Преносимо

Кумбаја капитализам на чаробном брегу

Штампа
Милан Милошевић   
петак, 03. фебруар 2012.

(Време, 1.2.2012)

Швајцарски институт за истраживање снега и лавина забележио је 24. јануара да је 155 сантиметара снега други по величини снежни рекорд у Давосу у последњих 66 година. Док су припадници покрета Окупирај Волстрит правили велики "Камп игло", швајцарско идилично планинско месташце су окупирали милијардери. Око 5000 швајцарских војника је мобилисано, а из безбедносних разлога небо је било затворено изнад скупа финансијског и политичког џет-сета, који је страховао само од евро-лавине тешке хиљаде милијарди евра.

На петодневном "Економском форуму" у Давосу, како запажа извештач бизнис недељника "Блумберг бизнисвик", у месту које је инспирисало Томаса Мана да напишеЧаробни брег окупили су се Ангела Меркел, Марио Драги, Чарлс Далара, шеф лоби групе која представља кредиторе у преговорима с Грчком, раније директор у корпорацији ЈП Морган, и још 2600 политичких, пословних и финансијских могула, економиста који се с њима слажу, представника хеџ фондова, консултантских компанија и рејтинг агенција, те "младих који мењају свет".

Манов санаторијум 300 метара изнад вароши је сада Сцхатзалп Хотел. Та велика група специјалних званица је у давоском конгресном центру, у ходницима, ресторанима, апартманима тог специфичног санаторијуму за лечење светских болести, на панелима за округлим столовима и разговорима у шетњи, испитивала ваља ли немачки лек за грчку трагедију.

ЕВРО УПИТНИК: Кенет Рогоф, професор с америчког универзитета Харвард, предвиђа да ће Грчка изаћи из еврозоне. Економисти Мартин Фелдштајн са истог универзитета и Нуријел Рубини, који је предвидео крах америчког тржишта некретнина, сада предвиђају да се еврозона може расцепити. Италијански премијер Марио Монти, пак, саопштава да ће његова влада спровести пакет који ће Италију извући из буле. А Оли Рен вели да компромис инвеститора с Грчком само што није постигнут.

Милијардер Џорџ Сорос је упозоравао: "Сада смо у горој ситуацији него 2008. када је пропао Lehman Brothers Holdings Inc Извештач листа "Фајненшел тајмс" уочава да је "расположење у Давосу" неухватљива ствар – не може се препознати у примедбама на сцени, већ, рецимо, у сегментима конверзације двојице Немаца током шетње по снегу: "Штиглитз …Рубини … Кејнесијанска трућања… Банкрот за све нас... " Из извештаја није сасвим јасно ко је кога више прекоревао у Давосу – Европљани банкаре, или банкари Европљане, Американци Европљане, или ови њих...

Држећи у руци своју браон кожну ташну, Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а, шалила се рекавши да је на планину дошла с малом торбом да би сакупила велики новац. У том контексту помиње се и питање о америчком схватању улоге ММФ-а. Један функционер "светског полицајца" је рекао да би ММФ требало да игра већу улогу у Европи, да се с тим слажу и неки из Азије, али се америчка делегација у Давосу томе супротстављала, тврдећи да Европљани имају довољно кеша и да морају да учине више сами за себе.

Уговор који је 25 европских држава (без Британије и Чешке) потписало, дан након завршетка скупа у Давосу у штрајком блокираном Бриселу, неки су називали "криминализацијом кејнзијанизма", због одредбе о кажњавању евро–нација које пробијају прописани буџетски дефицит.

ЗАПАД И АРАПСКА ДЕМОКРАТИЈА: Неки су се питали шта ће бити ако председник Никола Саркози изгуби изборе овог пролећа. Други, пак, да ли ће на положају остати секретар америчког трезора Тимоти Гајтнер, чији је боравак у Давосу био шести службени пут у Европу од прошлог септембра. Четврти су жалили што је након афере с новчаним трансакцијама његове супруге морао да оде швајцарски гувернер Филип Хилдебранд: "Штета, способан банкар..."

