Савремени свет | |
Ратова жељни Брити |
![]() |
среда, 01. јун 2011. | |
(The National Interest, May 24, 2011)
Читање најновије књиге Џона Ле Кареа, Наша сорта издајника (и живљење у Енглеској последњих неколико месеци), навело ме је да помало размишљам о тренутном месту Британије у свету. У првим деценијама двадесетог века, атласи су приказивали већи део копнене површине планете у розе боји, боји Британске империје и њених поседа (Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Јужна Африка, и много тога од истока и запада Африке, Океанија, Кариби, Блиски Исток итд.). Данас политичари и економисти кажу да је земља у агонији најгоре економске кризе још од Велике депресије. Ту су свеобухватно смањење буџета, велики трговински дефицит, озбиљна незапосленост и слабљење индустрије и услуга. Чак и у Европи, Британија има улогу друге или треће виолине, њена економија заостаје, или каска иза Немачке и Француске.
Међу недавно најављеним уштедама у британској војсци стоји и масовно будуће смањење борбених ваздухоплова британске војске – од 230 авиона типа Харијер са вертикалним полетањем до 107 ловачких авиона типа Тајфун до 2020. године - одлука којом ће ваздушне снаге Британије у будућности постати мање од шведских (која тренутно користи 121 борбених летелица типа Саб Грипен), а не да спомињемо египатско ваздухопловство, са око 400 борбених авиона. Ипак, британске снаге и даље играју - упркос расту јавног незадовољства - главне улоге у два удаљена рата, у Авганистану и Либији. А тек прошле недеље је Британија повукла своје последње војно особље - поморске официре и особље које је спроводило обуку Ирачана - из Басре, након десет година тешког ангажмана у ирачком беспућу. Вероватно је познато правило да се светске силе у опадању тешка срца повлаче са централне светске сцене. Британија не представља изузетак. На једном месту у Издајнику, Ле Каре пише да су Британци изгледа "зависни" од ратова у иностранству. Можда. Или је можда у питању нешто дубље у националној психи, нешто као колективни Павловљев (условни) рефлекс. Било како било, изгледа да менталитет има јачи адут, бар за сада, од економских ограничења и спутаности. А ово се односи на обе владе, и лабуристичку и конзервативну (види Тонија Блера и рат у Ираку 2003). Ако је судити по гласовима који долазе из актуелне администрације коју предводе Конзервативци, земља може очекивати "боксовање изнад своје категорије" и у годинама које су пред нама. Бени Морис је професор историје на Одсеку за блискоисточне студије на Бен Гурион Универзитету у Негеву. Његова најновија књига је Једна држава, Две државе: Решавање израелско-палестинског конфликта (Yale University Press, 2009). (Превод: НСПМ) |