Да су фараони имали овакве посланике у својим управним телима, никад не би саградили пирамиде. Ни ми са оваквим посланицима, у овој држави, никад нећемо изградити демократију или уопште друштво пријатности за њене поданике. Како показује текст приступ демократији, већ у старту постављен је наглавачке. Изборни систем је морао бити такав да обезбеди да политичари (најчешће, почетници)победе на изборима. Кад они победе, онда имају право, дужност и обавезу (обавеза, диригована споља) да бирају своје сараднике који ће послушно изгласавати оно што им они нареде. Сетимо се изјаве БоТе "да има већину" и да је то одлика демократског система јер представља вољу већине која их је изабрала. Ја сам и онда то коментарисао као млаћење празне сламе. Какав мора бити посланик по овом моделу. Глуп, примитиван, поданички опредељен, не сме да мисли својом главом. Глума је дозвољена. Шта да се ради? Мењајмо изборни систем. Свих 250 посланика на "црту", у свакој општини, а не да већина посланика буде из Бг.

"Bivši radikali" kako ih autor teksta naziva,koje bih nazvao SNS-ovcima su ipak vlast, vlast izabrana od naroda na demokratski,legalnim i legitimim izborima i kao takvi trebaju biti poštovani u pogledu te činjenice,jer ih je narod birao.Opozicija ima pravo da se ljuti i kritikuje a što je legitimno, jer i SNS-ovci su kritikovali vlast dok su bili opozicija.U svakom slučaju njihova vlast će trajati najamanje nekih 8 godina (ili još dva mandata),a dotle opozicija ima legitimno pravo da se strpi, i naravno da priželjkuje vlast.

Надасве корисно подсећање на деведесете које смо заборавили а не би требало да смо као један од вододелничких преврата. Тада је и Вук био на Слобином канабету, па је настала Нова Демократија (Душан Михајловић, касније Ђинђићев министар унутрашњих послова, газда Тахира Хасановића - трилатералца...), коју је Вук продао за одређену суму тада марака СМ да уђу у прву вишестраначку владу...има ту још доста муља да се разгрне како би се објаснио политички мизансцен у Србији. Кључна реч је верујем - служба, чија?

Аутор заборавља ( намјерно?) да је то било доба кад се пуцало на све стране и под иминентном претњом НАТО -а и кад су живци били на ивици.
Сад кад је пуцњава и вика престала, дали су нам посланици постали образована демокрацка господа са европским бонтоном?

Ми смо колонија, окупирана земља, банана држава ... како је коме драже да нас зове. Суштина је да су наше институције обична фарса. Имамо сцену, добро плаћене глумце, тема на претек и представе трају. Непрестано, нема краја сезоне. А одлуке се доносе негде далеко, негде другде. Тако да ми је сасвим свеједно да ли ће неко бити пристојан, глумити пристојност или ће правити циркус. Суштина остаје иста.

Ја знам да смо ми "фино" друштво.Ако не пре али сигурно од 1974.г.Oд тада се Стеријина ФЕМА из ПОКОНДИРЕНЕ ТИКВЕ игра као позитиван лик. Мало из скупштинске исорије.Узгред само.Те године су посланици Скупштина Србије аплаузима и бираним речником потврдила устав из 1974.г. којим су покрајине добиле државност а Југославија конфедерализована.Врло бираним речником,(мало су досадне фразе)делегати АСНОСА су 9 новембра 1944 одредили да је Србија од Београда до Врања.Све су одлуке увек донешене једногласно.У свечаној атмосфери, ако ме разумете.Постоји само један изузетак.Забележен је 1945 случај Драгољуба Јовановића . Уображен тип, докторирао на Сорбони и није хтео да аплаудира кад Тито улази у скупштину.Рђа није хтела да плешће казаће Зоговић. Рђа ће у затвор.

Лицемерје чини живот удобнијим. "Фини" речник је добра ствар али то су само МАНИРИ.
Пре више од 80 година Бернард Шо је написао драму ПИГМАЛИОН СА СЛЕДЕЋОМ ПОРУКОМ.

За три месеца можете научити било кога да се понаша као војвоткиња. (да има манире даме)али да будете човек, е па то се не учи.

Узгред. Осамдесетих година јавља се масовно велики страх за привилегије
Привилегију треба дефинисати као све оно што појединац има али му не припада.
Најгоре ствари урадили су и раде они који су били "фини".
И откуд госпођа Мићић као узор.

А ја се увек сетим једне карикатуре од пре неколико година, објавељене у неким нашим новинама. На тв екрану пише:
Почиње пренос из Скупштине Србије.
Овај програм не препоручујемо старијим од седам гоина.

сељак беземљаш1

Ако је већ до "речника
Још од деведесетих нисам гледао преносе из скупштине, па не могу да судим о речнику. Али, ако је за утеху, као што вероватно није, ни други се много не хвале. Кнесет је појам дреке и вриске, са понеким немоћним ударцем, Јапанци су слични, али зато су Енглези "префињени". Увек су то били. (Лепа су Ваша запажања о префињенима и ономе што чине). Класичан је пример када је једна lady у парламенту рекла Черчилу: господине председниче, ви сте пијани. Он је узвратио: а ви сте, госпођо, ружни, али ја ћу да се истрезним. Право је чудо какве се све грозоте могу рећи на фини начин. ...Не кажем да форма није важна, напротив. Али оно што наш свет највише збуњује, јесте достојанство, и ћутање. "Bjeg u lingvističke dubine" (Иван Супек) није излаз. Потребна је права мера коју никад нисмо а можда никад и нећемо имати. То је зато што нисмо нашли "своје лице" ("Тимочка буна"). С. Јовановић је то називао "културни образац". А мени "своје лице" боље звучи.

Ničeg goreg za narod nema,nego kad mu dođe do "sve jedno".I ništa opasnije za vlast nema,nego kad narodu dođe do "sve jedno".