Жељка Цвијановић у Охају: Дејтонски споразум никада није дао право да странац намеће одлуке и ућуткује изабране лидере

 Оправдано је и примјерено да управо у самом Дејтону, поновимо да Дејтонски споразум никада није дао право ниједном неизабраном страном бирократи са титулом високог представника да намеће или мијења наше законе, да суспендује уставе ентитета, да инструментализује правни систем ради ућуткивања и уклањања наших демократски изабраних лидера или да кажњава наше политичке странке, истакла је српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић на конференцији "Обновљени фокус на мир и просперитет на Балкану" коју је организовао амерички конгресмен Мајкл Тарнер.

Конференција је одржана у Националном музеју ваздухопловства САД у Дејтону, држава Охајо.

Говор Жељке Цвијановић преносимо у цијелости:

Господине предсједниче, уважени чланови Парламентарне скупштине НАТО-а, поштоване колеге шефови држава, цијењени гости,

Са дубоким уважавањем - и осјећајем одговорности - обраћам вам се овдје у Дејтону, граду у ком је промијењена наша историја.

Прије тридесет година, Дејтонски мировни споразум окончао је разорни рат и успоставио уставни оквир за Босну и Херцеговину који је одражавао стварност нашег друштва. Дао је право сваком од три конститутивна народа и два ентитета да собом самостално управљају у оквиру једне државе.

Дејтон није избрисао наше разлике – дао је организацију. Није наметнуо јединство - дао је структуру.

Међутим, данас се та равнотежа полако урушава - не путем демократског мандата, већ дјеловањем неизабраних међународних актера који Дејтон не доживљавају као обавезујући споразум, већ као живи документ који треба растезати, тумачити и преправљати - без сагласности домаћих актера.

Тачно је да је БиХ у протеклих 30 година третирана као радикални пројекат изградње државе. Тај експериментални приступ водио је земљу из једне кризе у другу. Готово све стране интервенције извршене су без преговора, без парламентарне процедуре и без уставног легитимитета.

Оправдано је и примјерено да управо овдје, у самом Дејтону, поновимо да Дејтонски споразум никада није дао право ниједном неизабраном страном бирократи са титулом високог представника да намеће или мијења наше законе, да суспендује уставе ентитета, да инструментализује правни систем ради ућуткивања и уклањања наших демократски изабраних лидера, као што је предсједник Републике Српске Милорад Додик, или да кажњава наше политичке странке.

Све наведено чинио је Кристијан Шмит, као и многи његови претходници током протекле три деценије.

Највише забрињава посезање за злоупотребом правосуђа, гдје се на легитимно политичко неслагање одговара кривичним пријавама, оптужницама и пријетњама хапшењем. Пажљиво сам саслушала шта су о томе говорили предсједник Трамп, потпредсједник Венс, секретар Рубио, и прије само два дана замјеник државног секретара Ландау. Сасвим је јасно да је модел изградње државе, који се промовише у БиХ већ три деценије, у супротности са политиком нове администрације предсједника Трампа.

Вјерујем да ће нам његова администрација помоћи да спасимо демократију у БиХ, гдје њена будућност неће бити писана декретима и страним диктатом, него правом и нашим уставом.

Ја долазим из Републике Српске, и желим јасно да нагласим: ми не подривамо Дејтонски споразум - ми га бранимо. Али, не желимо да нам они који не учествују на нашим изборима, не говоре наш језик и који не сносе посљедице за своје наметнуте одлуке диктирају како ми треба да радимо и управљамо.

Један примјер наше посвећености јесте то што је 21. новембар, дан када је парафиран Дејтонски споразум, државни празник у Републици Српској, док је у другом ентитету то обичан радни дан.

Ми желимо да обновимо Дејтон - да се вратимо споразуму какав је потписан, а не каквим га данас замишљају. Зато Република Српска позива да се вратимо основама.

Спремни смо да учествујемо у структурисаном дијалогу са свим странама. Ако споразум треба да еволуира, онда мора да еволуира законито - путем амандмана и уз сагласност свих страна.

Такође, вјерујемо у стратешко партнерство са Сједињеним Америчким Државама, посебно када је ријеч о инвестицијама у енергетски сектор, као и о експлоатацији критичних минерала, на темељима транспарентности и уставности.

На крају, желим да нагласим: мир је био могућ 1995. године јер су све стране биле уважене и саслушане. Мир 2025. године захтијева исти приступ.

На ову годишњицу, обновимо оно што Дејтон заиста значи: сагласност, уставност и сарадњу међу једнакима. Вратимо се основама - да наредних тридесет година буде бољих од претходних тридесет. Захваљујем.

(РТРС)