Маршал Рокосовски често је умео да каже:"Нема ништа горег за војсковођу, него да гледа своју армију у расулу!"
Гледао је Рокосовски у првим данима рата војску која је панично бежала пред Немцима, претходно бацивши оружје и униформу, бежали су у поткошуљама и гаћама кроз поља. Један од ретких команданата који је од првог тренутка реаговао бескомпромисно и прибрано, урадио је нешто што би ретко који војсковођа успео. Није стрељао дезертере, већ их је прикупљао, а затим у трку оснивао водове и чете, успевши да у потпуно обезглављене људе унесе оптимизам и ратнички дух!
У току битке за Москву пребациван је на положаје где је било најгоре. У једном моменту добио је под команду и робијаше-добровољце. Врло брзо је пренео на њих патриотски и ратнички дух, а они су умели да му узврате огромном храброшћу и самоиницијативом.
Под својом командом имао је и легендарне Сибирјаке. Сузе су му ишле када их је посматрао приликом самоиницијативног форсирања реке по највећем невремену.
Слава херојима!