Хроника

Жељко Ивановић: Последњи поздрав

Штампа
уторак, 28. март 2023.

Након скоро три и по деценије завршена је једна ера. Половина популације не памти другог предсједника, они старији су заборавили све који су били прије њега

Када се родио Немања, као прво мушко у породици, његов отац је са балкона стана на петом спрату зграде у којој су живјели, звали су је Лордовка, испалио читав шаржер „тетејца“. Била су друга времена, тада је хајдучија ове врсте била не само некажњива, већ и пожељна. Још се димила цијев на пиштољу када је Светозар ушао у стан, затичући ћерку Невену како рида од стреса. Добила си брата Немању, попишуљо, рекао је Светозар иако је Невена имала свега три године и није могла разумјети која је срећа задесила. То ће открити тек пар деценија касније.

Светозар је био професор на универзитету а његова супруга дактилографкиња. Упознали су се преко конкурса, али не за тражење партнера јер то је било вријеме без телевизора а камоли друштвених мрежа. Тако је прво у Светозарев офис а онда и у живот ушла Весна, тиха, омалена жена. За пет година добили су четворо дјеце, ћерку и три сина. Сва дјеца су некако повукла на оца, били су амбициозни, бахати и похлепни. Ћерка Невена, иако женско, посебно се истицала. Никад јој није било доста, ни новца, ни иметка, ни моћи.

Немања је рано, још у осмом основне, показао интерес за Комунистичку партију и каријеру. Тада су га изабрали за старјешину одјељења, а убрзо је био примљен и у СКОЈ. Организовао је школске журке, излете на море и планину, екскурзије. Још тада је почео директору школе да подноси редовне извјештаје о стању у разреду и евентуалним аномалијама. Оно што су његови другови из клупе звали шпијање, Немања је узимао као одговоран чин савјесног дјечака.

Наставио је са истим активностима и у гимназији, а Партија је све то препознала и наградила - са 17 година Немања је свечано примљен у КП, као најмлађи у више генерација. И није само на тај начин Партија цијенила Немањин труд и лојалност. Када су на матурској екскурзији он и Стефан, његов најбољи друг, ухваћени у крађи кожне јакне из једног бутика у Загребу, истрага је потпуно сакрила Немању а као јединог кривца и лопова означила Стефана. Тај бизарни детаљ опредијелиће пут и једног и другог - Немања ће постати предсједник државе, а Стефан шеф мафије. Њих двојица управљаће земљом дуже од три деценије, удруженим снагама и истим средствима - страхом, новцем и пропагандом.

Немања се оженио дјевојком која му је била прва. Вјероватно и он њој. Зато је завидио другарима из генерације које је био глас да мијењају дјевојке као чарапе. Младалачку фрустрацију Немања ће касније компензовати мноштвом љубавница и паралелних веза. Али никада није оставио ону прву, коју је оженио. Знао је да све њих богато да награди, накитом, станом, каријером, тендером, али није заборављао ни супругу. Било му је лако да буде галантан јер је све те рачуне, на овај или онај начин, плаћала држава коју је водио. Ратови које је произвела политичка елита којој је и Немања припадао, породили су корупцију, криминал и похлепу, што је промијенило и њега самог. Од скромног младића у џемперу, просјечног ђака у школи и на факултету, незапаженог голобрадог момчића, ново вријеме је направило бескрупулозног политичара, властољупца и аутократу.

Иако је дуже од три деценије у истом послу, једном је рекао како је десетак година довољно да се човјек искаже на некој функцији, да се осјети испуњеним. И на његовом примјеру се, дакле, потврдила стара мудрост да власт квари људе, апсолутна власт - највише. Можда сада, када је све окончано, Немања жали за временом давним, зашто се није повукао након три, четири мандата и добијеног референдума. У миру и готово непримјетно. Тада је још могао да оде неоштећен, пуног џепа, завидног политичког резултата, и без много непријатеља. Након три деценије ситуација је сасвим другачија. Немања је свјестан тога, боји се одмазде, а често размишља и о томе како су, како је једном јавно рекао, Црногорци по природи незахвални. Колико год им чинио када сиђеш с трона брзо те забораве и баце у блато.

Деценије владања донијеле су још један проблем Немањи - неповјерење у људе. Како су године пролазиле смањивао се број оних којима је вјеровао а драматично повећавао број сумњивих или непријатеља. У посљедње вријеме Немањи је подршку почела да отказује и међународна заједница која му је годинама била најјачи ослонац. Такође, забринуле су га промјене у Тужилаштву. Нови, професионални тужиоци почели су да процесуирају и хапсе неке од његових дугогодишњих сарадника или пријатеља. Све чешће су се могле чути изјаве да нико није недодирљив и да ће тужиоци процесуирати сваког ако дођу до доказа и основа сумње, без обзира на име и презиме. Деценијама је то било незамисливо јер су правосуђе контролисали поуздани Немањини војници.

Говор тијела је посљедњих година показивао све већу тјескобу коју Немања осјећа, страх можда, пар пута се десило да пукне по шавовима. Упркос свему томе, у јавним иступима Немања је покушавао да задржи слику самоувјереног човјека. Имао је свесрдну подршку породице и пријатеља који су га убјеђивали да издржи још мало, да земља нема бољег, да без њега не би било ни државе. Усљед тога све је дубље тонуо у неки имагинарни свијет који није имао везе са реалним дешавањима. Тако је дошао до предсједничких избора гдје је опет играо жмурке са својом странком и сарадницима да би на крају саопштио оно што се унапријед знало, да ће Он у изборну трку. Још једна у низу погрешних одлука. Једна од посљедњих. Што је већ показао први круг када је Немања добио значајно мање гласова него што је очекивао. Онда се растрчао по земљи и дијаспори али све то је више личило тумарање грогираног боксера у рингу него на неку сврсисходну и смислену политичку кампању.

Други круг избора само је то потврдио. Немања је доживио дебакл а не пораз. Изгубио је са преко 20 процената разлике. Након скоро три и по деценије завршена је једна ера. Половина популације, дакле, не памти другог предсједника, они старији су заборавили све који су били прије њега. Бијела кућа је у истом периоду промијенила шест домаћина, бесудна земља је тек сада први пут доживјела то искуство промјене. Ослободила се Газде. Зато је ово мој посљедњи поздрав њему. Дочекали смо нешто у шта нико нормалан није вјеровао. Чуда се ипак дешавају.

П. С. Свака сличност са стварним лицима и догађајима је случајна.

(Вијести)

 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]