Савремени свет | |
Зашто умиру руски олигарси? |
![]() |
понедељак, 25. март 2013. | |
Деведесетих година, током распада Совјетског Савеза, богатство Березовског је процењено на 250 милиона долара, од тада (ова процена се односи на 1993. год.) поменути руски тајкун је почео да стиче све већу и већу суму. То је и било време када се створила нова класа руских тајкуна тзв. олигарха који су се богатили преко мере. Управо је Борис Березовски био први милијардер у постсовјетској Русији. Његово богатство се за само четири године увећало на три милијарде долара. О њему је чак написана и књига Кум Кремља. Березовски је био 104. на светској листи милијардера, сувласник компаније „Сибнефта“[1], постао је заменик секретара Савета безбедности Русије, тако да се уздигао прилично високо и у политичким круговима Руске Федерације упркос томе што је имао и пасош Израела. Када је на чело Руске Федерације ступио Владимир Путин, почео је бескомпромисни обрачун са олигарсима. Због тога што се није слагао са политиком званичног Кремља Березовски из Русије бежи у Велику Британију. У Лондон стиже 2000. године, а 2003. године добија и политички азил. „У одсуству је пред руским судовима осуђен на затворску казну у трајању од 19 година за превару, прање новца и покушај насилног преузимања власти“.[2]
Круг се затвара. У разговору за Комсомолску правду Луговој одлази корак даље оптуживши чак Березовског да би могао наставити са убиствима познатих Путинових противника како би за њих био оптужен режим Владимира Путина и тиме наводно испровоцирана нестабилност у Русији. Луговој упозорава да би идуће жртве Березовског могли постати Михаил Касјанов и Едуард Лимонов, уз Гарија Каспарова најистакнутије вође Путинове „уличне опозиције“ уједињене под именом Друга Русија.
Березовски је пред смрт, према речима дипломатског дописника ББС-ја Бриџит Кендал, дао интервју часопису Форбс, што би наводно могло да објасни стање у коме се налазио његов ум. Наиме, у интервјуу Березовски је рекао да је „увек желео да се врати у Русију, чак и када су кривични поступци покренути против њега и да је схватио да не може да буде емигрант и да је променио многе од ранијих ставова. Форбс истиче да је поменути Березовски у једном од својих последњих интервјуа рекао да је: “изгубио смисао живота, да није више заинтересован за политику и да жели да се врати науци и настави свој научни рад у Русији.“ Нисмо ништа ближе откривању разлога његове смрти, а тешко је да ћемо икада и бити у прилици да сазнамо шта се заиста догодило, као што са извесношћу не знамо ни ко је отровао Литвињенка. Да ли је то био управо Березовски као што тврди Луговој?
Владимир Жириновски, лидер Либерално-демократске партије, изјавио је „Еху Москве“ да је Березовски „био спреман да се врати у Русију под било каквим условима. Изгледао је уморно, очи су му изгубиле сјај“. Како је рекао, Березовски је био „спреман да затвори случај Литвињенко“ у замену за повратак у домовину.У још једном интервјуу „Форбсу“ Березовски је похвалио Путина због његове снажне воље, упркос томе што је годинама био један од најистакнутијих Путунових политичких непријатеља и стално је у својим изјавама нападао председника Руске Федерације. Да ли се у последњем тренутку Березовски толико променио да је почео да велича руског председника? Да ли се Березовски уопште истински и покајао? Али уколико је тако зашто би онда извршио самоубиство? Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао је у суботу у изјави руској државној телевизији да је Березовски писао руском председнику да жели да се врати кући и да је тражио „опроштај за своје грешке“.[6] Сасвим је могуће да никада нећемо сазнати праву истину, као и у случају тровања Литвињенка, али изјава Луговоја да је Березовски био умешан у тровање би можда могла да представља некакав траг, додуше јако слаб. Мада свакако постоји разлог зашто Руска Федерација штити Луговоја. И као у многим другим случајевима потврдило се правило да је реалност далеко неизвеснија и комплекснија него радња било ког шпијунског трилера. |