Коментар дана

Гаврило Принцип – мученик или убица

Штампа
Маринко М. Вучинић   
петак, 09. октобар 2009.
Александар Букумировић је својим писмом „Гаврило и комунисти“ заиста долио уље на ватру давањем „озбиљних“ предлога за назив улица у Београду. Ови предлози вероватно би били дочекани са великим одушевљењем у Дневном авазу, али је очигледно да велика доза ентузијазма није недостајала ни редакцији Данаса, који је објавио ову специфично интонирану умотворину.

Овај читалац Данаса без икаквог историјског и друштвеног контекста проглашава Гаврила Принципа, припадника организације „Млада Босна“ и атентатора на аустроугарског престолонаследника Фердинанда, за ординарног убицу који је затворску казну добио због убиства са предумишљајем. Умро је од болести у затвору, каже овај предлагач назива улица и додаје да не види разлог да се по убици дâ назив улици у Београду.

Гаврилу Принципу није додељена улица у време Краљевине Југославије, али су то учинили тек комунисти и то његово име додатно компромитује. Подсећања ради, треба рећи да је Гаврило Принцип био члан омладинског националног српског покрета који је управо у Аустроугарској видео највећу препреку за национално уједињење и социјално ослобођење српског народа у Босни. О том поколењу најлепше странице написао је Иво Андрић, који је и сам припадао овом покрету. Гаврило Принцип је стасавао у окриљу покрета који је између осталог био инспирисан анархистичким идејама, али и идејом тираноцида. Он није умро у затвору од болести, већ је прикован тешким оковима добио туберкулозу костију и умро је као мученик.

Србија је након Првог светског рата била непрестано оптуживана (сличне оптужбе могу се чути и данас) да је најодговорнија за почетак овог рата, а Гаврило Принцип приказиван као продужена рука краљевске српске владе. Припадници „Младе Босне“, самим тим и Гаврило Принцип, били су симбол једног времена у коме је дошло до великог националног буђења не само српског народа, зато и није случајно што је након првих сукоба у Босни двадесетих година 20. века збрисана свака успомена на чланове ове организације, а они проглашени за убице и терористе.

Ово писмо објављено у Данасу само је још један у низу покушаја демистификације и демитологизације српске историје, а све на фону предрасуда о Србима као хладнокрвним убицама и реметилачком фактору у Европи. Веома је индикативно да се ниједан дежурни читалац Данаса није узбудио што је недавно преименована улица Мајора Гавриловића. Вероватно по мерилима редакције Данаса ни он није заслужио да нека улица у Београду носи његово часно име.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]