Problem okupacije Metohije i Kosova može da se reši samo vojnički.
I baš tako će biti rešen.
Potrebno je pre toga osloboditi jedan mali deo Beograda, samo nekoliko državnih zgrada.
Sve ostalo će teći lagano.
Znamo i kako, mi to možemo i ima onih koji hoće.
Ne više od 50 hiljada kvalitetno obučenih, disciplinovanih i organizovanih rodoljuba.
Operacija od 15-tak dana.
Ništa više.
Sjajan tekst gospodine Đikiću!
Nema predaje, doći će taj trenutak.
I brže nego što se nadamo.
Preporuke:
70
6
2
nedelja, 24 avgust 2014 16:52
teletabis
Kada je potpisan Briselski sporazum na jednom drugom sajtu sam napisao: ovaj sporazum, samo ne znam za koga, je potpis za stvaranje staklenika za uzgajanje ljudskih organa i da će se Srbi sa KiM raznestiti po vas celom svetu ali samo kao rezervni delovi.
Normalno komentar mi je izbrisan i zabranjen pristup sajtu. Pa dobro to nije tragedija.
Sagledavajući sveopšte stanje ja tačno ne znam kolika je zemlja u kojoj živim. Ja ne znam šta mi u ovoj zemlji hoćemo. Ali jedno znam a to je da živimo u srednjem veku vladajuća politička garnitura je mogla da se popne samo do nivoa dvorskih luda - na presto nikako. Možda prejako ali istinito.
I problem Srbije i jesze u Beogradu i on se mora što pre rešiti inače sve će kasnije biti mnogo teže, da ne kažem nemoguće.
Preporuke:
46
3
3
nedelja, 24 avgust 2014 19:02
Forever Jang
Odličan članak i na nivou autora. Samo, možda bi sada trebalo raščlaniti pojedine teme koje se navode u članku, i detaljno ih obraditi. Ima tu dosta toga: sudbina nestalih, trgovina organima, uzurpacija imovine (privatne i državne), i mnogo toga drugog, a naročito treba obraditi istorijski koncept odnosno otimanje KiM kroz čitav 20. vek, itd.
KAd smo kod ovoga, izvanredno je povlačenje veze i podvlačenje sinergije razvoja komunističkog pokreta (1928 do danas) i osamostaljenja Kosova. Možda najvredniji deo teksta je podsećanje na zaključke Kongresa KPJ u Drezdenu, kada je jedna od odluka i bila da se Kosovo odupre velikosrpskoj buržoaziji, i da se pripoji matičnoj državi - Albaniji. Naša istoriografija se ovim istorijskim momentom malo bavila, a po mnogo čemu je ključan za katastrofu koja se dešavala srpskom naarodu i državi, sve do današnjeg dana.
Ponavljam, izvanredan i vredan tekst, kakvih je malo u našoj publicistici.
Preporuke:
39
3
4
nedelja, 24 avgust 2014 22:41
Drinko Končarević
Naš cilj je put. Naš cilj je da stalno putujemo. Dakle, naš cilj nije da pređemo iz tačke A u tačku B, već da budemo stalno na putu. Na putu, održava se isčekivanje da će nam se desiti ono najbolje. Ako se ne desi, nema veze, produžavamo sa putovanjem kojem izgleda nema kraja. Ovo "putovanje" je koncept kolektivnog ludila.
Preporuke:
34
2
5
nedelja, 24 avgust 2014 22:53
Drinko Končarević
@Goran Jevtović,
Oslobodiće se Kosovo i Metohija jednog dana. Samo je jedno pitanje, kada? Podsetio bi Vas na jednu knjigu, grupa sovjetskih autora,"Psihologija, vojna", koja je kod nas, prevedena šezdesetih godina prošlog veka a mogla se naći na policama četnih biblioteka JNA. U toj knjizi, razmatra se pitanje neizvršenja dogovora. Uzrok ovoga jeste razmišljanje učesnika dogovora,:"ja ću izostati a ostali će solidarno odraditi moju obavezu". Kako svi ovako razmišljaju, dogovor se ne ostvari. Isto pitanje, proučavali su američki psiholozi ("Politika" osamdesetih...)kod američkih biznismena. Isti zaključak. Isto je bilo i u samoupravljanju. Bojim se da će se ovo ponoviti jer nam ispiraju mozak pa se ponašamo ko demonstranti u Americi ovih dana. Gubi se kolektivni duh. Reaguje se na površnu impresiju, bez dubljeg zalaženja u suštinu pitanja. A onaj ko ne razume suštinu, taj se ne bori, pa je trenutak kada će se Kosovo i Metohija vratiti Srbiji jako teško odrediti. Ali ne predajemo se ...