Један панел се звао "Од револуције до еволуције" и одражавао бојазан од "раног мраза" након "арапског пролећа". Премијер Туниса Хамади Џебали успротивио се што неки нове режиме називају исламистичким. Египћанин Амре Муса је у истом тону рекао: "Ми смо прихватили демократију. Питање је да ли ће Запад бити способан да сарађује с демократијом која је – арапска. Запад воли демократске изборе, али жели изборе у којима побеђују политичке странке које сам фаворизује." Онда су следила питања: Шта ће бити ако Иран направи атомску бомбу? Какве су последице ускраћивања иранске нафте Европи? (Види текст "Ембаргом против санкција" на 60. страни.)

УЧИТИ, УЧИТИ, УЧИТИ: Извештач листа "Фајненшел тајмс" подсећа да је једна од традиција Давоса да друге ноћи свако свакоме махнито поставља лењинистичко питање: "Шта си научио у Давосу ове године?" То питање се не односи на лексикон неопходан да би се разумело о чему се прича – "ЕФСФ", "еуробонд", "превише велики да би пропао", "равнотежа платног биланса" – већ на пријеме и журке.

Извештачи успут бележе да је партy компаније ЈПМорган у музеју "Кирхнер" био вишестyлисх, а мање весео, него онај у познатом Пијано бару, и не тако пријатан и забаван као журка у бару Променада, а далеко је од гласне и масовне журке консултантске фирме McKinsey & Company, Inc. Многи гости Давоса сматрају да је важно ићи на те пријеме и мувати се по ходницима да би се неком важном у тридесет секунди рекло нешто важно о инвестицијама или о гладној деци у Африци, што би га могло заинтересовати да узме у руке вашу визиткарту. Шеф еколошке организације Greenpeace је тако уз смех испричао репортеру ББЦ-а како је "излобирао" америчког председника Била Клинтона да потпише уговор о забрани нагазних мина – док су стајали у писоару.

ДАВОСКИ ПОЧЕТНИЦИ: Бил Клинтон се ове године није појавио у Конгресном центру, ограничио је свој боравак на приватне сусрете. У фокусу је била његова ћерка Челзи Клинтон, која је учествовала на панелу "e-philanthropy", чији је домаћин био украјински тајкун челика Виктор Пинчук. Бившој Првој ћерки ту су се придружили Шин Паркер (Фацебоок), Ерик Шмит (Гоогле) и Јуриј Милнер, власник фирме Digital Sky Technologies, како кажу, плодан инвеститор у електронске медије у Русији и у САД.

Ворен Бафет, онај амерички милијардер који је прошлог лета рекао да је премало опорезован, послао је у Давос свог 28-годишњег унука Хауарда В. Бафета, сина Хауарда Г. Бафета. Тај "давоски почетник" (Davos newbie) се интересује за фер бизнис, пут хране од њиве до стола, и муке фармера – дечко је завршио школе, па радио на сопственој фарми од 160 хектара да види како то изгледа, па онда био специјални помоћник у америчком одељењу за пољопривреду, радио нешто и за амерички Стејт департмент на унапређењу пољопривреде у Авганистану (они, као, не знају како се гаји мак), а по одласку из Беле куће постао је извршни директор "добротворке" The Howard G. Buffett Foundation. У Давос је дошао са својом младом женом Лили Томас Бафет, с којом се, како извештава магазин "Форбс", венчао прошлог августа у ресторану Омаха роуз гарден, као подсећање да ју је запросио у најпознатијем ружичњаку на свету, оном у Белој кући у Вашингтону. Касно је резервисао место у идиличном скијашком одмаралишту Клостерс, па су му дали собу с креветом на спрат, а он је рекао: "Ионако смо недавно венчани!", што су сви забележили, уз вести о забринутости за светски мир и судбину евра.

