Slobodan čovek reaguje i na nedostatak slobode u sopstvenom okruženju, a to je upravo ono što neoliberalna dogma ne sme da dozvoli. Zato sloboda sve ređe opstaje u školi, a jedva da postoji i u drugim segmentima društva.
Ovo je suština. Neoliberalizam je najveće zlo baš zato što se ne vidi odmah i što se skriva iza sjajne fasade i naših ljudskih slabosti.
Preporuke:
34
0
2
ponedeljak, 09 februar 2015 11:49
dete
A onda je dete zamolilo Boga, da ukine direktora, guvernerku i premijera.
Preporuke:
22
1
3
ponedeljak, 09 februar 2015 12:27
anta
Ovo nije parodija, lično sam svojim ušima sluša. Pre izvesnog vremena, u 47cu ulaze 2 studenkinje sa političkih nauka, slušam razgovor... jedna kaže danas smo na vežbama radili da li pornografija može da bude edukativna,bezveze, kako može, a druga odgovara, ja mislim da može, pogledaš, vidiš koje su sve opcije, probaš, i posle primenjuješ šta ti odgovara. Onda ova prva kaže, vidiš, to za opcije si u pravu...
Preporuke:
23
2
4
ponedeljak, 09 februar 2015 13:16
Boško
U zemlji bez države (pod okupaciojom od Miloševićeve kapitulacije 1999) gde su "na vlasti" ljudi kojima je odavno istekao "rok upotrebe" i koji svojim glasom glasaju za svoju sebičnu starost (a dokazono su već više puta pogrešno glasali jer nebi bili tu gde jesmo) a ne za svoju decu i unuke naravno da je (P)orobljena škola.
Srpske škole nastaljaju klasični program ispiranja mozga puneći glavu deci i mladima.
Osnovno i srednje obrazovanje se "trude" da naprave "doktore nauka" u skladu sa željama roditelja i vlasti koji su odrasli na "uči sine da ne moraš da radiš" te je školovanje put u budući "nerad i ležanje", a i pomaže vlastima (jer treba da manipulišu samo penzionerima) a se mladima opterećuje mozak "bubanjem" da kasno sazrevaju kao ljudi, osposobljeni za promene.
Ali "ležećoh" mesta je sve manje jer "ležači" "dugo traju" a "javno mnjenje" su "internet penzioneri" koji su ostali vitalni "ležeći" na "poslu" decenijama.
Jadna je zemlja koja žrtvuje mladost zbog greški sebične starosti.
Preporuke:
10
8
5
ponedeljak, 09 februar 2015 13:27
fristajlo
Sloboda je postala zaštitnica prava povlašćene manjine, zaštitnica kapitalističke svojine i vlasti novca." Svako za sebe i ka svojim materijalnim ciljevima.
Nije li jasno -kuda, po rešenje problema?
Autor detektivskom dedukcijom, operisanjem dokazima i činjenicama veoma jasno dovodi do zaključka, i na tome mu čestitam.
Neoboriva argumentacija.
Preporuke:
19
0
6
ponedeljak, 09 februar 2015 13:58
marko
Neoliberalizam u školstvu koje je državno, i nastavni kadar koji prima platu transferom budžetskih sredstava? Umesto da pišete zašto je državno obrazovanje doživelo krah, vi se bavite izmišljenim neoliberalizmom?
Preporuke:
2
14
7
ponedeljak, 09 februar 2015 15:42
Nimbus
Treba razdvojiti obrazovanje dačaka i devojčica, ali, jelte, to je tabu tema.
Preporuke:
9
18
8
ponedeljak, 09 februar 2015 17:55
taktika preživljavanja u varvarizovanom okruženju
Analiza potpuno tačna. Realno stanje još gore. Prednost imaju kupljene diplome. Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja je takav kao da je autor Ramuš Haradinaj.
Preporuke:
20
0
9
ponedeljak, 09 februar 2015 18:19
dž
... žalosno je, šta se čini sa obrazovanjem ( i naopakim `vaspitanjem` koje se sa njime `srodilo` ?) ...