Preporuke:
30
2
6
nedelja, 24 avgust 2014 23:18
Deprimirani srpski rodoljub
Bravo Djikicu! Bravo zemljace!
Preporuke:
23
2
7
ponedeljak, 25 avgust 2014 00:36
Nikola Malović
Dobro kaže autor: Kosovo je GORE u odnosu na Beograd. Dole samo može biti Boka Kotorska, jer je na nultoj nadmorskoj. U duhovnom smislu, u odnosu na malo toga može Beograd da bude GORE.
Preporuke:
17
2
8
ponedeljak, 25 avgust 2014 00:54
Zdravko
Tekst je odličan, standardno odličnog gospodina Đikića! Ali šta tu nedostaje da bi postavka problema gaženja kolektivnih prava srpskog naroda na području bivše SFRJ bila savršena. Nedostaje širi zahvat. Gaženje osnovnih kolektivnih ljudskih prava na KiM je samo dio priče koja se ponavlja u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji pa i Srbiji na kraju. To se institucionalno ne može riješiti. Primjer prvi: Prije osam godina tadašnji Predsjednik Republike Srpske i Premijer, Dragan Čavić i Milorad Dodik pokreću tužbu kod Suda BiH protiv ratnog zločina komandanta 5. korpusa muslimanske vojske generala Atifa Dudakovića. Postoje nebrojeni video snimci (bitanga se voljela slikati) gdje ovaj jad od vojnika naređuje da se sve srpsko pobije i popali. Evo nakon osam godina Atifu ni dlaka sa glave ne fali a o tužbi nema ni govora jer nedostaju dokazi!!! I dan danas na teritoriji koje je opservirao ovaj krvnik vode se kao nestali 273 Srba. U Institutu za traženje nestalih BiH ista priča. Apsurd.
Preporuke:
19
2
9
ponedeljak, 25 avgust 2014 01:06
Zdravko, drugi dio
Savake godine ovaj Institut pronađe po nekoliko stotina nestalih muslimana i po desetak Srba. Tužbe na rad Instituta čame već godinama u ladici državnog tužioca. Primjer drugi: Očigledan ratni zločin koji je izvršila hrvatska proustaška avijacija 1995. na čuvenoj Petrovačkoj cesti usmrtivši desetak civila i nekoliko desetaka ranivši. Sve dokumentovano i potkrepljeno. Tužba čuči negdje u hrvatskim tužilaštvima. Primjera još ima sijaset ali zaključak je jasno i lako izvodiv.Zločini prema Srbima, njihovim kolektivnim i ličnim pravima ne postoji. Zašto je to tako vidimo u svjetlu najnovije ukrajinske krize. Poginuli Rusi u očiglednim zločinačkim napadima ukrajinskih fašističkih falangi se ne broje. Oni nisu ljudi.Oni su teroristi. Oni su agresori u svojoj zemlji. Oni i jesu za pobiti. Jezivo ali istinito.Zato tu institucionalnog riješenja nema ma koliko nas to koštalo, a već nas košta. Nikakav Borko Đurić ili Stefanović, nikakav Vučić nas tu ne mogu spasiti. Jer za zapadne kasape mi nismo ljudi!
Preporuke:
20
2
10
ponedeljak, 25 avgust 2014 01:11
Zdravko, treći dio
Za vašingtonske jahače Apokalipse, MI nismo ljudi Mi smo RUSI!
Preporuke:
18
2
11
ponedeljak, 25 avgust 2014 08:01
Grgur
Položaj Srba na Kosovu i Metohiji nikada više neće biti dobar. To je normalna posledica onoga što se na tim prostorima izdogađalo. Treba se zauvek osloboditi iluzija da se tu nešto bitno može popraviti. Najveći problem je u tome što iza Kosova stoji Amerika. Iza Srbije niko. Da nam je prvi komšija Severna Koreja, to tako, sigirno, ne bi bilo. Ali, nažalost, nije. Da pričamo o nekakvoj pravdi, besmisleno je. Na ovoj planeti pravde već odavno nema. Might is right, ili, što bi se u prevodu reklo, sila je pravda.
