Преносимо | |
Коалициона освета историје |
![]() |
субота, 30. јун 2012. | |
(Данас, 29.6.2012)
Тако је једино он значајно политичи профитирао остављајући на чистини Демократску странку да плати највећу цену њихове коалиције. Показало се да су те велике приче о реформисаним социјалистима најобичније политикантске тлапње, јер они нису променили ништа у начину вођења политике из времена када је С. Милошевић водио ову партију. Овакво предаторско схватање политике најбоље и најпрегнантније је изражено у ставу политичко-привредног функционера СПС Душана Бајатовића да су ”странке само фирме за експлоатацију власти, а политика је математика”. Овај нама тако добро познати образац политичког деловања преузели су и додатно усавршили како ДС тако и остале наше странке и то је најогољенији и најбруталнији израз нултог стања српске политике који можемо препознати у изјавама већине страначких функционера. Изјава лидера најважнијег и у кампањи ДС недодирљивог лидера социјалиста, да је демократска револуција од 5. октобра 2000. године била узалудна и да није донела никакве позитивне резултате, јесте својеврсна освета историје. ДС није реаговала ни на ову изјаву вероватно да не би окрњила свој тако драгоцени коалициони потенцијал, али у тој изјави има и горког зрна истине, јер двоструки пораз владајуће странке изнад свега је последица и израз изневеравања основних демократских идеја и републиканских вредности и идеала. Па великог таласа разочараности, и огорчености, који је сада доминантан код оног дела бирачког тела које је дуже од једне деценије подгревало наду да ће бити радикално промењен наслеђени начин партитократске и ауторитарне владавине и да ће доћи до афирмације владавине права, поделе власти, снажења јавности и слободних медија, решавања тешких и драматичних социјалних проблема насталих након пљачкашке приватизације, елиминисања политичког утицаја тајкуна и праведније расподеле друштвеног богатства. Сви су ови идеали и наде потрошене и зато се не треба чудити што је дошла до изражаја велика апстиненција и то у редовима оног бирачког тела које је било залога рушења старог режима, који је сада само променио своје обличје и претворио се у демократуру. Политички кредит је немилице трошен и сад је ДС неминовно морала доживети тежак изборни пораз. Борис Тадић је у изборној кампањи неколико пута покретао питање имовине коју он поседује, али није у томе проблем његове кампање, већ је главно питање колика је имовина његове страначке и функционерске свите и политичке клијентеле. У току владавине продемократских и проевропских странака од 2000. године у ствари је драматично смањен и сужен демократски потенцијал нашег друштва, а у области политичке културе добили смо преовлађујући и све разорнији утицај политичког прагматизма у коме су могуће и прихватљиве све политичке комбинације, а политичка трговина постала је главно обележје нашег политичког живота. Тако је и створен затворени партијско клијентелистички олигархијски круг, а при томе је настављен процес све дубљег и драматичнијег раслојавања друштва. И сада је очигледно да су владајуће политичке елите окренуте након ових избора одбрани пре свега својих страначких, економских и клијентелистичких интереса. Основно питање ових избора је било на који начин ће се артикулисати и каналисати велико незадовољство наших грађана, а резултати парламентарних избора нису дали у потпуности јасан одговор, јер очигледно је да СНС није успела да буде стварни политички израз социјалне кризе у нашем друштву без обзира што имају највећи број посланика у Парламенту. Али други круг председничких избора је показао да је још увек жива и делатна идеја и уверење да је суштина демократске власти у њеној смењивости, ограничености, политичкој равнотежи, уставности, подели и контроли власти и слободним медијима као корективу сваке власти, али и неопходности подстицања критичког дијалога и критичке свести. Велика апстиненција која има своју активну димензију означила је нулту позицију наше демократије и она се не може превладати ако не дође до суштинске ревитализације темељних демократских начела и републиканских врлина. Оптуживати сада беле листиће и интелектуалце да су изневерили стратешке европске идеје владајуће ДС и њихово главно изборно опредељење да се поново бира мање зло и сигурна европска будућност само показује до које мере је ова странка остала затворена у свој олигархијско-клијентелистички круг плутајући и даље у свом виртуелном маркетиншком свету ослоњена на већ добрано истрошену политичку харизму њеног страначког лидера. При томе се показао очигледан дефицит у осмишљавању нове политичке алтернативе, која ће отварати перспективе развоја наше земље и при томе се суочавати са најтежим изазовима реалног живота, не правећи при томе труле политикантске компромисе са странкама које су у изборима показале да су више него нелојални савезници. |