МУКЕ КОМУНИСТИЧКОГ УНУКА: Међу чувеним унуцима који су се појавили у Давосу био је веома запажен и Бил Броудер, који је току једног од панела поставио питање о смрти свог адвоката Сергеја Мањицког. Броудер је унук некадашњег генералног секретара Комунистичке партије САД од 1934. до 1945. Ерла Броудера, сарадника друга Григорија Зиновјева, који је, у "време црвених", отишао да живи у Русији и оженио се Рускињом. Како пише "Њујорк тајмс", позивајући се на податке објављене 1985, био је и шпијун НКВД-а (Народног комесаријата унутрашњих послова). Умро 1973. у Америци, а и у старости је у непријатељски интонираним ТВ интервјуима бранио своју комунистичку младост.

Времена се мењају. Унук комунисте Ерла Броудера дипломирао је на Станфорду (Станфорд Бусинесс Сцхоол) и специјализовао се за источна тржишта, променио америчко држављанство у британско и 1996. са Едмондом Сафром формирао Hermitage Capital Management са седиштима на острву Гернси, британском краљевском поседу у Ламаншу, на Кајманским острвима и у Москви. Хермитаге је, како пише "Њујорк тајмс", почео са 25 милиона долара, а до раних двехиљадитих прогутао око 4,5 милијарди долара у активи и са повезаних 20 фирми постао највећи руски инвестициони фонд на свету.

Бил је прво подржавао Путина, у једном писму је написао да има "нулту симпатију" за бизнисмена Јурија Ходорховског, јер "без обзира за шта је осуђен, он је украо руско национално богатство". Онда су га Руси притисли за порез, неко му је проваљивао у фирму и он је почео да говори о мафији и корупцији у Русији, а Путина да назива "највећом претњом". Руси су му 2005. одузели визу. Ухапсили му адвоката Сергеја Мањицког, оптужили га за утају пореза и оставили га да умре од срца у затвору Матроска тишина, без медицинске помоћи.

Игор Шувалов, заменик премијера Путина, у Давосу је догађај назвао "грозним" и рекао да се истрага води, да су неки људи већ изгубили посао због тога, а да случај ипак није истеран до краја, зато што их штити "систем".

БРИТАНСКА ЧАЈАНКА: Ове године, кажу медијски извештаји, у Давосу није било "холивудског сета", ни Анџелине Џоли, ни Шерон Стоун, ни Ричарда Гира, ни Мајкла Дагласа. Мик Џегер је ипак дошао у Давос након што је објавио да се неће појавити на "Великој британској чајанки" ("The Great British Tea Party") Дејвида Камерона и градоначелника Лондона Бориса Џонсона, који лобира међу инвеститорима за Олимпијаду 2012. "Увек сам се интересовао за економију и светске догађаје. Сада осећам да сам употребљен као политички фудбал...", написао је Џегер у саопштењу, а онда се, избегавши медије, појавио само на приватној вечери у хотелу Скатзалп и, како извештава магазин "Форбс", на пријему, који су приредили Credit Suisse и магазин "Њузвик". Мало је "мингловао" са Челзи Клинтон, ваљда још удатој за Марка Мезвинског, сина демократског конгресмена и банкара у америчкој мултинационалној компанији The Goldman Sachs Group, Инц. Ђорђо Џексон, вођа прошлогодишње студентске побуне у Чилеу, позван у Давос као један о оних који "обликују свет" (global shaper), вртео је главом: "Ми смо овде само декорација."

Наводно у Давосу није било "корпоративних суперзвезда" као што су Мајкл Дел, оснивачи мегапројекта Гугле Сергеј Брин и Лари Пејџ, ни Марк Цукерберг, фејсбук милијардер. Али био је Лакшми Митал, индијски челични магнат, шеста особа по богатству у свету, тешка 19,2 милијарде долара. Док је са својим братом Вендором испијао пиће у пијано бару хотела Еуропе около су шапутали о његовом инвестирању у олимпијски торањ у Лондону.

Кинези, којима сви сад загледају у новчаник, нису били присутни – славили су своју нову годину, па организатори размишљају да одржавање Светског економског форума усагласе с том чињеницом.

У Давосу је, судећи по извештајима медија, било претежно (80 одсто) мушко друштво, мада је тамо одржан и панел о хуманом капиталу "Жене, као пут који води напред", а раније је било речи о томе да компаније треба да запошљавају 50 одсто жена.