Preporuke:
0
18
12
ponedeljak, 25 avgust 2014 08:13
Ne damo ustav!
Mada se već u javnosti pojačava graktanje o potrebi promena Ustava, iz ovih ili onih razloga. Ali ne, razlog je samo jedan: odricanje od Kosova i od Metohije i u tom pravcu se i vrše pritisci sa zapada, i postavljaju marionete koje će taj zadatak izvršiti, ako im se dozvoli.
Ovo je ključ zbog čega je ova hunta dovedena na vlast, i zbog čega se na njoj održava uprkos katastrofalnom vladanju.
Bitka za očuvanje Ustava mora da počne odmah, a ne da čekamo kad nas stave pred svršen čin, pa da onda krivimo kojekoga. Znatno bi lakše bilo da je patriotska opcija u Skupštini, odnosno da na izbore nije izlazila u 15 kolona, ali šta je tu je. Greška je napravljena, ali hajde da je ispravimo. Odmah krenuti u odbranu ustava!
Preporuke:
17
2
13
ponedeljak, 25 avgust 2014 08:48
Forever Jang
@Goran Jevtović Gorane, u ovom trenutku Srbi su na tako niskom nivou nacionalne svesti, da kad bi im dali oružje u ruke, poslednje što bi radili bilo bi oslobađanje Kosova i Metohiji. MI pod hitno sve intelektualne snage (a ovaj portal to radi na pravi način) moramo staviti u funkciju jačanja nacionalčne svesti. Naši neprijatelji nisu nimalo naivni. Oni znaju da je oružje najmanje važno, jer se lako nabavi. Ali oni nama ubijaju nacionalnu svest, a pogotovu kod mladih generacija. Otuda i turbo folk, otuda latinica, otuda razdori u SPC, otuda desetine hiljada abortusa... Njima treba Srbin koji nije nacionalno svestan. Srbin koji je masa za oblikovanje. Za sada to uspešno rade jer su mediji njihovi. Ali mi moramo makar od uha do uha, da ljude osvešćujemo. A kada je Srbin svestan, pa još kad se okrene Bogu, e onda će oslobođenje ići mnogo lakše nego što mislimo.
Preporuke:
24
3
14
ponedeljak, 25 avgust 2014 09:59
Marko Miljanov
Još jedan odlican tekst dr Đikića predsednik Ždrale bi trebao da se malo obrazuje i čita ovo
Preporuke:
16
2
15
ponedeljak, 25 avgust 2014 10:55
Goran Jevtović
@ Forever Jang
Gorane, u ovom trenutku Srbi su na tako niskom nivou nacionalne svesti, da kad bi im dali oružje u ruke, poslednje što bi radili bilo bi oslobađanje Kosova i Metohiji.
Niste me razumeli.
Napisao sam, i to je ključna tačka:
"Potrebno je pre toga osloboditi jedan mali deo Beograda, samo nekoliko državnih zgrada."
Tek nakon toga ide onaj deo od oko 50 hiljada boraca.
Ali, to nebi bili Srbi ispranih mozgova, već kvalitetno organizovana i obučena, nova Srpska vojska.
Nju je moguće osposobiti i opremiti za godinu dana od dana oslobađanja Beograda od kvinslinške vlasti. Budite ubeđeni.
Pozdrav.
Preporuke:
28
3
16
ponedeljak, 25 avgust 2014 11:25
Drinko Končarević
Rešenje pitanja "očaja" jeste pre svega u ne gledanju televizije jer je ista deterdžent za ispiranje mozga. Setimo se emisija-serija "Bolji život" (nikako da stigne), "Porodično blago" (odavno je raskrmčeno), "Stižu dolari" (možda stižu ali meni ni centa), itd. Tu su naravno i druge brojne TV serije koje kroje način razmišljanja većine. Veliki broj gledalaca u trenucima između dve epizode radije raspravlja o sudbini glavnih junaka serija nego o pitanju "očaja". Ako ovom dodamo i dnevne listove koji takođe ispiraju naše umove onda je slika kompletna. Glavna je tema "ledena voda" a posle toga seks. Akcent se stavlja na "hroniku" gde nas zavode "površnim impresijama" zločina koji se počine. A što se tiče osnovnih, životnih pitanja, tu smo na "službenom putu".
Preporuke:
16
3
17
ponedeljak, 25 avgust 2014 12:58
Grgur
Nama Srbima bajke su jedino rešenje. U tome najviše uživamo.
