Коментар дана | |
"Пластифицирани" Исус |
![]() |
петак, 05. октобар 2012. | |
Мој пријатељ и колега Лазар Стојановић, ако и није остварио Лазареву суботу, остварио је барем Лазарев четвртак гостовањем у емисији Наташе Одаловић на Б92. Тема је била изложба европске ауторке у Центру за културну деконтаминацију, у тренутку забране Параде поноса и под заштитом небројаних припадника полиције. С обзиром да је и од стране Ватикана ова изложба била забрањена, као што ју је оспорио и наш актуелни Патријарх, брижност државе око обезбеђења „догађаја“ није била на одмет! Независно од мишљења Лазара Стојановића, човека и аутора који је добрано одлежао свог „Пластичног Исуса“ – изложба код Павићевићеве, која би се могла радно назвати „Пластифицирани Исус“ јесте гест „државне демократичности“, без обзира на одговарајуће обезбеђење. Изложба је естетски дефицитарна, поруком слабашна и концептуално проблематична. Много проблематичнија него наступ три панкерке које у Русији, нажалост, издражавају своју анархистичку казну. Госпођа Борка Павићевић, као директорка Центра у подели која јој припада, имала је заступати ведносни значај оваквог ликовног перформанса, али су њене речи „одбране“ од злих духова наводног патриотизма и национализма биле заправо испразне и трибински таблоидне, јер су се свеле на налог „Боркиног попечитељства“, како заправо, и само заправо (цитирам) нису биле схваћене. Свака текстуална, ликовна и перформерска алузија на култове и историјске личности, нарочито у домену мучеништва, увек изазива позор и негодовање. Непристојно је позивати се само на хулигане који одиста појма немају о чему се ради, али је ред споменути једну десничарску организацију која је мирним протестом испратила кордоном окружени центар и тиме допринела само његовом непрегледном друштвеном утицају. А тај би утицај морао бити и прегледан и прегледан од стране задужених за стање духова и менталних склопова. Где је ту улога Лазара Стојановића с почетка текста? Она је наравно у његовом курикулуму и уметничком погледу на свет с
|