Први услов за повратак јесте повратак људи, домаћина. Други услов је да тајкуни пеко државе не отимају новац из тог краја. Овде спадају домаће а стране банке које чист профит извлаче из Србије. Образложење: Србија је несигурно подручје. То је чиста лаж. Наш новац је код њих. Они ведре и облаче код нас а ми им допуштамо. Због свега овог, тешко да ће се ишта урадити.

Savremene privrede se sve više okreću tercijarnom sektoru, a naši akademici još uvek vide našu budućnost u primarnom i sekundarnom sektoru... Možemo mi svi da se vratimo na selo, ali to će dovesti do zabrane korišćenja traktora i kombajna. Tamo gde se za obradu zemlje koriste traktor i kombajn, radna snaga nije potrebna.

Svaka cast ovom profesoru.Zdrava logika,iskustvo I strucnost.
Dinkic je ubedljivo najveca stetocina u istoriji Srbije.Ja sam to jos 2001. znao.Postavili su potpuno neiskusnog asistenta da bude guverner centralne banke.Jedinstven slucaj u svetu.
Djindjic ga je postavio,ja nikada ne bih.

Милентије@то о терцијарном сектору је само делимично тачно. Примарни и секундарни сектор су буквар, основа, темељ, свега. Да би могло да се чита и пише, мора прво да се науче слова. Тако да кад се развије јака индустрија, пољопривреда, и друге делатности из примарног и секундарног сектора, тек се онда, на тој основи, може даље развијати терцијарни и квартарни сектор. Ово посебно важи за мале неразвијене земље. Анализирајте, на пример, шта је значио развој индустрије за Србију, или пољопривредни комбинати, или развој села, итд. И овде, као и у целој земљи, фале људски ресурси. Прво, нема људи у селима. Друго, странке, нво, политика, напуштене добре традиције и сеоски морал, сељачка памет, имају катастрофалне последице. Џаба оно што је Бог дао ако се тиме не уме да управља. Нажалост, сви видимо да ставри не стоје добро, али правих решења нема, а више вреди једно добро решење, него милион анализа у којима се доказује оно што сви знамо и видимо. Дела, дела,а не речи(важи и за мене)

@Dela, ne reči: možda nisam bio dovoljno precizan. Naravno da i ja mislim da mi treba da učestvujemo u poljoprivrednoj i indsutrijskoj proizvodnji, čak u većem obimu nego posle Drugog svetskog rata. Ono što sam ja pokušao da naglasim je da to ne može biti rešenje kojim će se zaposliti milioni, pošto razvoj tehnologije čini potpuno nekonkurentnim one proizvođače koji je zaobilaze. Stočarstvo - DA, ratarstvo - DA, voćarstvo i povrtarstvo - DA, industrija - DA, ali zaposlenih u tim granama biće sve manje, zbog ekspolizije produktivnosti koju donosi primena novih tehnologija. U SAD je broj zaposlenih u poljoprivredi manji od 2%, iako su im prinosi nikad veći. Broj zaposlenih u poljoprivredi u SAD je krajem XIX veka bio blizu 80%. Dakle trendovi su uvek takvi da se broj zaposlenih u prvom i drugom sektoru smanjuje, čak se sad izmišljaju i kvartalni i kvintalni sektor (obrazovanje, menadžment i sl), iako je jasno da to sve spada u tercijarni.

Пиротски крај био је познат по производњи тепиха.
Као што су то Врање и Лесковац били познати по производњи текстила. То се зна.
Али се не зна јер неће да се зна како су ти и још неки региони крајем 19 века постали центри занатства.
Процес који је у западбим земљама текао век или два раније упрошћено је текао отвако.

Сељачка породица била је склона уравнотежењу производње и потрошње. По потреби (неродна година или нешто друго)радило се нешто више или мање.
Идила би текла до краја света (док се сунце не угаси)
да се (не рачунамо спољне факторе) није развила сила која је изнутра разбила идилу.
Знатно се увећао број становника у Србији.
Од стицања аутономије 1830 па до 1914 број становника се више него учетверостручио. Нешто досељавањем али и природни прираштај ишао је и до 21 промил.
То је довело до умањења пољопривредних парцела.
Отвориле се малтузијанске маказе.
Спас од глади нашао се у ванпољопривредној делатности.

Милентије@што је оптимално за САД, Француску, Данску, итд, није оптимално, напротив, за неразвијене земље трећег света, или земље у транзицији. Превиђање ове законитости изазива велике тешкоће. Поготово ако развијени намећу свој модел економског и сваког другог развоја неразвијеним. У том смислу глобализација има катастрофалне лоше последице по будућност цивилизације и планете.Свака земља и сваки народ треба да изаберу свој модел, и као такви бити део међународних еконоимских и политичких односа. Као код кројача, шијете одело према својим димензијама. Наравн да се с овим не слажу они који би да владају целим светом и наметну нови (софистицирани)робовласнички поредак. И то је стара прича која траје од кад је света и века, мењају се само средства и технике.

Porast produktivnosti kao rezultat tehnoloshkog razvoja u svetu uticu i na nas: Svi se iseljavaju u gradove a mnogi odlaze u tazvijeni svet gde je velika produktivnost I vrhunska tehnologija u svim delatnostima.

Sta smo propustili proteklih decenija? Odovori bi trebalo da se nalaze u napr. doktoratima.

Kada je rec o poljoprivrednom zemljishtu neophodno je njegovo ukrupnjavanje. Posedi su neprihvatljivo mali da bi mogli da indukuju vecu produktivnost.

Propagandne akcije nisu dovoljne.

Predlazem izmene zakona o nasledjivanju poljoprivrednog zemljishta:

Naslednik koji nije registrovan kao poljoprivrednik imao bi pravo samo na materijalnu nadoknadu prema trzishnim cenama zemljishta.Drzava bi ga nudila na tender poljoprivrednim proizvodjacima i tsl.pod uslovom da delatnost obavljaju najmanje 5 godina.