Preporuke:
3
14
18
ponedeljak, 25 avgust 2014 18:58
Banja Luka, Republika Srpska
Svaka čast autoru, tekst je odličan ali kao i do sada onaj ko treba da ga pročita neće ga ni pogledati.Niko od našig glavešina ne shvata da ako nestane KiM-a nestaje i Srbije, a i Srba kao naroda.Danas se Srbija ne brani u Beogradu već na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj, pa čak djelimično i u Crnoj Gori.Beograd nema pojma kakve napore ulažu Srbi sa ovih prostora da ostanu ono što su i bili, da se ne pretope u neku bezličnu masu.Ono što je najporaznije je da su upravo ljudi koji imaju obrazovanje i moć da učine neke promjene ti koje je najmanje briga za očuvanje Srbije i Srba.Čast izuzecima ali ja ne mogu da shvatim kakav je to mentalni sklop u glavi tih pojedinaca koji bez trunke stida i odgovornosti lažu i uništavaju svoj sopstveni narod.Jedina utjeha su mi komentari na ovim i sličnim sajtovima koji pokazuju da nisam usamljen u svom razmišljanju.Toliko pametnih predloga i komentara ali mi radimo uporno sve obrnuto i naopako.Nevjerovatno.Čovjek se prosto zapita ko je tu lud.
Preporuke:
9
3
19
ponedeljak, 25 avgust 2014 19:35
Zdrava
Bilo je teško ovo čitati ali preko potrebno, hvala autoru.
Đosićev dnevnik odnosio se na 1966 "Na tom kobnom plenumu CK SK SRbije u mučnim raspinjanjima među političke istine sluđao sam napade šiptarskih komunista na srpski nacionalizam i teror Udbe na KiM prilikom oduzimanja nelegalnog oružja, istovremeno sam slušao samokritično saglašavanje srpskih komunističkih funkcionera sa šiptarskim drugovima.
Bila je to ljudska, moralna i nacionalna kapitulacija srpskih komunista pred šovinističkom agresijom Albanaca u ime Brionskog plenuma.
Niko od Srba govornika na tom forumu, ni onih sa Kosova, ni iz Srbije nije prozborio ni reč o šiptarskim nasiljima nad Srbima i bežanju Srba sa KiM, niko nije pomenuo progone.
Bio sam postiđen i očajan."
Preporuke:
13
2
20
ponedeljak, 25 avgust 2014 19:40
Turas
Đikić raskopava stare rane . Sa pravom jer su one deo nacionalnog bića Srba .Srbija je raskomadana od kada se ugrozila njena duhovnost na Berlinskom kongresu 1876 .Na šta to ukazuje ? Jevtović ,Forevr jang i drugi pribegavaju svako svojoj recepturi .G. Jevtovića je realnija .Jer "osvešćivanje" Srba je moguće kroz zdravu nacionalnu prosvetu a ne podaničku vladu koja radi na rasturanje Srbije. Dakle , pravilo staro koliko i čovečanstvo koje nam se otvara pred očima i u Libiji ,Iraku , Ukrajini ,i ako hoćete u Srbiji da SILA ZAKON MENjA .Kada mi Srbi , gospodo to svatimo (tragično je što znamo)i pokrenemo se , ko zna koliko će vode Moravom da prođe .
Preporuke:
13
2
21
ponedeljak, 25 avgust 2014 20:58
Dragoslavić
"Danas se najviše političke ličnosti ove zemlje i ne dotiču časnih imena Kosova i Metohije"
Za njih je posao završen, dakle: na oružje!
Preporuke:
11
0
22
utorak, 26 avgust 2014 10:48
Drrrrrrrrrrrrr
Sjajan tekst gospodine Đikiću,
Što se tiče ''male'' Srbije i ''velikog'' Aleksandra, vidljivo je i jasno da sve radi po nalogu tetke iz Brisela.
O njihovim kadrovima koji se bave problemom KiM blago je reći da je u pitanju diletantizam.
Što se Beograda tiče, uz dužno poštovanje iskrenim patriotama i rodoljubima, značajan deo beograđana spava i ne zanima ga KiM.
Setite se:
'' Krst na kome je Kosovo raspeto skovan je u Beogradu''.