I tu su ne `prsti` - već `kandže` - `sekularnog sveštenstva` pogubnog globalizma ?
Oni, koji stalno, frenetično hoće `napred`, pa makar i u - provaljiju, - zbog `šake dolara` i pohvala `mentorskih` ?
Jadno, kao u doba osmanlijskog ropstva...
Ali, ipak postoji nada; Broz je govorio: "Blago zemlji koja ima ovakvu omladinu" - pa se pokazalo i to `blago` ?
Zato, ne treba kuditi ( a još manje -hvaliti) mlade ?!
Da verujemo u ono... "Probavši svašta , dobrog se držite" ( t.j. "Svuda prođi , kući dođi" ) ?!
Preporuke:
6
0
10
ponedeljak, 09 februar 2015 20:55
Deda Djole
Autor ovoga clanka je naveo propuste i probleme skole
Ali nisam razumeo : sta on predlaze ?
Kako resiti propuste i probleme ?
Preporuke:
12
0
11
ponedeljak, 09 februar 2015 22:35
Oslobodjenje od slobede - bekstvo od sebe po sebi
Sloboda je sukcujuca, sloboda je jedan veliki limes. Sloboda trazi davanje, predavanje i velikodusnost, a ostvariva je samo kroz saznanje, dakle svesni proces.
Kazem Vam, zaista je mnogo lakse skinuti okove slobode, nego ziveti u obavezi prema njoj. Pitanje je gde covke, tako oslobodjen moze da ide, i gde on pripada? Sta nam kaze kognicija? Disharmonija je potpuno lisena svih pravila, dok je harmonija dugo slagana i veoma pazljivo odabrana. Iz haosa nastaje kosmos, a obratan proces je razoran i smrtno opasan.
Preporuke:
2
0
12
ponedeljak, 09 februar 2015 23:23
Nimbus
Pošto je moj post o razdvajanju dečaka i devojčica u nastavi doživeo katastrofalni poraz sa 0 : 8, to samo pokazuje koliko su kod nas ukorenjene predrasude.
Kako mislite da menjate nešto na bolje ako ste, da izvinete na izrazu, nije zlonameran, tako zatucani?
Da ne zloupotrebljavam dobrotu domaćina postavljanjem predugih citatata, eto ko smatra da grešim neka potraži tekst Đorđe Ivković "Šta sa decom?", pa nek porekne bilo šta što je u vezi sa ovom tematikom.
Preporuke:
6
1
13
utorak, 10 februar 2015 11:42
Prečanin
Nimbusu
Nemaju deca ni normalne hrane, ni dobre nastave, niti neke perspektive. Nemaju ni pozitivnih uzora (mi roditelji to nismo, ja ponajmanje) Ne druže se kao što smo se mi družili. Mnogi će ostariti a neće znati šta je prijateljstvo. Sede pred ekranima. Rečnik su redukovali na ono najosnovnije, sve ih smara. Cinični su. Ne veruju ni u šta. Ali su im potrebe zato velike, o željama da i ne govorimo.
Tolstoj je pisao da škola otvara sve nove i nove želje dok ni osnovne potrebe nisu zadovoljene. I danas je tako. Nameće se slika polugladnog i anemičnog gradskog deteta koje raspolaže vrhunskom tehnologijom: duša mu u nosu a on kucka po tastaturi. Pedijatri decenijama pišu radove o anemiji gradske dece.( Sarma ovde nije pomenuo zdravu hranu koja je u njegovom domenu, ali zato landara svuda, od vizantologije do geopolitike.) Mnogo je izazova oko nas, a mi nemamo odgovora.
