Када ови млади стварно покушају да уђу у тај систем биће као "Алиса у земљи чуда" - у структуре капитала, носиоце, врсте и везе манипулатора, структуре власника и типове односа, механизме, шеме и "облаке у облацима", чворове манипулационе мреже и најзад скривене полуге персоналног и групног утицања које од свега тога праве живи систем - тек онда ће видети да су немоћни не само да хидру брзине светлости схвате (нема појединца који то може), него да им њихов рацио ту не може помоћи.
Од "капитал коректног" обигравања нема неке вајде, остају им дијалектика (уз старог Маркса) да означе основни узрок ропства маса (силом заштићено паразитско гомилање туђег рада и имовине, зване сирови капитализам) и отворе табу измене те структуре, мултиполарности света, отписа дугова и унутрашње социјализације суверених народа (кроз оштро прогресивне порезе, забрану лихварства и експлоатације, заједничку одговорност и имовину итд.) макар и по цену "притварања" својих система и
групација до измене светског.

Izvanredno, zaista. Svaka čast.

Redovno čitam sve tvoje knjige (mislim autorkine knjige) do kojih mogu doći.Moćan intelektualac

"У односу на тоталитаризме прошлости, који су бар имали лик и име својих насилника (Хитлер, Стаљин, Мусолини)..."
Стављање човека који се борио против вођа фашизма, те ударне песнице капитализма, у исту раван, противречи свему што је претходно речено.
Капитализам је суров, тихо и мучки убија хиљаде људи дневно, узрокује патњу и реке суза недужне деце, уништава и мења природну равнотежу планете, али све је то боље од система који ни случајно не сме да подсећа на "сатанистички" комунизам. Ако у ствари и јесте комунизам, онда је исто што и капитализам, без обзира што је све супротно од њега. Јер, шта су сви геноциди почињени за време ширења и увођења којечега, наспрам "злочиначке" идеолошке борбе за равноправност међу људима, за право на поседовање средстава за производњу и правилну расподелу рада и то све у својој држави. Један народ нема право да остварује приход потребан за нормалан живот, већ мора све ресурсе да преда капиталистима на употребу и манијачки ради за туђ рачун.

Богдана- све тачно и јасно. Без примедби, чекам наставак...
Дијего...

Не могу а да не подсетим, с обзиром да је ово болно истинита оцена савременог човека- нису ли онда комунисти били у праву, када су сурово преваспитавали своје опоненте, јер су -управо овакви?
Та суровост имала је циљ, сврху- која није била бесмислена и сама себи циљ; преваспитавање и прилагођавање "систему".
Упоредимо ли га са овим, о којем говоре Богдана и Дијего- он је био далеко хуманији.
Постојала је шанса да: увидиш погрешност свог става, слажеш да си увидео, издржиш казну, и- преживиш.
Ово данас не нуди ни то. Нуди лагану, тиху пропаст.

Трагикомично је то што неолиберални концепт има још увек ретке присталице; по правилу, то су морални патуљци, привремено добро позиционирани у систему пљачке, у нади да ће ту и опстати...

Ево једне изјаве од једног загриженог деловође неолиберализма, Карла Рова, која је довољна сама по себи да објасни данашњи (Авај! Још један?) тоталитаарни поредак, и због чега му се ближи крај:

„ми смо сада империја, и када деламо, ми стварамо нашу стварност. И док ви изучавате ту стварност – разборито, како и хоћете – ми ћемо опет да деламо, стварајући још нових стварности, које такође можете да изучавате, и тако ће се ствари средити. Ми смо чиниоци историје, а вама, свима вама, ће бити препуштено само да изучавате шта то ми радимо.“

Иначе је овај зликовац, између осталог, и архитекта напада на Ирак 2003.

Ни ја се не слажем да се Стаљиново име ставља уз хитлера и Мусолинија. То је управо пракса изједначавања жртве и злочинца да би се дао простор једином преосталом „најбољем од најгорих поредака“, демократији (Черчил), који је, бивајући диктатура новца, неумитно морао да кулминира у још гори неолиберализам.

Свака част за чланак!

@Komunista
Срдачан поздрав.
Живели!