Да би се остало у домену национализма,сходно цењеном Макијавелију,прототипу италијанског националисте,али и нужним променама које носи река која тече,требало би размислити о следећој промени спољнополитичке оријентације Србије:
захтевом за пријем у Британско краљевство уместо Руску федерацију!
Утолико пре што претендент на имагинарни српски престо,постоји у лику ЊКВ,двоструког држављанина Британске и(по потреби)Српске Круне.
Ионако се очекује бар једно упражњено место у блиској будућности.
А онда није битно ко је саветник под условом да је крунски.
И ето нас у Унији!
Аутоматски.

Када ви још увек користите прислушне уређаје типа лажног камења,голубијег измета, резонантних кутија, зрна песка,јасно ми је на ком је нивоу ваша инфилтрација у руске структуре и ниво вашег шпијунирања.Ипак вам мешетарење боље иде.

Штета што ова информација неће стићи до обичног пука који је за Вучића гласао, нити ће му бити објашњен њен прави значај. МОжда се влада тако дуго састављала јер ови нису могли да јој се посвете и дају Вучићу списак услед захиктавања у Украјини.

Па ови се хвале да су британски шпијуни,агенти и намесници!!!!!
И ником ништа....Неће нико да се "смара",...тако се каже у Баограду,"смарање".

Из приказа књиге проф Косте Чавошког, Макијавели (2008)"Makijaveliju je neophodno da raskine kako sa antičkom tako i sa hrišćanskom tradicijom vrline, dakle sa vrlinom kao veličinom koja se ne izvodi iz politike, već joj, kao svojevrsni recept ili kalup, prethodi i oblikuje je. Da bismo, dakle, stvar preuzeli u svoje ruke i ovladali sudbinom (fortuna), vrlinu moramo da preobrazimo po meri politike.. Upravo na tom mestu Makijaveli interveniše kao niko pre njega: umesto moralno dobro, vrlina postaje najefikasniji način na koji se osvaja i održava vlast. Utoliko, recimo, i krvoločnost vladara može biti vrlina. Jeste malo nezgodno, ali to je Makijaveli"

Tvoja nepismenost je zapanjujuća.