Preporuke:
8
1
14
utorak, 10 februar 2015 11:44
Prečanin - nastavak
Nimbusu
Tačno je da škola ima nešto femkasto, samo učenje kakvo se zahteva ne slaže se sa muškom konfiguracijom hormona. Žene oba pola preuzele su sve - dobro došli u novi matrijarhat. Kada razmišljam o školi, imam utisak da je mnogo toga prevaziđeno, pre svega sam model. U očajanju pomišljam da bi se kulturni nivo podigao njihovim ukidanjem, uporedo sa padom formalnog obrazovanja. Učio bi onaj, koga zanima. A onda se trgnem - ne smem dopustiti sebi da razmišljam kao Endi Vorhol i slični. Nije problem samo g-đa Muškinja, koju si u članku pomenuo. Onomad mi starija žena pruži laboratorijske nalaze, da protumačim. Kakva mi je prostata, upita me na kraju. Dobra, rekoh ja, dobra.
Preporuke:
7
1
15
utorak, 10 februar 2015 13:07
Nimbus
Za Prečanina, ali i za ćuteću većinu.
Da, tačno je. Mogao bih kao ilustraciju dodati jednu SMS poruku koju sam dobio pre 7-8 godina: "Treneru, hajde dođite da igramo fudbal". Bilo bi to u redu da u pitanju nisu bili srednjoškolci, a meni 54 godine. Bela kuga je dovela da tinejdžeri zovu dede da im popune broj.
Mogli bismo biti zadovoljni u svom očaju. Ali... Moja najveća trenerska trauma je od pre tri godine. Ukratko, zahvalim se jednom fudbaleru, narko-dileru i grupi oko njega koje je klub plaćao "kako koga i kako kad", na saradnji i pokupim omladinu. Niko plaćen, pa ni ja. Prvi trening održali na -15 stepeni. To je ta famozna "radna etika". Posle 11 kola, bez poraza, bio sam prinuđen na ostavku. Nije bio protiv mene jedan ili dva čoveka, već celo selo. Sad je opet dobro jer rade po starom, sa jadnim rezultatima.
Šta je poruka: Pozitivna supstanca kod dece još postoji, ali ne daju deci glavu da dignu matori titoisti.
Taj titoistički džiberski mentalitet mora da se uništi.
.jpg)
Ovo je suština. Neoliberalizam je najveće zlo baš zato što se ne vidi odmah i što se skriva iza sjajne fasade i naših ljudskih slabosti.
Srpske škole nastaljaju klasični program ispiranja mozga puneći glavu deci i mladima.
Osnovno i srednje obrazovanje se "trude" da naprave "doktore nauka" u skladu sa željama roditelja i vlasti koji su odrasli na "uči sine da ne moraš da radiš" te je školovanje put u budući "nerad i ležanje", a i pomaže vlastima (jer treba da manipulišu samo penzionerima) a se mladima opterećuje mozak "bubanjem" da kasno sazrevaju kao ljudi, osposobljeni za promene.
Ali "ležećoh" mesta je sve manje jer "ležači" "dugo traju" a "javno mnjenje" su "internet penzioneri" koji su ostali vitalni "ležeći" na "poslu" decenijama.
Jadna je zemlja koja žrtvuje mladost zbog greški sebične starosti.
Nije li jasno -kuda, po rešenje problema?
Autor detektivskom dedukcijom, operisanjem dokazima i činjenicama veoma jasno dovodi do zaključka, i na tome mu čestitam.
Neoboriva argumentacija.
I tu su ne `prsti` - već `kandže` - `sekularnog sveštenstva` pogubnog globalizma ?
Oni, koji stalno, frenetično hoće `napred`, pa makar i u - provaljiju, - zbog `šake dolara` i pohvala `mentorskih` ?
Jadno, kao u doba osmanlijskog ropstva...
Ali, ipak postoji nada; Broz je govorio: "Blago zemlji koja ima ovakvu omladinu" - pa se pokazalo i to `blago` ?
Zato, ne treba kuditi ( a još manje -hvaliti) mlade ?!
Da verujemo u ono... "Probavši svašta , dobrog se držite" ( t.j. "Svuda prođi , kući dođi" ) ?!
Ali nisam razumeo : sta on predlaze ?
