvim politikama rade ostatku globalizovanog svijeta.
Preporuke:
12
1
4
petak, 06 mart 2015 13:41
Umpalumpa
Pre dve godine je vršen "sstres test" u bankarskom sektoru EU, da bi se videlo mogu li, kako i u kojoj meri banke odoleti iznenadnom nedostatku keša na tržištima, sve u cilju izgradnje ogromne monobanke pod kontrolom ECB. Rezultati su bili porazni. Pre godinu dana su američki finansijski savetnici preporučivali da se nikako ne uzimaju bankarski bondovi iz Evrope (bilo pojedinih banaka, bilo od centralnih banaka i čak ECB), jer za njih neće biti pokrića i da će se stvarna vrednost na bilansima, naročito u istočnoj Evropi, drastično menjati, pa su prognoze nemoguće.
Evo, sad dolazi šok, o kome su pametni ljudi na vreme upozoravali. Finansije SAD su koliko-toliko spremne, Putin je svoje na vreme prepao šokom na empirijski način, a uljuljkanoj Evropi predstoji serija kriza platnog bilansa i hronični nedostatak keš kredita.
Evropi preostaje samo da sutra mobiliše stotine hiljada besnih i nezadovoljnih i pošalju ih da ginu u Ukrajini, za bednu crkavicu.
Preporuke:
12
1
5
petak, 06 mart 2015 14:26
Umpalumpa
Da dodam.
Evropska monobanka bi trebala da pokriva gubitke poslovnih banaka u slučaju iznenadnih šokova na tržištu novca, nenaplativosti potraživanja i odsustvom planiranog priliva sredstava. U EU su uspeli da se slože da se kapitalni fond monobanke formira iz dela naplae bankarskih transakcija, u periodu od 10 godina (pazite, o tome se razmišljalo pre dve godine). Ukupan iznos koji je planiran u fondu bankarske solidarnosti tada je planiran na do 50 milijardi evra. "Stres test", obavljen pre nešto više od godinu i po dana pokazao je da bi teško bilo spasti dve banke srednje veličine ako bi istovremeno upale u problem. Naravno, Nemačka je za ovo jako zainteresovana, jer ima ogroman kapital, koji je u Istočnu Evropu investiran preko Erste i niza domicilno austrijskih banaka. U međuvremenu, u EU jedva je zaustavljen finansijski krah na nivou Portugalije.
Preporuke:
8
1
6
petak, 06 mart 2015 16:32
Ma jok, kakav drzavni kapitalizam?!
To samo neoliberalna elita punjenje svojih kapitalistickih djepova (kao i sve pre nje) prebacuje na ledja celog naroda.
Toliko o "slobodno trzisnoj", ustvari klasicnoj KLASNOJ EKSPOATACIJI.
Preporuke:
5
0
7
petak, 06 mart 2015 16:34
Reddy
Problem sa kojim je suočen ceo kapitalizam je daleko od nekakvog bankarskog problema. Problem je pad profitne stope! To je bolest na smrt ovog sistema. Otuda se pribeglo finansijskim malverzacijama kako bi se u toj sferi, makar privremeno, ostvarila višta stopa profita. Ali, to je onda, moralo dovesti do, kako autorka naivno konstatuje, iznenadn krize koja se prvenstveno manifestovala na sektoru nekretnina. Kapitalizam sada vuče samo iznuđene poteze i nalazi se na putanji bezizlaza. Ovakvo stanje sigurno vodi u sukobe koji mogu poprimiti različite forme, međunarodne ratove, nacionalne ili građanske sukobe, klasne obračune.
.jpg)
Jedno hipotetično pitanje:
Šta bi bilo da nisu zavirili u knjige?
Ništa!
Drugo pitanje:
Koja državna institucija je odobrila upumpavanje cifara za spas banaka mereno bilionima Evra odnosno Dolara?
Da li se to sistem liberalnog kapitalizma promenio u državni?
Čije su banke?
Ili,čije su države?
Šta su menadžeri banaka promenili u radu?
Čak ni nagradne bonuse.
A zašto bi.
Obratite pažnju kako akcijski indeksi (DowJones, S&P pa čak i najveći evropski) imaju rekordne vrijednosti a banke daju negatvne kamate (naplaćuju da vam čuvaju novac). Banke zajedno sa "narodnim bankama" (američki FED,ECB,BoE i dr.) koje su takođe privatne, testiraju strpljenje čak i u svojim matičnim državama a ne treba govoriti što takvim politikama rade ostatku globalizovanog svijeta.
Evo, sad dolazi šok, o kome su pametni ljudi na vreme upozoravali. Finansije SAD su koliko-toliko spremne, Putin je svoje na vreme prepao šokom na empirijski način, a uljuljkanoj Evropi predstoji serija kriza platnog bilansa i hronični nedostatak keš kredita.
Evropi preostaje samo da sutra mobiliše stotine hiljada besnih i nezadovoljnih i pošalju ih da ginu u Ukrajini, za bednu crkavicu.
Evropska monobanka bi trebala da pokriva gubitke poslovnih banaka u slučaju iznenadnih šokova na tržištu novca, nenaplativosti potraživanja i odsustvom planiranog priliva sredstava. U EU su uspeli da se slože da se kapitalni fond monobanke formira iz dela naplae bankarskih transakcija, u periodu od 10 godina (pazite, o tome se razmišljalo pre dve godine). Ukupan iznos koji je planiran u fondu bankarske solidarnosti tada je planiran na do 50 milijardi evra. "Stres test", obavljen pre nešto više od godinu i po dana pokazao je da bi teško bilo spasti dve banke srednje veličine ako bi istovremeno upale u problem. Naravno, Nemačka je za ovo jako zainteresovana, jer ima ogroman kapital, koji je u Istočnu Evropu investiran preko Erste i niza domicilno austrijskih banaka. U međuvremenu, u EU jedva je zaustavljen finansijski krah na nivou Portugalije.
Toliko o "slobodno trzisnoj", ustvari klasicnoj KLASNOJ EKSPOATACIJI.