Три Украјинке су ухапшене, када су скинуте до појаса, по хладноћи јурнуле на заштитну ограду која је раздвајала позване од непозваних. Носиле су транспаренте "Сиромашне, због вас" и "Gangsters party in Davos."

ТАЛЕНТИЗАМ: У расправама у Давосу, кажу, суморнијим него претходних година, говорило се о концептуалној системској кризи: вариране су тезе да је финансијском кризом разбијен модел англосаксонског лезе фер (laissez-faire), да се кејнзијански модел државе благостања (welfare state) суочава с кризом одрживости; да је модел државног капитализма пред тешким искушењима...

Идеје о излазу из тунела нису јасне. Једни се слажу са Саркозијевим предлогом о "Робин Худовском порезу" за богате. У Немачкој се опозиционе социјалдемократе залажу за нови Маршалов план. Швеђани су подсећали на властита позитивна искуства са инвестирањем у образовање и на чињеницу да је Шведска успела да одржи велику социјалну мобилност.

Британско-холандска мултинационална компанија Унилевер лансира слоган "Корпоративна и социјална одговорност". Неки употребљавају израз "морални капитализам", а неки "инклузивни капитализам". Неки говоре о "социјалном партнерству", неки и о "капитализму с људским лицем". Неки су се залагали за то да учесници разговора, уместо израза капитализам, треба да употребљавају израз – "талентизам"...

Током једне сесије, панелистима и публици постављено је питање: "Да ли капитализам XX века пропада у друштву XXI века?" Само један потврдан одговор: Шарана Бароуа, генералног секретара Међународне конфедерације синдиката. Негативан одговор – четири од пет панелиста: Дејвид М. Рубинштајн, директор корпорације Carlyle Group, Рагурам Г. Рајан, професор финансија чикашког универзитета, тамилског порекла, Бен Вервајен, директор корпорације Алцател-Луцент, и Брајан Т. Мојнихен, директор новчане институције познате као Bank of America. Питање "капитализам, како га поправити?", у неким извештајима окреће се у досетку: "Давос, како га поправити?"

Давос је само себично путовање за оних "један одсто", констатује коментатор Мардоковог финансијског портала Market Watch. "Сада знамо који милијардер уме да скија и да реши – можда и да изазове – банкарску кризу у исто време. То није ништа друго, него картелски капитализам у коме мојнихани и рубинштајни ламентирају због руље из покрета Окупирај Волстритт – а жале због друге..." А Давос, пише коментатор, претендује да буде кумбаyа капитализам. Израз kumbaya, (Kum Ba Yah, дођи, господе) позајмљен је из креолског језика робова из Јужне Каролине и Џорџије у песми насталој тридесетих, коју је Џоан Бејз певала 1962. и повезала је с покретом за људска права шездесетих: Someone’s cryingLord, kumbaya / Someone’s laughing, Lord, kumbaya – неко плаче, господе, кумбаја, неко се смеје господе, кумбаја)...

"Можемо ли да дозволимо да не улажемо у најсиромашније", то питање поставила је Џасмин Вајтбред, директорка организације Save the Children: 30-50 одсто азијског економског раста између 1965. и 1990. отишло је у унапређење репродуктивног здравља, смањење дечјег морталитета. Само маларија кошта Африку 12 милијарди долара у изгубљеним приходима. Бил Гејтс је био шампион те теме док је говорио о миленијумским циљевима. Он је у Давос дошао да објави нешто о својој и Мелиндиној добротворној фондацији тешкој 750 милиона долара. Срео се с генералним секретаром УН-а Бан Ки Муном.

Упозоравано је на то да је запосленост фактор који највише одређује границу сиромаштва, да је 23 милиона људи у Европи незапослено, да свету треба 400 милиона нових радних места и још 200 милиона радних места да би се вратило на стање оптималне запослености.

Широм света сиромашне породице живе у прљавим срединама, некад само метрима удаљени од бљештавих знакова богатства и прогреса, каже се у истраживању британске организације Оxфам (Oxfam Briefing Paper), која је заправо међународна конфедерација 15 организација које раде у 90 земаља како би пронашле решење за сиромаштво и неправду.