Preporuke:
7
0
23
utorak, 26 avgust 2014 16:28
Observantes
Lično sam jako emotivno doživeo ovaj tekst g. Đikića koga pozdravljam. Ne znaju oni gde je Suva Reka, a kako će tek da znaju gde je Mušutište gde je 1999 sravnjen sa zemljom hram svete Bogorodice Odigitrije iz 1375, gde je i manastir sv. Trojice pretvoren u prah? Hej, iz 1375 (15 godina kasnije desila bi se Kosovska bitka!?)! Pa tamo su bila zapisana postojanstva mnogih krštenih Srba po porodičnoj vertikali. Uništeni su da bi od takvih Srba nastali oni danas za koje su Metohija i Kosovo samo nekorisna i nezanimljiva geografija. Pa kako da znaju kad su nekršteni, brozovim skalpelom operisani od Sv. Save, od pripadanja kolektivnom sopstvenom i dostojanstvenom. Današnji Srbin bez te metohijskokosovske suštine ima arhetipski prekid. Invalidan je! Iz takvog invalidnog proističe današnja srpska realnost i društvena i državna. Dakle, Metohija i Kosovo su obavezni element zdravlja srpskog naroda kao pojedinačnog tako i državnog. Bez njega, bolest do daljnjeg hara Srbijom i srpskim narodom. Bolest!
Preporuke:
11
0
24
utorak, 26 avgust 2014 17:05
kosovo
ovo je sve trebalo davno pitati Tadica
Preporuke:
3
0
25
sreda, 27 avgust 2014 21:46
Bob
Drugovi! Nemojte tako protiv komunista. Drezden, KPJ, Staljin, Tito, socijalizam, ovaj, onaj. Oni su hteli sve najbolje za Srbe, ali mi to nismo razumeli.
Preporuke:
2
6
26
sreda, 27 avgust 2014 23:34
Gordana
Kao i svi tekstovi gospodina Djikica o Kosovu i Metohiji ; studiozan, odlican, argumentovan i sustinski tacan. Svaka cast autoru i hvala mu na veoma dobrim analizama i razjasnjenju situacije na ovim nesrecnim delovima Srbije.
Svakako se slazem da nista nije gotovi i nemoze biti gotovo, samo je pitanje vremena kada ce se Kosovo i Metohije vratiti u okrilje Srbije.
.jpg)
I baš tako će biti rešen.
Potrebno je pre toga osloboditi jedan mali deo Beograda, samo nekoliko državnih zgrada.
Sve ostalo će teći lagano.
Znamo i kako, mi to možemo i ima onih koji hoće.
Ne više od 50 hiljada kvalitetno obučenih, disciplinovanih i organizovanih rodoljuba.
Operacija od 15-tak dana.
Ništa više.
Sjajan tekst gospodine Đikiću!
Nema predaje, doći će taj trenutak.
I brže nego što se nadamo.
Normalno komentar mi je izbrisan i zabranjen pristup sajtu. Pa dobro to nije tragedija.
Sagledavajući sveopšte stanje ja tačno ne znam kolika je zemlja u kojoj živim. Ja ne znam šta mi u ovoj zemlji hoćemo. Ali jedno znam a to je da živimo u srednjem veku vladajuća politička garnitura je mogla da se popne samo do nivoa dvorskih luda - na presto nikako. Možda prejako ali istinito.
I problem Srbije i jesze u Beogradu i on se mora što pre rešiti inače sve će kasnije biti mnogo teže, da ne kažem nemoguće.
KAd smo kod ovoga, izvanredno je povlačenje veze i podvlačenje sinergije razvoja komunističkog pokreta (1928 do danas) i osamostaljenja Kosova. Možda najvredniji deo teksta je podsećanje na zaključke Kongresa KPJ u Drezdenu, kada je jedna od odluka i bila da se Kosovo odupre velikosrpskoj buržoaziji, i da se pripoji matičnoj državi - Albaniji. Naša istoriografija se ovim istorijskim momentom malo bavila, a po mnogo čemu je ključan za katastrofu koja se dešavala srpskom naarodu i državi, sve do današnjeg dana.
Ponavljam, izvanredan i vredan tekst, kakvih je malo u našoj publicistici.
