Вук Јеремић: Нисмо мењали политику

Иако је Вук Јеремић, министар спољних послова Србије, неуобичајено за себе последњих дана више био у Београду него у свету, овај „разговор” је обављен електронском поштом, јер времена за сусрет у четири ока није било.

Прва тема електронског интервјуа за листи Политика била је министрова посета Милораду Додику, коју су његови критичари доживели као потврду да у Јеремићевој политици постоји тврда национална компонента.

Да ли је влада одлучивала о вашем путу у Бањалуку?

Наравно, као и о сваком другом службеном путу у иностранство.

Зашто је било неопходно да се појавите у Бањалуци?

Мислим да је било важно да разменимо мишљења, имајући у виду растуће политичке тензије у БиХ. Са Републиком Српском имамо посебне и специјалне везе, а и гаранти смо Дејтонског споразума.

Шта је добила, а шта изгубила Србија, односно ви вашим боравком у РС у овом моменту када Запад оштро напада Додика?

Стабилност и просперитет Републике Српске је важан интерес Србије. Морамо бити ангажовани у интензивном дијалогу са свим актерима у Босни и Херцеговини, на првом месту са господином Додиком, који је демократски изабран председник Републике Српске и без сумње најутицајнији политички лидер српског народа у тој држави.

Ваши критичари тврде да ваша подршка Милораду Додику није у складу са жељом Србије да иде у ЕУ и са неговањем добрих односа у региону?

Не видим због чега би наша подршка демократски донесеним одлукама институција РС, које су у складу са законима и Уставом БиХ, представљала проблем за било кога. Политика Србије према БиХ остаје непромењена: поштујемо суверенитет и територијалну целовитост те земље, као и све договоре које постигну три народа и два ентитета.

Може ли погоршању односа у региону да допринесе и пресуда Хашког трибунала у којој се каже да је Туђман руководио злочиначким подухватом депортације Срба из Хрватске?

Напротив, сматрам да би она могла имати позитиван ефекат. Суочавање са истином је предуслов сваког помирења.

Планирате ли сусрет са хрватским колегом како бисте спречили нови талас антисрпства у Хрватској који најављују неки извори?

Спречавање новог таласа антисрпства у Хрватској је задатак за хрватску власт. Надам се да им у томе неће бити потребна ничија помоћ са стране, имајући у виду да су толеранција и поштовање људских права међу основним вредностима Европе, пред чијим се вратима налазе.

Ваши критичари кажу да се Борис Тадић бави регионом, Божидар Ђелић Европом, Борислав Стефановић Косовом и да су вама једино остали несврстани?

Уколико у медијима пратите спољнополитичка дешавања, приметићете да постоји пун континуитет рада Министарства спољних послова у последње четири године, а преко којег се обавља 90 одсто међународних активности ове земље. Само током прошле недеље Београд су посетили министри Вијетнама, Белгије, Русије и Норвешке. Сутра путујем у посету Бразилу, а идуће недеље ћу у Београду бити домаћин министрима иностраних послова Азербејџана и Кине. Непосредно након тога ћу учествовати на министарском састанку Савета Европе у Истанбулу и седници Савета безбедности УН у Њујорку.

Када сте последњи пут разговарали са Ђелићем или Стефановићем о ЕУ, односно о преговорима о Косову?

Са колегом Ђелићем сам у интензивном контакту, што је потпуно природно, имајући у виду функције које обављамо. Када је реч о дијалогу са Приштином, Министарство спољних послова, као и све друге државне институције, пружа сву неопходну правну и дипломатску подршку преговарачком тиму Владе Србије, а по потреби се и сусрећемо.

Можете ли да нам наведете у чему се побољшао живот Срба на Космету од када су почели преговори?

Процес је тек почео, а надам се да ће ускоро уследити и први резултати.

Једини сте министар који сте имали проблем са страначким колегама. Нада Колунџија вас је питала да ли ћете уласку у ЕУ посветити једнако енергије као неким другим темама?

Сви спољнополитички приоритети Србије, а то су: Европа, Косово, регион и економска сарадња, изузетно су важни. Неки од њих понекад захтевају већу динамику активности, с обзиром на то да су изазови велики и да се остварењу наших интереса интензивно супротстављају неке од најутицајнијих земаља света.

Планирате ли европску турнеју?

Изузетно често разговарам са министрима спољних послова из Европе, како у Београду, тако и у другим престоницама. Као што сам рекао на Спољнополитичком одбору парламента, у последњих шест месеци састао сам се са скоро свим министрима земаља чланица ЕУ, а са некима од њих и неколико пута. Један од последњих састанака био је пре неколико дана у Београду са министром иностраних послова Белгије.

Имате ли посебан сценарио за разговоре са Холанђанима који се сматрају највећом препреком нашем путу у ЕУ?

Сваком саговорнику приступамо на начин који је у складу са специфичностима конкретног односа. Када је реч о Холандији, са њима имамо интензивну комуникацију на свим нивоима у циљу обезбеђивања подршке за наш европски процес. За две недеље ћемо у Београду бити домаћини делегацији холандског парламента, за нас једној од најважнијих институција у тој земљи.

Кажите нам процентуално колике су шансе да стекнемо 15. децембра статус кандидата за улазак у ЕУ?

Веома је незахвално лицитирати конкретним бројкама. Учинићемо све што је у нашој моћи да до тога дође.

А како је окончано ваше спорење са Драгољубом Мићуновићем поводом Покрета несврстаних?

Мислим да је том „спорењу” посвећена далеко већа пажња него што је било примерено. Суштинског размимоилажења заправо није било. Највиши државни руководиоци Србије су неколико пута у својим јавним наступима јасно изразили нашу намеру да се овај састанак одржи. Званична одлука је донета на седници Координационог бироа Покрета несврстаних у Њујорку и обележавање јубилеја је заказано за 5. и 6. септембар у Београду.

Колико је чланица Покрета несврстаних признало независност Косова и Метохије, а колико није?

Једнострано проглашену независност је признало свега 26 од 118 земаља чланица Покрета несврстаних.

Томислав Николић вам је недавно рекао да по „амбасадама имате ишчашене ликове који су фактички чиновници на апанажи у министарству. Немојте да шаљемо испичутуре и пробисвете да буду амбасадори”?

Господин Николић је то рекао на једном јавном панелу и могуће је да је мислио на нека кадровска решења која су направљена пре него што сам ја ступио на дужност. У сваком случају, не мислим да је ово примерен начин изражавања у јавности.

Нисте га питали за имена и презимена испичутура и пробисвета?

Не.

Није ли незадовољство вашом кадровском политиком узрок за оснивање синдиката који досад није постојао у министарству?

Није тачно да је ово први пут да долази до синдикалног удруживања у Министарству спољних послова, што је иначе сасвим нормална ствар на коју свако има законско право. Но желео бих да додам да са руководством и члановима Синдиката МСП имам изузетно добру сарадњу и разумевање.

(Драган Бујошевић, Политика)