Анкара је овде у врло деликатној позицији: радо би помогла свом савезнику и ментору Америци, али та помоћ се коси са њеним интересима: са једне стране Исис је сунитски, као и Турска, па Анкара нерадо улази у так сукоб јер иначе претендује да буде лидер (сунитских( муслимана у региону.

Друго, сада курдска војска слободно прелази границу Турске тамо и овамо, ефективно је анулирајући. Јер, након (евентуално успешног) рата, ојачани Курди би могли тражити награду у виду своје државе.

Турска се осећа веома нелагодно у овој ситуацији и одатле њен отпор америчким захтевима. Ово по ко зна који пут показује да је 'тешко бити амерички непријатељ, а још теже амерички пријатељ'.