Украјинска демографија – смртност расте, наталитет опада, радно способни одлазе, десет милона становника мање

Неколико година раније, још за време дореволуционарне Украјине, на билбордима су били постављени социјални плакати. Општи смисао је био у томе, да земљи недостају космонаути, научници, фудбалери и томе слично. Завршни акорд социјалне рекламе позивао је да волимо једни друге. Фактички, то је била акција која је требало да потпомогне повећање наталитета у земљи.

И ако се у тим спокојним (како је то сада постало јасно) временима појавила забринутост услед погоршавајуће демографске ситуације у Украјини, она је данас једноставно катастрофална. Максималан број житеља земља је досегнула 1993. године – 52,2 милиона становника. То је дуго времена била основа за хвалисаво тврђење – „нас је 52 милиона“. Али, како се каже – није ничија горела до зоре. Од тих времена, број Украјинаца се стално смањује.

Ових дана, државна статистичка служба Украјине објавила је свеже податке. Број становника земље 1. јула 2016. године износи 42.658.100. То је за 102.400 људи мање него на почетку године. Динамика је једноставно претећа – за 16 година скоро десет милиона мање, што представља светски „рекорд“. У првој половини године, у Украјини се родило 190.754 детета, док је у том истом периоду прошле године рођено 198.287 детета. Треба да се примети, да су сви ти подаци без урачунавања Крима, и зона у којима се спроводи тзв. антитерористичка операција на истоку земље.

Али, одржавају ли ови подаци истинско стање ствари? Да ли је узето у обзир преко 10.000 погинулих становника Донбаса? И сви реални губици оружаних снага Украјине, који за сада нису објављени? А такође преко милион становника из зоне антитерористичке операције, који су били принуђени да напусте своја огњишта? Израчунавајући опсег потрошње хлеба и електричне енергије, експерти су дошли до закључка, да у садашње време становништво Украјине чини не више од 36 милиона људи. За поређење – 1950. године, Украјинаца је било 36,5 милиона.

„То су веома релативне бројке“ – слаже се политиколог Александар Дудчак. Чак и по подацима МИП-а Украјине, најмање пет милиона житеља живи и ради у иностранству. Демографски показатељи почели су нагло да се погоршавају после Мајдана 2013-2014. године – смањује се наталитет и истовремено расте морталитет. Све је више оних који желе да напусте Украјину у потрази за бољим животом“.

У жестини „праведног гнева“ неке усијане главе међу украјинским политичарима, још једном су позвале да се прекину дипломатски односи са „агресором“ и уведе визни режим са Русијом. Шеф украјинског МИП-а пожурио је да изјави како се ништа слично не планира. И то је сасвим схватљиво (мада је здрав разум за украјинске министре изразито ретка појава). „Многи од три милиона Украјинаца који се налазе у РФ не журе са повратком, јер су перспективе запошљавања код куће врло суморне“, закључује Александар Дудчак. С друге стране, ако 30% радно способног становиштва напусти земљу, они који остају код куће могу да егзистирају од дознака који добијају из иностранства. Али, то ће означити потврду статуса failed state — пропале државе.

Речи политиколога, невољно је потврдила и заменица министра економије Украјине Наталија Микољска - „по резултатима из 2016. године, по нашој процени, услед мера које су спроведене према Русији, имаћемо губитак у привреди од приближно једне милијарде долара“. Ово подразумева даљу стагнацију економије, и према томе, смањење броја радних места. Према подацима служби за запошљавање, за последњих неколико година, број радних места у земљи се смањио за 2,5 милиона, а 500.000 малих привредника је обуставило своје послове. Очигледно је да ће се одлив радно способног становништва наставити и даље. А више од трећине грађана Украјине желе да сасвим оду и добију трајну боравишну визу.

„Смањење становништва у условима дубоке социјално-економске и социјално-психолошке кризе је сасвим природна појава“, сматра политички технолог Василиј Стојакин. „Ми смо то посматрали и 1990-тих, а видимо и сада. И тада, и данас, то је било условљено идеологијом социјалног дарвинизма, која је обавезни додатак тржишном фундаментализму ММФ-а. И уз најмању вољу, у томе се може приметити зловоља светске владе у сенци. Па нама су препоручили да постанемо аграрна држава, заборавивши да нас при томе подсете, да је за опслуживање аграрног сектора на тој територији потребно око 10 милиона људи, али никако 40!“.

Сада то испада баш тако! У Украјини је сувише много непотребних људи? Да ли је постављен задатак да се украјински чернозем преда западним закупцима само са слугама-надничарима, а за надзорнике над робовима ће послати своје? Зато ли се у земљи намерно уништавају индустрија и здравство, укидају повластице за пензионере и инвалиде, врши дебилизација ученика и студената? „Али украјинска држава, чак и у том аспекту делује неефикасно – смањење становништва тече сувише споро – мада антитерористичка операција, реформе МУП-а и здравства стварају за то јединствене услове“, говори без пардона Василиј Стојакин.

Стручњаци из Института за демографију и социјална истраживања Украјине, називају насталу ситуацију кризном. Они сматрају, да ће се тенденција смањивања становништва очувати и убудуће (што је и без научних прогноза јасно), и да ће се око 2050. године, број грађана смањити до 35 милиона. По мом мишљењу, врло оптимистична прогноза…

Последњи пут, свеопшти попис становништва у Украјини је спроведен 2001. године, наредни је био планиран за 2011. годину, али је услед различитих узрока одложен чак за 2020. годину. А УН препоручују да се сличне демографске процене спроводе једном у 5-10 година. Подаци који су старији од десет година, по оценама стручњака УН-а, садрже много акумулираних грешака и не могу се сматрати објективним.

„Наталитет у Украјини је битно опао. У условима кризе, многи Украјинци се једноставно боје да имају децу. Тим више јер су скоро три године после Мајдана добро показале да ће се наша криза отегнути још за 5-7 година, и зато сада, на жалост, није никоме до деце“, песимистички констатује економиста Александар Охрименко. „Што се тиче имиграције, тешко је рећи шта се реално дешава. У Украјини је тешко добити држављанство, али је још теже да се одрекнете од њега! Изјаве о одрицању од украјинског пасоша једноставно се игноришу. Зато врло много Украјинаца већ одавно живи у другим државама, добивши њихов пасош, мада се формално сви још рачунају да су грађани Украјине. Тим више што се тенденција имиграције само појачава. У многоме, Украјина понавља искуство Литваније, Пољске и Румуније, у којима је после почетка процеса евроинтеграција, у прво реду, започео одлазак становништва у друге, спокојније државе“.

За 25 година украјинске независности, у фазу стабилизације демографске ситуације, почели смо да улазимо последњих година „злочиначког владања“ Виктора Јануковича. Али, мајданска маса,нахрањена пецивом Викторије Нуланд, и причама Арсенија Јацењука о скором европском рају, властитим ногама је згазила своју нормалну садашњост и будућност.