"О томе сведочи податак о држању Шарла Лоазоа, француског публицисте и дипломате. Он се залагао за решење југословенског питања стварањем две државе: српско-православне, и католичке хрватско-словеначке."
Istorija zanemaruje međuljudske odnose i psihologiju državnika. Taj Šarl je sigurno bio obrazovan, inteligentan, porodično stabilan bar u jednom delu svoje životne dobi,i mislio nam je dobro. Jugoslovenska ideja bez neke vrste ...cida je čist idiotizam. U tom smislu je Staljin a donekle i Tito bio racionalniji i efikasniji u genezi nadnacije. Čak ni oni nisu uspeli a imali su svu moć ovoga sveta i odrešene ruke.????!

Најблаже што се о Љ.Михајловићу у политичком смислу може рећи је да је био непоправљиво наиван – а таквима у политици нема места. Међутим г.Растовић нам ништа јасно не казује о његовом животу у периоду од 1925-1957г: “… После повлачења из дипломатске службе 1925. године, кандидовао се за народног посланика на листи Демократске странке. Бавио се и књижевним радом и 1922. основао Фонд за награђивање дела лепе књижевности. Преминуо је 1957 године”. Посебно је занимљиво сазнати нешто о рупи у биографији од 1941 – 1957 г.

Druže MARIN drugu vi priču pričajte .

1925. године, кандидовао се за народног посланика на листи Демократске странке.
Ово је полуистина.
Званичан назив странке је
Југословенска демократска странка.
(основана у Сарајеву 1919 уједињењем
Српске напредне странке која није могла да се опорави од тешког пораза 1889,Самосталне радикалне странке која одвајањем од Пашићевих радикала 1902 није могла да се дочепа власти,и неколико странчица из Хрватске и Словеније, рачунајући "пречане" са неуравнотеженим Прибићевићем)
Скривалице ради изгубило се оно -југословенаска-
Није уопште спорна потреба да се напише биографија нареченог господина као и биографије свих који су учествовали а нису били дорасли историјском тренутку.
Невоља су писанија где се пише по моделу који је изложио наш уважени филозоф и један од оснивача ДСа Светозар Стојановић у делцу под насловом
ОД ДИСИДЕНТСКОГ МАРКСИСТЕ ДО РЕВОЛУЦИОНАРНОГ ДЕМОКРАТЕ
Једно лутање без смисла, са југословенством као породичном традицијом.

Слажем се да је Југословенство била велика грешка али се питам колико би Србија могла да добије кад јој је највећи савезник Царска Руисија пала у револуцији, прво у Марту 1917 па коначно у Новембру исте године.

Није сигурно да би Србија и Црна Гора са јужном Далмицијом добили БиХ, Срем, Банат и Бачку а камоли северну Далмицију, Лика, Кордун, Банија, итд.

Грешке јесу направљене у стварење КСХС али трагичне, смртоносне грешке су направљене и у Јајце 1943 кад су створене АВНОЈске границе.

Којим категоријама номинујете грешке у стварању КСХС или АВНОЈа није толико важно осим да су БИЛЕ погрешке - које су још и данас актуелне . То је највећа грешка , што се на минулим нисмо баш ништа научили .А ко не задржава животно искуство , тај никада не одрасте .

Kao sto je prof. Rastovic naveo u naslovu, rad se bavi jugoslovenskom delatnoscu Ljubomira Mihailovica za vreme Prvog svetskog rata, stoga je pitanje biografije pomenute licnosti ostavljeno za neka buduca istrazivanja. Zadatak istoricara je da na osnovu originalne arhivske gradje ukaze na odredjene procese, dogadjaje i njihove posledice. U ovom slucaju se radi o stvaranju jugoslovenske drzave i delatnosti manje znacajne licnosti, ali ipak licnosti koja je u odredjenoj meri uticala da se ostvare ratni ciljevi srpske vlade. Nepobitno je, gledajuci sa ove vremenske distance, da je ujedinjenje predstavljalo veliku gresku i imalo teske posledice za srpski narod, ali je isto tako vazno da se u tumacenju tadasnje politike ne koriste savremena iskustva koja ne daju istorijsku istinu, vec vrse reviziju istorije, veoma stetnu po srpsku drzavu i narod. Odlican tekst, puno uspeha u daljem radu profesore.