Хроника | |
Соња Лихт: Апсолутно подржавам политику Вучића у региону, протести због рушења у Савамали нису део критичке дебате каква је потребна |
понедељак, 27. јун 2016. | |
Србији је место у породици европских народа и држава, све друго би је водило у врло неизвесну будућност, уверена је председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт. Лихт зато сматра изузетно важним што држава Србија и даље, и поред потреса у ЕУ, али и различитих неспоразума на домаћој политичкој сцени по питању спољнополитичке позиције, апсолутно и без икакве сумње остаје при ставу да је интеграција у Унију стратешки приоритет земље.
Она, међутим, не види ништа лоше у сусретима на високом нивоу са челним људима Кине или Русије, напротив: - Такви разговори су за Србију веома важни - наводи Лихт. Поводом спекулација о спољнополитичкој позицији Србије, после сусрета мандатара Александра Вучића са председником Русије, а поготово после састанка са амбасадорима САД и ЕУ, она указује пре свега на чињеницу да је до њега дошло у атмосфери у којој су поједини медији себи дозволили да пишу на начин који је "апсолутно недозвољив" и дефинитивно штети интересима Србије. - Демократија је једна од најбитнијих тековина наше модерне цивилизације, али постоје неке ствари и ситуације у којима је преширока дебата, у којој поједини медији дају себи слободу да коментаришу теме које се тичу спољне политике, незналачка и контрапродуктивна - оцењује Лихт и додаје да јој се чини да погрешно схваћен демократски приступ, у коме се између осталог ствари и измишљају, понекад и злонамерно тумаче, може да буде итекако опасан. Она истовремено не верује да је та врста спиновања јавности, којој су прибегли поједини медији, довела до отказивања посета Вашингтону и Бриселу. - Верујем да је до отказивања дошло због тога што је Вучић одлучио да се прво конституише влада и да почну преговори са ЕУ и да онда оде у Брисел - наводи Лихт. Сигурна је, каже, и да Вучић, да је имао планиране сусрете са председником или потпредседником САД, ту посету не би отказао. Кад је реч о посети кинеског председника Београду, она подсећа да је Кина званично друга економска сила у свету, одмах иза САД, и да ће сигурно играти изузетно значајну улогу у Европи. Кина има огромне планове за ширење свог, пре свега економског утицаја, а самим тим културног и политичког, истиче, уз наду да ће та нова политика званичног Пекинга Србији, поред улагања у смедеревску Железару, донети и нове инвестиције. Настајуће или нарастајуће кинеско присуство у Србији и региону сигурно ће довести до одређених дебата и унутар Европске уније, каже Лихт, али подсећа да је и Европа заинтересована за интензивну сарадњу са Кином. "Апсолутно подржавам политику премијера Вучића у региону" Немачка канцеларка Ангела Меркел је, каже, неколико пута била у Кини, а Хилари Клинтон је по доласку на функцију државног секретара прво посетила Кину. - Очигледно је да озбиљни и респектабилни економски и политички играчи виде Кину као значајног партнера и у том контексту, мени се чини да је ова посета ситгурно значајна, али не верујем да нас она на било који начин конфронтира са остатком света - каже Лихт. Вучићева политика према региону за њу је, такође, неупитна, а у том контексту и веома добар и значајан сусрет са председницом Хрватске. - Апсолутно подржавам политику премијера Вучића у региону, као и политику према избеглицама - истиче Лихт. Она верује да је сусрет Вучића и Грабар Китаровић уговорен на обострану иницијативу, јер се очигледно осетила озбиљна потреба да се превазиђу сви проблеми између две државе, од последњих у вези са блокадом отварања Поглавља 23, до прошлогодишњег затварања граница. Каже и да је немогуће је замислити озбиљну, развијену демократску државу, у којој грађани не партиципирају, на различите начине, у дефинисању основних политика. У том контексту гледа и на актуелне протесте - као на право људи да изражавају своје мишљење и да изразе своје неслагање са одређеним појавама у друштву, иако то власт најчешће схвата као атак на себе. Србији, сматра Лихт, недостаје критички дијалог, или га има мало, а управо такав дијалог је у најбољем интересу сваке власти, јер је упућује на правац којим треба да иде. - Она је понекад непријатна, она понекад може да доведе у питање неке њихове основне постулате, али без ослушкивања мишљења грађана власт не може да буде сигурна да ли је на правом путу - поручује Лихт. Актуелне протесте она, међутим, не види као део критичке дебате: - Они су заправо ту уместо дебате, и сигурно би их било мање да има више критичког дијалога и дебате - истиче Лихт. За себе, иначе, каже да је такође критична према ономе што се десило у Савамали и да се, без обзира на то да ли су објекти били легални или не, ништа не може на такав начин рушити: - Оно што се десило у Самали није се смело десити, а ако се десило онда се мора учнити све да се што пре учини јавним цела прича и да се види ко је одговоран - прича Лихт. С друге стране, каже, има и ситуација у којима људи напросто желе да протестују, јер налазе да нешто што се одиграва у друштву није нешто чиме могу да буду задовољни, а немају другог начина да изразе своје незадовољство. - Изражавање незадовољства и право на побуну је основно људско право у демократском поретку - закључује Лихт. (Танјуг) |