Oslobodiće se Kosovo i Metohija jednog dana. Samo je jedno pitanje, kada? Podsetio bi Vas na jednu knjigu, grupa sovjetskih autora,"Psihologija, vojna", koja je kod nas, prevedena šezdesetih godina prošlog veka a mogla se naći na policama četnih biblioteka JNA. U toj knjizi, razmatra se pitanje neizvršenja dogovora. Uzrok ovoga jeste razmišljanje učesnika dogovora,:"ja ću izostati a ostali će solidarno odraditi moju obavezu". Kako svi ovako razmišljaju, dogovor se ne ostvari. Isto pitanje, proučavali su američki psiholozi ("Politika" osamdesetih...)kod američkih biznismena. Isti zaključak. Isto je bilo i u samoupravljanju. Bojim se da će se ovo ponoviti jer nam ispiraju mozak pa se ponašamo ko demonstranti u Americi ovih dana. Gubi se kolektivni duh. Reaguje se na površnu impresiju, bez dubljeg zalaženja u suštinu pitanja. A onaj ko ne razume suštinu, taj se ne bori, pa je trenutak kada će se Kosovo i Metohija vratiti Srbiji jako teško odrediti. Ali ne predajemo se ...
Ovo je ključ zbog čega je ova hunta dovedena na vlast, i zbog čega se na njoj održava uprkos katastrofalnom vladanju.
Bitka za očuvanje Ustava mora da počne odmah, a ne da čekamo kad nas stave pred svršen čin, pa da onda krivimo kojekoga. Znatno bi lakše bilo da je patriotska opcija u Skupštini, odnosno da na izbore nije izlazila u 15 kolona, ali šta je tu je. Greška je napravljena, ali hajde da je ispravimo. Odmah krenuti u odbranu ustava!
Gorane, u ovom trenutku Srbi su na tako niskom nivou nacionalne svesti, da kad bi im dali oružje u ruke, poslednje što bi radili bilo bi oslobađanje Kosova i Metohiji. MI pod hitno sve intelektualne snage (a ovaj portal to radi na pravi način) moramo staviti u funkciju jačanja nacionalčne svesti. Naši neprijatelji nisu nimalo naivni. Oni znaju da je oružje najmanje važno, jer se lako nabavi. Ali oni nama ubijaju nacionalnu svest, a pogotovu kod mladih generacija. Otuda i turbo folk, otuda latinica, otuda razdori u SPC, otuda desetine hiljada abortusa... Njima treba Srbin koji nije nacionalno svestan. Srbin koji je masa za oblikovanje. Za sada to uspešno rade jer su mediji njihovi. Ali mi moramo makar od uha do uha, da ljude osvešćujemo. A kada je Srbin svestan, pa još kad se okrene Bogu, e onda će oslobođenje ići mnogo lakše nego što mislimo.
Napisao sam, i to je ključna tačka:
"Potrebno je pre toga osloboditi jedan mali deo Beograda, samo nekoliko državnih zgrada."
Tek nakon toga ide onaj deo od oko 50 hiljada boraca.
Ali, to nebi bili Srbi ispranih mozgova, već kvalitetno organizovana i obučena, nova Srpska vojska.
Nju je moguće osposobiti i opremiti za godinu dana od dana oslobađanja Beograda od kvinslinške vlasti.
Budite ubeđeni.
Pozdrav.
Đosićev dnevnik odnosio se na 1966 "Na tom kobnom plenumu CK SK SRbije u mučnim raspinjanjima među političke istine sluđao sam napade šiptarskih komunista na srpski nacionalizam i teror Udbe na KiM prilikom oduzimanja nelegalnog oružja, istovremeno sam slušao samokritično saglašavanje srpskih komunističkih funkcionera sa šiptarskim drugovima.
Bila je to ljudska, moralna i nacionalna kapitulacija srpskih komunista pred šovinističkom agresijom Albanaca u ime Brionskog plenuma.
Niko od Srba govornika na tom forumu, ni onih sa Kosova, ni iz Srbije nije prozborio ni reč o šiptarskim nasiljima nad Srbima i bežanju Srba sa KiM, niko nije pomenuo progone.
Bio sam postiđen i očajan."
Za njih je posao završen, dakle: na oružje!
Što se tiče ''male'' Srbije i ''velikog'' Aleksandra, vidljivo je i jasno da sve radi po nalogu tetke iz Brisela.
O njihovim kadrovima koji se bave problemom KiM blago je reći da je u pitanju diletantizam.
Što se Beograda tiče, uz dužno poštovanje iskrenim patriotama i rodoljubima, značajan deo beograđana spava i ne zanima ga KiM.
Setite se:
'' Krst na kome je Kosovo raspeto skovan je u Beogradu''.
Svakako se slazem da nista nije gotovi i nemoze biti gotovo, samo je pitanje vremena kada ce se Kosovo i Metohije vratiti u okrilje Srbije.