НЕЈЕДНАКОСТ: Према Организацији за економску сарадњу и развој ОЕЦД социјалне разлике су највеће у претходних педесет година. Неједнакост је од 1990. порасла у 14 од 18 најразвијенијих земаља Г20, а економски раст није стизао до најсиромашнијих, закључује се у анализи Оxфама.

Парадоксално, земље с највећом социјалном неједнакошћу бележиле су убрзани развој тржишне привреде: Јужна Африка, Бразил, Мексико, Русија, Аргентина, Кина и Турска. Социјално "најједнакије" су развијене економије с натпросечним приходима: Француска, Немачка, Канада, Италија и Аустралија. Француска у групи најразвијенијих има најмању социјалну неједнакост. Међутим, видљиви су знаци разарања социјалних тековина "државе благостања" и у богатим земљама: и у Канади, Великој Британији и Немачкој неједнакост је повећана. САД по традицији одржавају највећу разлику између богатих и сиромашних.

Једно истраживање економисте Едварда Вулфа с Њујоршког универзитета показује да се у САД неједнакост повећавала и током кризе 2007–2009.

Тај модел највише следе Јапан и Велика Британија. У мају 2011. извештај једне британске комисије (High Pay Commission) показао је да ће, судећи по садашњим трендовима, до 2020. плате директорског сталежа бити 214 пута веће од просечне плате. У Енглеској, људи који живе у сиромашним квартовима умиру седам година раније од људи из богатих суседстава.

У овом миленијуму неједнакост је расла у Турској, Немачкој, Индонезији, Аустралији, Индији, а најбрже се показивала у Русији, Кини, Јапану и Јужној Африци – у којој ће, судећи по садашњим трендовима, у следећој деценији још милион људи пасти испод линије сиромаштва. У Јужној Африци је истовремено најизразитија концентрација на самом врху скале примања.

ЈУЖНОАМЕРИЧКИ ИЗУЗЕТАК: У Бразилу, који има исту стопу економског раста као и Јужна Африка, између 1999. и 2009. око 12 милиона људи изашло је из стања апсолутног сиромаштва (приход мањи од 1,25 долара дневно). Раније је један од девет становника Бразила живео испод те линије, а сада, један од 25. Само четири земље у групи Г20 је смањило социјалне неједнакости од 1990. и то су земље у развоју: Бразил, Кореја, Мексико и Аргентина, али то је заобилазило најугроженије – у Бразилу, Аргентини и Мексику на рачун најбогатијих у већој мери је побољшан положај средње класе него најсиромашнијих. Економиста Ђовани Андреја Корнија смањење социјалне неједнакости у Латинској Америци објашњава повећаним доласком миграната (2,3 одсто регионалног БДП-а, а 2,8 одсто БДП-а у Мексику).

Да смањивање неједнакости у великој мери зависи од владине политике показује и следећи пример: Привреда Јерменије је расла док се повећавала социјална једнакост; а привреда Туркменистана је расла док се смањивала социјална једнакост.

Учешће најсиромашнијих у укупним приходима, по налазу Оxфама, у већини земаља је веома ниско и често не прелази један одсто. По учешћу најсиромашнијих десет одсто у укупној популацији у групи Г20, на врху је Индија.

Просечни приход десет одсто најбогатијих је око девет пута већи од прихода десет одсто најсиромашнијих у земљама ОЕЦД, а пре 25 година богати су зарађивали седам пута више.

Три најбогатија човека (власник компаније Мајкрософта Бил Гејтс, Ворен Бафет и мексички могул телекомуникација Карлос Слим Хелу) имају више финансијских средстава него 48 најсиромашнијих нација.

Половина света, око три милијарде људи, живи са мање од два долара дневно. Очекивани животни век деце рођене у Јапану за 37 година је дужи од очекиваног животног века деце у Зимбабвеу. Те чињенице стоје у веома јаком контрасту с белином снега и гламуром за судбину света забринутих гостију на Чаробном брегу.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]