Није проблем у амбасадорима већ у нама. Наши политичари су им то дозволили. Зашто су им дозволили? Ако их питате, у неким случајевима, готово наивно,даће Вам нека "лева објашњења". Закључак, узалуд сте питали. Прави одговор је да су на власт дошли управо захваљујући амбасадорима. Познато је да су се амбасадори мешали у изборне резултате. Са којим правом? По међународном праву многи амбасадори требали су бити проглашени за "персона нон грата" али то се није десило. Чак је требало прекинути дипломатске односе. То им није ни на крај памети. Готово са свим земљама које су прво признале Србију а потом на том признатом територију признали творевину "Косова" требало је раскинути дипломатске односе. Изјава Дачића о Шредеровом "покајању" је у ствари прст у око Србији јер је наспрам "бриселског споразума". Зар мисдли да смо толико глупи да не видимо његов и Шредеров прст? Верујем да ће се после избора много тога променити почев од Крима где је западна дипломатија показала своје право лице.

Nevazno je sta ambasadori blebecu.

Vazno je da li ih vasa vlada slusa i kako se ponasa. A ona se ponasa kao vi.

Jer ako se unapred predajete, necete da ucestvujete u donosenju odluka, necete da glasate na izborima -- onda ce neko drugi umesto vas donositi sve odluke.

Ne moze u vlasti postojati vakum: ako vi nemate volju da vladate, mi imamo.

Ovde se govori o nekim postenim izborima, kao da je vlast nesto sto se dobija na tacni.

Vlast se stice borbom. Generacije su se borile za pravo da glasaju. Da biste se docepali vlasti, vi sreckovici ne morate da se borite za pravo glasa, nego samo za sledeci korak: da se vas glas ispostuje.

Glasanje je samo prvi korak u borbi za vlast. Ali ako ne glasate, unapred ste odustali od borbe.

Па знате како,
превише хвале може да нас уљуљка и опусти а то није добро за будућност Србије и испуњење услова за еуроинтеграције.
Ко има децу,зна о чему се ради.
Или пса.
Основа сваке дресуре почива на Павловљевом,условном рефлексу.
Добро извршен задатак:награда,кексић,похвала..
Лоше...
Штап и банана.
А то рађа навику,ону позитивну.
Ето,никада нећу заборавити усхићеност председнице парламента у пред предходном сазиву,која је сва свесна значаја повале,одушевљено изјавила како је тадашњи амбасадор В.Британије,велике колонијалне силе,упутио пар љубазних израза госпођи у фирмираним ципелицама.
Касније се амбасадор навикао и примио на ове завалности па је продужио свој мандат,овога пута на вишем нивоу,као амбасадор Уније(отприлике).
Тако да очекујемо похвале на вишем нивоу.
Ципелице такође.