Коментар дана

A ко стоји иза напада на Леквела Калеа?

Штампа
Тадија Нешковић   
недеља, 27. септембар 2009.

После Француза и Аустралијанца, на удару београдских хулигана нашао се и један Либијац, који је брутално и без икаквог повода претучен у петак увече.

Без икаквог повода?! А шта ћемо са силним недавним текстовима у којима је извређана Либија? Да ли су неумерене критике изречене на рачун исламске џамахирије, у време боравка наше највише државне делегације у Триполију, могле да наведу неке београдске бандите на примену физичке силе према Гадафијевим поданицима?

Заиста, претешке су биле речи које је, почетком септембра, Друга Србија изручила о Либији. Ругајући се пријатељству са овом земљом, на које се позивао председник Борис Тадић предводећи српску делегацију на прослави 40 године либијске револуције, "Е новине", "Пешчаник" и други медији евроатлантске оријентације још једном су потегли углачане фразе о азијским хордама и афричким племенима. Верна публика ових гласила могла је да закључи како Београд силно греши што већ деценијама одржава пријатељство са Либијом, којом влада планетарно омражени диктатор Гадафи, као и да се Србија ни за педаљ неће приближити Европској унији све док се не удаљи од таквих држава из Трећег света. А у тој публици свакако има и насилника, од којих су, ето, неки налетели на Леквела Калеа, 41-годишњег Либијца, и за кога би могло да се каже да је претучен у центру Београда само затошто је Либијац и само зато што су "Е новине" и "Пешчаник" извређали почасног председника његове отаџбине.

Е сад, ви и ја не морамо да верујемо у овакву узрочно-последичну везу, јер знамо да хулигани функционишу малко другачије него што налаже поменута претпоставка. Али, они који су убеђени да су НСПМ и "Двери" одговорне за нападе на Аустралијанце, Французе и хомосексуалце – а таквих има, и врло су гласни – они би морали да прихвате како "Е новине" и "Пешчаник" стоје иза насртаја на Леквела Калеа. Као и иза сваког напада на Кинезе, којих није да није било протеклих година. Убеђен сам, међутим, да то њима не пада на памет. За људе који већ данима испирају уста сајтом НСПМ и мрежом "Двери", ксенофобија је оно што ми радимо – критичко разматрање евроатлантских интеграција и пратећих појава. Али, под ксенофобијом не подразумевају оно што ради Друга Србија – беспризорно клеветање свега што нема везе са Европском унијом или САД, а посебно Русије и Кине.

Другосрбијански филозофи су, током свих ових година, написали или рекли о Владимиру Путину небројене грозоте, које се граниче само са суманутим ратним монолозима чувеног Микија Вуковића на телевизији "Палма". А њихови коментари који су пропратили Тадићеву изјаву да је Кина четврти стуб наше спољне политике неупоредиво су били вулгарнији од било чега што је икада иједан аутор на НСПМ написао о прва два стуба, САД и ЕУ. То их, ипак, не спречава да нас евроскептике називају фашистима, екстремистима и инспираторима мржње.

Нажалост, чини се да се и органи српске државе слажу са њима. Јавни тужилац Слободан Радовановић, по свој прилици, неће ни наговестити истрагу о томе да ли у ставовима Друге Србије има расизма и међунационалне нетрпељивости. А у већини српских медија, који су мање или више под контролом владајуће коалиције, за ксенофобију се сматра исказивање критичких ставова према Западу, који у геополитичком смислу обухвата највише милијарду људи, али не и простачко пљување "азијских хорди" и "афричких племена", односно Истока и Југа, који заједно броје преко четири милијарде људи (чак и ако оданде изузмете америчке савезнике Јапан и Јужну Кореју).

Све док је тако, нећемо постати – ма на којој страни света на крају завршили – ни срећније, ни мирније друштво.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]