Kako resiti propuste i probleme ?
Kazem Vam, zaista je mnogo lakse skinuti okove slobode, nego ziveti u obavezi prema njoj. Pitanje je gde covke, tako oslobodjen moze da ide, i gde on pripada? Sta nam kaze kognicija? Disharmonija je potpuno lisena svih pravila, dok je harmonija dugo slagana i veoma pazljivo odabrana. Iz haosa nastaje kosmos, a obratan proces je razoran i smrtno opasan.
Kako mislite da menjate nešto na bolje ako ste, da izvinete na izrazu, nije zlonameran, tako zatucani?
Da ne zloupotrebljavam dobrotu domaćina postavljanjem predugih citatata, eto ko smatra da grešim neka potraži tekst Đorđe Ivković "Šta sa decom?", pa nek porekne bilo šta što je u vezi sa ovom tematikom.
Nemaju deca ni normalne hrane, ni dobre nastave, niti neke perspektive. Nemaju ni pozitivnih uzora (mi roditelji to nismo, ja ponajmanje) Ne druže se kao što smo se mi družili. Mnogi će ostariti a neće znati šta je prijateljstvo. Sede pred ekranima. Rečnik su redukovali na ono najosnovnije, sve ih smara. Cinični su. Ne veruju ni u šta. Ali su im potrebe zato velike, o željama da i ne govorimo.
Tolstoj je pisao da škola otvara sve nove i nove želje dok ni osnovne potrebe nisu zadovoljene. I danas je tako. Nameće se slika polugladnog i anemičnog gradskog deteta koje raspolaže vrhunskom tehnologijom: duša mu u nosu a on kucka po tastaturi. Pedijatri decenijama pišu radove o anemiji gradske dece.( Sarma ovde nije pomenuo zdravu hranu koja je u njegovom domenu, ali zato landara svuda, od vizantologije do geopolitike.) Mnogo je izazova oko nas, a mi nemamo odgovora.
Tačno je da škola ima nešto femkasto, samo učenje kakvo se zahteva ne slaže se sa muškom konfiguracijom hormona. Žene oba pola preuzele su sve - dobro došli u novi matrijarhat. Kada razmišljam o školi, imam utisak da je mnogo toga prevaziđeno, pre svega sam model. U očajanju pomišljam da bi se kulturni nivo podigao njihovim ukidanjem, uporedo sa padom formalnog obrazovanja. Učio bi onaj, koga zanima. A onda se trgnem - ne smem dopustiti sebi da razmišljam kao Endi Vorhol i slični. Nije problem samo g-đa Muškinja, koju si u članku pomenuo. Onomad mi starija žena pruži laboratorijske nalaze, da protumačim. Kakva mi je prostata, upita me na kraju. Dobra, rekoh ja, dobra.
Da, tačno je. Mogao bih kao ilustraciju dodati jednu SMS poruku koju sam dobio pre 7-8 godina: "Treneru, hajde dođite da igramo fudbal". Bilo bi to u redu da u pitanju nisu bili srednjoškolci, a meni 54 godine. Bela kuga je dovela da tinejdžeri zovu dede da im popune broj.
Mogli bismo biti zadovoljni u svom očaju. Ali... Moja najveća trenerska trauma je od pre tri godine. Ukratko, zahvalim se jednom fudbaleru, narko-dileru i grupi oko njega koje je klub plaćao "kako koga i kako kad", na saradnji i pokupim omladinu. Niko plaćen, pa ni ja. Prvi trening održali na -15 stepeni. To je ta famozna "radna etika". Posle 11 kola, bez poraza, bio sam prinuđen na ostavku. Nije bio protiv mene jedan ili dva čoveka, već celo selo. Sad je opet dobro jer rade po starom, sa jadnim rezultatima.
Šta je poruka: Pozitivna supstanca kod dece još postoji, ali ne daju deci glavu da dignu matori titoisti.
Taj titoistički džiberski mentalitet mora da se uništi.