Савремени свет

Како ће Венецуела уклонити свог председника?

Штампа
Стратфор   
петак, 04. март 2016.

Анализа

Са сваким даном који пролази постаје јасније да мандат венецуеланског председника Николаса Мадура може доћи до краја. И опозиционо контролисано мњење и Мадурова сопствена партија позивају га да се повуче да би избегао гнев јавности, који може бити усмерен ка влади. Судећи по Стратфоровим изворима, опозиција је већ дискутовала са владајућом Уједињеном социјалистичком партијом Венецуеле (ПСУВ) о могућности формирања уједињене постмадуровске хунте која би владала земљом.

Током протеклих неколико месеци Мадуро и његова фракција (ПСУВ) очигледно су постале изоловане од остатка владе. У венецуеланској политици у којој преовлађује војска Мадуро репрезентује само мањинску цивилну фракцију откад је именован за председника 2013, након Чавесове смрти. Консеквентно, Мадуро се ослањао на лојалност војске, али те везе сада бледе.

Прогрес сваке дискусије о хунти зависи од тога да ли ће моћни војни лидери, као што је министар одбране Владимир Падрино Лопез, размотрити да ли ће хунта или нека друга транзициона влада бити у интересу земље. У овом тренутку чини се да најмање важан сегмент војних снага укључујући пензионисане и официре са средњим чином подржава транзицију; на војсци је да се избори са било каквим социјалним немирима који су створени колапсом економије земље.

Судећи по Стратфоровом извору, Падрино Лопез подржава уклањање Мадура упркос чињеници да то чини на начин на који би сачувао председничко достојанство. Национални представник Хенри Рамос Алуп такође тврди да фракција бивших и тренутних војних лидера превођених гувернером државе Зулије Франциском Аријасом Карденасом разматра Мадурову оставку као могући начин да се држава избори са политичком и економском кризом.  

Промена у влади омогућиће новој администрацији да започне структуралне економске реформе којима се Мадуро дуго противио. То би такође утишало бес јавности против владе, који би могао да еруптира у уличне протесте. Питање је заправо како би се догодила промена руководства. Догађаји у неколико месеци одредиће који ће се од могућих сценарија одиграти. Ризик од социјалних немира ће остати без обзира на то како Мадуро буде смењен.  

Сценарио 1: Мадуро остаје на власти све до избора 2019.

Ово је мало вероватно с обзиром на то да су бројни чланови (ПСУВ) и опозиционе коалиције почели преговоре о уклањању председника. Чак и уколико Мадуро успе да избегне покушаје да га уклоне и (ПСУВ) фракција која је против њега промени курс, изгледи о још неколико година перзистентне инфлације, глади и владине немоћи да изведе реформе могу иницирати велике протесте.

Сценарио 2: Мадуро је уклоњен референдумом или уставним променама

Тренутно постоје две иницијативе које прете Мадуровој владавини. Једна је предложени уставни амадман који ће скратити председнички мандат на четири године и спровести нове изборе у децембру 2016. Други је предложени референдум за повлачење председника с власти. Оба могу бити предложена венецуеланској јавности на гласање. Национални комитет је започео дискусију о амандманима; није направљен прогрес ка референдуму.

Опозициона коалиција тек треба да обзнани коначне планове за смену Мадура, вероватно због тога што је то део интерне дискусије и потенцијалних преговора између опозиције и владе. Оба референдума - уставни и референдум за смену - јесу стварне претње по владу и показаће степен јавног незадовољства Мадуром. Више је изгледа да ће проћи ова процедура, а и већа је вероватноћа да ће опозиција и (ПСУВ) лидери радити заједно.

Међутим, спровести референдум за смену биће више проблематично за опозицију него уставни амандман. Референдум може бити оповргнут Врховним судом или Националним изборним конзилом, од кога су оба још увек под контролом (ПСУВ).

Сценарио 3: Мадуро је присиљен да се повуче

Присиљавање председника да се повуче може водити до формације хунте или друге транзиционе владе. Оно ће готово морати да укључи опозиционе цивиле или ће бити мањка легитимитета од стране страних влада. То ће такође отворити директан пут опозицији. На основу венецуеланског устава нови избори морају бити одржани у року од 30 дана од смене председника. Национални представник ће управљати земљом док се избори не одрже.

Уз страни дуг земље, и непопуларни домаћи политички потези могу започети насилну оставку. Овај сценарио ће такође иницирати супстанцијалне преговоре између владе и опозиције.

Тајминг председничке оставке ће такође бити круцијалан. Уколико председник буде уклоњен пре јануара 2017, опозиција може учинити снажан легални притисак на владу да одржи нове изборе. Али ако председник буде уклоњен после тог датума, ко год да окупира потпредседничко место биће председник све до 2019. Чланови политичке елите могу могу пожелети да одложе транзицију у следећу годину, али ризик од социјалних немира као резултат економске кризе може их мотивисати да потраже бржу транзицију.

Сценарио 4: војни пуч мења Мадура

Коначно, војска може покушати пуч против председника, али ова опција је најмање вероватна. Она би се десила уколико Мадуро одбије позиве за оставку или се војна фракција побуни против својих команданата и спроведе пуч. Ипак, Падрино Лопез је против опције уклањања Мадура силом и радије ће дискутовати о председничкој смени уместо пуча.

Превео са енглеског Владимир Јевтић

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]