Преносимо

Језик пренемагања, запомагања и преувеличавања

Штампа
Цвијетин Миливојевић   
четвртак, 11. јул 2019.

Покрет уједињених фантома (ПУФ) изабрао зрењанинског нај-лажова, а ту престижну титулу за ову годину понео је зрењанински градоначелник!

Тек на друго читање, са жалошћу констатовах да ово признање не носи часно име Карло Фридрих Јероним од Минхаузена.

Пустолов познат под конспиративним именом „барон Минхаузен“, а још познатији као најпознатији лажов на свету, био је, елем, стварна личност, и заиста се борио против Турака у Русији, али је након повратка из рата измишљао приче о својим авантурама, преувеличавајући своје подвиге и јунаштво до апсурда, толико да му више нико ни у шта није веровао. Мени омиљена је она његова лаж када је оно, као, укасао у снежни Петроград на санкама у које је, уместо коња кога је вук управо прогутао, био упрегнут – баш тај курјак коњождерац!

Али, Минхаузенове лажи биле су, све одреда, бенигне. Никоме од тих лажи није могло да буде, не дај Боже, горе.

У реалности, преферирам пресне лажи. Оноооолике да и сам лажов који их лаже најискреније (по)верује у њих.

Зато ми је задовољство било потпуно када сам укапирао да награда коју додељују ПУФ-овци, они, јелте, што с моторним тестерама упадају у Јавну медијску кућу, носи име не оног авантуристе из осамнаестог, већ управо нашег савременика и пустолова из овог века, па још и доајена у овој области - "Златни Вучић"!

Има код Шопенхауера, у оном избору под насловом "Еристичка дијалектика или умеће како да се увек буде у праву“ (мислим да је у питању неки новосадски едитор), кроз 38 трикова, објашњена цела еристика у којој данас, вољом првог пустолова, сви заједно живимо. Еристика илити умеће вођења јавне препирке. У нашем случају, посредоване, јер наш главни јунак, у даљем тексту, Врховник, као ђаво од крста, бежи од сваког директног љутог, поготово медијског, боја чак и са најслабијим политичким ривалима...

Тако, у есеју о елити и плебсу, ничим изазван јер његову факултетску диплому нико не доводи у питање (а и како би, када смо Врховник и ја скоро, па колеге, стипендисти Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, а то није могло да се буде без просека најмање 9,01 и то на државном факултету!?) – наш пустолов пљује по тзв. елити јер се она, према његовом схватању, сладострасно бави дипломама, уместо да цени знање др Стефановића, др Малог, др Тончева, мастер Николића и осталих најпроминентнијих „професора емеритуса“ с ових простора.

После ере Вебера и „Протестантске етике и духа капитализма“, након конзумирања Пекића на прескок, Врховнику је његово Саветодавно Климоглавство, очигледно, подметнуло, из контекста истргнутог, Артура Шопенхауера. Отуда толико „покуда похвали и похвала покуди“, отуда толико језика пренемагања и запомагања (спава на поду, мала плата, живи у гарсоњери, не спава, не једе, не иде у ве-це по цео дан, све ради нас, незахвалника и незахвалне Србије...). Зато Врховник увек „пита, а не одговара“, због тога он поставља питања уместо да на њих одговара. Отуда и стални Врховникови покушаји да имагинарног противника, увлачи у процеп између доказивања заблуде и заблуде доказивања, зато Врховник тако често употребљава лажне тврдње, јер је унапред сигуран (пошто се једино њему сливају на сто све информације, али и дезинформације) да, рецимо, опозициони противник не зна које су истините, а које не.

Ипак, у једној еристичкој области, Врховник се осећа баш баш као риба у води.

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

У преувеличавању бројева који му иду у прилог, на једној, и минимизирању негативних бројки и трендова, на другој страни.

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

О двема последњим, најсвежијим, нека суде поколења која долазе:

"Србија ће, за годину дана, имати највеће плате на Западном Балкану!"

"Уложићемо 9,5 милијарди динара у српска насеља у Метохији и Косовском Поморављу!"

О фасцинацији, прецизније самофасцинацији бројкама, о "мешању qуантума и qуалеа“, писао је у свом дневнику објављеном 1946. под насловом „Lingua Tertiii Imperii“ (Језик Трећег Рајха), немачки Јеврејин Виктор Клемперер

Он је у свој дневник, још 1937, записао да је импресиониран колико су нацисти били импресионирани бројкама, рекордима и сличним нумеричким суперлативима, "незабележеним у историји" стварима. Хвалили су се, рецимо, како је за украшавање улица Берлина, приликом посете Бенита Мусолинија, утрошено чак 40.000 метара тканине, само за шивење застава; онима из остатка Европе који су тврдили како је дошло до пропасти (слободе) штампе у Немачкој, нацисти су подастирали невероватан податак да би тираж свих немачких новина образовао стуб који би сезао 20 километара у стратосферу! Тада је Клемперер, наивно, ту фасцинацију цифрама карактерисао као „американизам најгрубље врсте“.

Сам Фирер се, 26. априла 1942, у свом обраћању Рајхстагу (парламенту), скромно и пластично, самоупоредио са Наполеоном, подсећајући да је француски војсковођа у Русији ратовао на -25 степени, а он, Хитлер, без проблема и на -45, па једном чак и на -52 Целзијусова ступња!

Клемперер је то описивао као сличност са америчком манијом за постизањем рекорда у свему и свачему, односно "америчким култом бројева". Па је све илустровао једним вицем о слоновима: Као, Американац се хвали како је убио свог хиљадитог слона, онај Немац из немачког народа мислилаца, песника и занесених научника с почетка 19. века би причао о слоновима из пунских ратова, док би се Немац из Трећег рајха, на исту тему, хвалио како је најбољим оружјем на свету убио највеће слонове на свету и то у несхватљиво великим количинама!

А где је у свему, ономе ономад и овоме данас, морал?

Хемингвеј је записао да је морално оно после чега се добро осећате, а неморално оно после чега се осећате лоше... Немам ту шта да додам великом Ернесту. 

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]