|
На данашњи дан 1925. године објављена је књига Адолфа Хитлера "Мајн Кампф", у којој је изложена концепција "Новог поретка" и расне супремације Немаца.
1542 - Рођена је Мери Стјуарт, шкотска краљица од 1560. Због прокатоличке политике била је приморана да абдицира 1567. и да се склони у Енглеску где је доспела у затвор и после 18 година заточеништва погубљена (1587) под оптужбом да је припремала заверу против енглеске краљице Елизабете И.
1626 - Рођена је шведска краљица Кристина Аугуста. Краљица у шестој години (1632), крунисана 12 година касније, једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена науке и књижевности и на двору је окупљала учене људе, међу којима и француског филозофа Декарта. Присиљена да абдицира 1654. прешла је у католичанство и живела по европским градовима. Сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму.
1638 - Умро је дубровачки барокни песник Иван Гундулић, најзначајнији песник јужнословенског подручја у XVII веку. Писао је митолошке драме и романтичне трагикомедије, а највреднија његова дела су лирски еп "Сузе сина разметнога", јуначки еп "Осман" и пастирска игра "Дубравка" која завршава чувеном химном слободи.
1824 - Рођен је српски писац Јаков Игњатовић, творац и најзначајнији представник реалистичког романа у српској књижевности ("Трпен-спасен", "Милан Наранџић", "Чудан свет", "Васа Решпект", "Вечити младожења", "Стари и нови мајстори", "Патница").
1832 - Рођен је норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, добитник Нобелове награде за књижевност 1903, водећа личност норвешког и нордијског културног живота у 19. веку. Књижевну славу стекао је приповеткама "Синеве Сулбакен", "Арне", "Срећан дечак", "Отац", којима је отворио нову епоху норвешке прозе.
1854 - Папа Пије IX прогласио је догму о безгрешном зачећу Богородице.
1863 - Британски боксер Том Кинг је постао први светски шампион у тешкој категорији, победом над Американцем Џоном Хинаном.
1865 - Рођен је фински композитор Јан Сибелијус, чије дело је инспирисано финским фолклором, посебно епом "Калевала" (симфонијска песма "Финландија", увертира "Карелија", "Тужни валцер", виолински концерт).
1941 - САД и Велика Британија су објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбуру на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног палта, објавиле су рат САД.
1949 - Генерална скупштина УН затражила је од светских сила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај-шека на Тајван.
1954 - Српски и хрватски писци и лингвисти постигли су Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.
1966 - Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући СССР и САД.
1966 - Приликом хаварије грчког ферибота "Хераклион", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и члана посаде.
1974 - Грци су на референдуму великом већином гласали за републику, а против рестаурације монархије.
1978 - Умрла је израелска државница Голда Меир, прва жена премијер Израела (1969-74).
1980 - У Њујорку је убијен бивши члан "Битлса" Џон Ленон. Убио га је ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чепмен, који је касније осуђен на доживотни затвор.
1991 - Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску Беловежски споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме је престао да постоји Совјетски Савез.
1995 - У Лондону је почела дводневна Конференција на којој је, уместо женевске Мировне конференције за бившу Југославију, основан Савет за спровођење мира. У раду Конференције учествовали су министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован је за Високог представника међународне заједнице у Босни.
2000 - У Отави је одржан први светски самит посвећен култури и уметности на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности.
2000 - Умро је српски сликар надреалиста Милић Станковић, познат као Милић од Мачве.
2001 - Умрла је Френсис Елизабет Снајдер Холбертон, једна од пионира компјутерског програмирања. Раних 40-тих програмирала је револуционарни ЕНИАЦ дигитални компјутер за америчку војску, а касније је учествовала у креирању компјутерског језика ЦОБОЛ и ФОРТРАН.
2002 - Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача 45,17 одсто. Највише гласова освојио је лидер Демократске странке Србије (ДСС) и председник СРЈ Војислав Коштуница 1.699.089, односно 57,66 одсто.
2003 - Умро је Ханс Хотер, аустријски оперски певач немачког порекла, који се прославио у операма Рихарда Вагнера, посебно улогама у "Ринг Цyцле" и "Парсифал". У главној улози појавио се у "Летећем Холанђанину" и "Дие Меистерсингер".
2005 - Норвешка је усвојила закон којим се норвешке фирме обавезују да до 2008. године најмање 40 одсто чланова управних одбора морају да буду жене. У супротном, компаније ће се суочити са опасношћу од затварања. Ово је први закон ове врсте у свету.
(Бета, Танјуг)
|
