Коментар дана | |
"Све подсећа на 1914." - неутемељено поређење догађаја из 1914. и 2014. |
![]() |
среда, 11. јун 2014. | |
То потврђују промоцијом гледишта и ставова о томе да актуелни међународни односи у вези са кризом у Украјини много подсећају на 1914. годину („Ситуација је озбиљна и не могу да се отмем утиску да је налик на ону пре избијања Првог светског рата, 1914. године“, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел, а пренео париски „Монд“, крајем децембра 2013. године). Међутим, осим ексклузивности таквих гледишта, углавном, реч је о покушајима неутемељеног упоређивања аргумената о суровој европској прошлости и неизвесне светске данашњости, чију директрису чине узроци-последице. Наиме, разлике у тумачењу узрока Првог светског рата трају читав век, ради чега, упутно је запитати се, чиме се руководе промотери тезе о томе да стање у савременом свету налик је на оно пре избијања Првог оружаног катаклизмичног светског сукоба. Несумњиво, оваква теза искључиво је у функцији узнемиравања и застрашивања јавности. То зато, што безбедност савременог света има много сличности са догађајима који су узроковали Први, тзв. Хладни рат, а само изнимно подсећа на стање пре Првог светског рата. Главне супротности између Велике Британије, која је имала велики број колонија, и Немачке, која је тежила да промени тај однос у своју корист, довеле су до избијања Првог светског рата. Државе које су имале сличне интересе и исте противнике постепено су се груписале и формирале два империјалистичка савеза: Тројни савез (Немачка, Аустро-Угарска и Италија) и Тројни споразум (В. Британија, Француска и Русија). Оба савеза су се интензивно спремала за међусобни оружани обрачун. Користећи атентат у Сарајеву као згодан повод, и руковођена лажном самоувереношћу о брзој и лакој победи, Аустро-Угарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији (Генерал Поћорек је добио наређење да „продефилује са својом војском кроз Србију и освети се за убиство у Сарајеву“). Тако је почео Велики светски рат који је трајао до 1918. године, у коме је погинуло 10 милиона, а 20 милиона људи је рањено.
Минималне су могућности да микро тачка (украјинска криза) ескалира у макро (светско) оружано сукобиште, па стога, у приличној мери зачуђује поменуто упопређивање светских неприлика од пре једног века са данашњим неприликама. Наведено поткрепљују бројне и разноврсне чињенице, а помињемо само неке. Прво, искључена је могућност да спољне сучељене стране у украјинској кризи директно конфронтирају своје конвенционалне оружане саставе ради њеног окончања, а још мања је могућност да у ту сврху употребе нуклеарно оружје. Друго, већ неколико година у савременом свету егзистира неколико криза попут украјинске (карактеристична је сиријска), које, ипак, нису довеле до избијања светског „врућег“ рата. Треће, актуелна светска безбедносна архитектура није биполарна, већ вишеполарна, а њена укупна (и војна) моћ је ваневропског простора.
Пето, могућан дуготрајан неразуман приступ у решавању украјинске кризе највише ће штетити грађанима Украјине, а Европу ће принудити да се бави сама са собом. На крају, треба рећи да после косовског преседана, њено ваљано решавање је веома неизвесно и може узроковати нови светски „хладни рат“. На такву могућност, између осталог, указује прилично срозан ауторитет ОУН, с једне, и нарастајућа агресивност појединих светских центара моћи, са друге стране. |