Хроника | |
Вести: Отети Срби били заточени на ранчу бившег председника Албаније Салија Берише |
![]() |
уторак, 21. децембар 2010. | |
- Стицајем многобројних околности, укључила сам се у потрагу за киднапованим Србима - наставља причу наша саговорница. - Зато сам 17 пута одлазила у Албанију, што потврђују и печати у мом пасошу. Трагајући за судбинама несталих, она је открила целокупну шему рада крвника из ОВК на челу са Хашимом Тачијем. Све је рађено уходаним каналима о којима су били обавештени поједини политичари из Албаније. - Србе и неалбанце, пре одвођења у Албанију, терористи су држали у затворима и логорима на Космету - наводи Љ. К. - Свакодневно су их мучили, искоришћавали као радну снагу за изградњу објеката, путева..., радили су на струговима. За постојање ових мучилишта за Србе знали су представници међународне заједнице и пред тим затварали и очи и уши. Она подсећа да су породицама киднапованих Срба, "мировњаци" на Космету само понављали: "Претражили смо све, нема логора и затвора". - Ми смо, ипак, трагали и прикупљали податке уз помоћ дојучерашњих пријатеља Албанаца, али и државних органа Србије - објашњава наша саговорница. Истрага је споро одмицала. Сакупљале су се информације. Јављали су се сведоци. И истина је, полако, налазила пут. - На Косову и Метохију било је 145 затвора и логора где су били киднаповани Срби - додаје педесетогодишња жена. - Заточеници су често мењали затворе. Један број отетих је још 1999. године пребачен је у Албанију. Свака од пет команди ОВК имала је на Космету свој нелегални затвор. Највећи, са 170 заточених Срба, формиран је надомак Приштине, у месту Матичане. Други по величини био је у Косову Пољу, поред некадашњег објекта кланице, а трећи затвор у Основној школи "Зајнел Ајдини", у приштинском насељу Врањевац. - Од пријатеља сам 10. децембра 1999. сазнала да се један од затвора налази у Урошевцу, преко пута базе америчког Кфора. Ту је било двадесетак Срба - каже Љ. К. Наша саговорница је дошла до података да су некима од 400 отетих Срба органи извађени већ на Космету. Наводно, две "операционе сале" биле су у Гњилану и Урошевцу, у којима је радило по неколико лекара. (Вести) |