Хроника

Злата Ђорђевић: Октобар је рок да Србија испуни 13 препорука антикорупцијског тела Савета Европе – ГРЕЦО; Ова Влада реагује само на притиске

Штампа
петак, 27. јул 2018.

Октобар је рок да Србија испуни 13 препорука посебног антикорупцијског тела Савета Европе – ГРЕЦО. Злата Ђорђевић из Транспарентности Србија каже да до тада Влада може да реагује и да брзо донесе неколико кључних закона, али да је њихов квалитет и то ко ће да их примењује велики знак питања.

Иако су 2017. и 2018. проглашене годинама борбе против корупције, за Србију и још осам земаља је у Савету Европе у мају је покренут је поступак због, како се наводи, "у целини незадовољавајуће" примене препорука.

У годишњем извештају тог антикорупцијског тела за 2017. наведено је упозорење да је у Србији дошло до "назадовања у борби против корупције". Влада је формирала координациони тим како би убрзала примену стандарда.

Реч је о препорукама за спречавање корупције међу парламентарцима, судијама и тужиоцима.

Злата Ђорђевић из Транспарентности Србија појашњава да се ради о препорукама из јула 2015. године, да оне нису биле јавно објављене до октобра прошле године и да је у марту поднет извештај Савету Европе. "Наша Влада је реаговала тек у мају, кад је Савет Европе добио тај извештај на сто и одмах формирала координациони тим. Ми да смо поштовали Националну стратегију за борбу против корупције, ми бисмо све те препоруке испунили на време, да смо поштовали Акциони план за Поглавље 23, ми бисмо те препоруке испунили на време", наглашава гошћа Н1.

Ђорђевић каже да Влада може брзо да реагује и да донесе неколико кључних закона као што су закон о лобирању, закон о Агенцији за борбу против корупције. Њихов квалитет и ко ће да их примењује је велики знак питања, каже.

Оно на чему инсистирамо је да се то нешто и спроведе, да се виде неки резултати, не само да буде штиклирано као још једна од препорука, додаје.

Ово показује, каже гошћа Дана уживо, да ова Влада реагује само на притиске. Нажалост, нема их довољно, некако су замагљени, јер постоје виши циљеви - ситуација око Косова и у региону, наводи Ђорђевић.

Гошћа Н1 истиче да су препоруке Грека важне, јер их ЕК уважава. Грађанима је, с друге стране, у интересу да се земља бори против корупције, додаје.

Препоруке Грека се у највећој мери односе на парламент, и оне нас подсећају шта је улога парламента, а то је да заиста буде надзорни орган и да тера Владу да спороводи законе које Скупштина доноси, истиче Ђорђевић.

Назадовали смо и у том правцу, сведоци смо тога да се обједињују расправе о законима које немају никакве везе, да је све више и више закона који се доносе по хитном поступку, а имамо и новину од прошле године - подношење бесмислених амандмана које подноси владајућа странка, истиче гошћа Дана уживо.

Говорећи о амандманима на Устав из области правосуђа, којима струка није била задовољна али ни Савет Европе и Венецијанска комисија, Ђорђевић каже да је Греко инсистирао да се измести избор носилаца правосудних функција из Скупштине. "Ми смо добили то решење да то неће бити у Скупштини, али струка опет неће имати већину у телима која ће да одлучују... То је просто једна порука да је политички утицај присутан, односно и да ће се ширити".

Када је реч о корупцији међу посланицима, делимично је примењено 44,4 одсто препорука, а потпуно је спроведена свака четврта препорука (25,4 одсто). Те препоруке се углавном односе на пријављивање имовине, ограничавање пословних активности ван парламента, транспарентост контаката с лобистима и управљање сукобима интереса.

Транспарентност Србије од 2002. године говори да треба да се донесе закон о лобирању, наводи Ђорђевићева. Додаје да стоје на становишту да био он требало да се повеже са законом о Агенцији за борбу против корупције управо због одредби о сукобу интереса, да се прецизира тачно шта је лобирање, да се тачно одреди ко су лобирана лица...

Ђорђевићева истиче да су неки стандарди да мора да постоји регистар лобиста, да свако ко реши да лобира мора да се региструје као лобиста, да се такође уреди ко ће да води тај регистар... "Затим, да се објављује, а нисам то приметила у Нацрту закона (о лобирању, који је објавило Министарство правде), најава ко је тражио састанак, које су теме, колико је трајао и извештај са тог састанка, просто да ништа не би остало негде сакривено".

Ђорђевић истиче и да је донет Закон о спречавању корупције који је послат у Брисел на мишљење, а да о њему није вођена јавна расправа и стручна јавност јавност Србије није дала мишљење.

"А једна од главних препорука које се односе на парламент су јавне расправе... Ми имамо више од половине закона који се доносе по хитном поступку... Једина данас добра ствар су измене Закона о државној управи, којима се предвиђа отварање јавне расправе у најранијој фази, од прављења коцепта измене закона", закључује гошћа Дана уживо.

(Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]