Хроника

Родољуб Шабић: Закони о спречавању прања новца, или о финансирању тероризма не познају „најобичнију проверу“ о којој говори Вучић

Штампа
петак, 31. јул 2020.

Адвокат и некадашњи повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изјавио је да закони о спречавању прања новца или о финансирању тероризма не познају „најобичнију проверу“, нарочито не у тако робусној форми какву је спровела Управа за спречавање прања новца над новинарима и представницима појединих невладиних организација.

„Ако би овакве провере постале ствар редовне праксе, или ако то већ јесу, ако се по слободном нахођењу кад год се то пожели може приступати овим подацима, то би значило да су широм отворена врата за повреде приватности, незакониту обраду података о личности и њихову злоупотребу, као да су законске гранције тајности рачуна празна флоскула“, рекао је Шабић агенцији Бета.

Он је то изјавио коментаришући тврдњу председника Србије Александра Вучића да је иницијатива Управе за спречавање прања новца „најобичнија провера“ и да није реч ни о каквом притиску на цивилни сектор и медије.

„Није реч о било чему посебном, него о најобичнијим проверама. Али увек је политика у питању. Да дигнемо дреку како смо угрожени па ћемо да добијемо нешто више пара од донатора. И то је тако 30 година“, рекао је Вучић.

Шабић је рекао да Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма у 73. члану предвиђа да Управа може тражити податке о трансакцијама, променама и стању рачуна само уз услов да у вези са одређеним трансакцијама или особама постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

„Мени не изгледа ни мало вероватно да у односу на оволики круг оваквих субјеката – односно на оба национална удружења новинара, новинарске екипе који су добитници најпрестижнијих светских и европских признања, НВО неспорног ауторитета у међународним релацијама могу да постоје основи сумње да перу новац или финансирају тероризам“, додао је Шабић.

Он је рекао да, независно од тога и не улазећи у разматрање појма основа сумње, није спорно да то да ли је неко починио неко забрањено дело не може бити ствар нагађања или наслућивања.

„Основи сумње се морају заснивати на неким одређеним конкретним чињеницама које се тичу одређеног лица и одређене радње, оне нису и не смеју бити ствар произвољности. У складу с тим, потпуно је легитиман захтев НВО и новинара који су предмет контроле да се Управа изјасни о каквим то основама сумње се ради и на којим чињеницама се заснивају“, додао је Шабић.

(Бета)

Видети још: Вучић o листи Управе за спречавање прања новца: Најобичнија провера, није реч ни о каквом притиску на цивилни сектор и медије, али увек дигнемо дреку „како смо угрожени“

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]