Време: Потпуни фијаско пројекта субвенционисаних стамбених кредита за младе

Субвенционисани стамбени кредити за младе доживели су потпуни фијаско, потврђује недавно истраживање Кровне организација младих Србије (КОМС). Оно је показало да око 70 одсто младих не размишља о подизању таквог кредита, док је свега 0,3 одсто њих упутило захтев за одобрење тих кредита.

Београђанин Павле Смиљанић има 31 годину и желео је да узме субвенционисани стамбени кредит за младе, па је проверио какво је стање не тржишту некретнина у Београду.

Он за „Време“ каже да је погледао двадесетак огласа и обишао десетак станова, углавном у рубним градским општинама, као што је Раковица.

„У суштини, не постоји стан који кошта мање од 100.000 евра, осим баш неких гарсоњера из седамдесетих година у врло, врло лошем стању. Људи су углавном били незаинтересовани када су чули да желим да конкуришем за субвенционисани стамбени кредит за младе, тражили су или редован стамбени кредит или кеш“, каже Смиљанић.

Редовни кредити делују „сигурније“

Аргумент продаваца против студентског субвенционисаног кредита, како каже, по правилу је био да је стандардни кредит “поузданији”, да се брже добија и да им све у свему делује „сигурније“.

„Углавном су сви желели кеш, па сам после две недеље престао да тражим станове. Рекао сам себи да би требало да сачекам да видим да ли је још неко покушао или успео да добије субвенционисани стамбени кредит, али још нисам упознао никога коме је то пошло за руком. Не знам никог ни да покушава да узме тај кредит. У Београду нема више некретнина којима тај кредит одговара. Скупићу, не знам кад, учешће за стандардни кредит, па ћу покушати тако“, закључује Смиљанић.

Поред њега још троје младих људи, који су инсистирали на анонимности, навело је за „Време“ истоветне проблеме због којих су врло брзо након што је усвојен Закон о субвенционисаним стамбеним кредитима за младе одустали од покушаја да узму тај кредит.

Студенткиња Фармацеутског факултета рекла нам је да се „стиче утисак да су у Србији сви који желе да купе стан пуни кеша, јер за продају за редован кредит нико не жели ни да чује, а на помен субвенционисаног кредита за младе неки се чак отворено смеју“.

Млади генерално сумњичави према кредитима

Програмска менаџерка КОМС-а Гордана Адамов каже за „Време“ да је став младих о кредитима већински негативан, и да је у истраживању КОМС-а око 37 одсто њих рекло да би кредите генерално требало избегавати јер да су они „пре свега у служби банкарског лобија“.

С друге стране, око 30 одсто младих сматра да су кредити одлична ствар, али да су камате превисоке.

„Када је реч о конкретним субвенционисаним кредитима за младе за куповину станова, чак 70 одсто њих има негативан став према тој мери, што показује и статистика, јер је према нашем истраживању само 0,3 одсто младих аплицирало за те субвенционисане кредите“, каже Адамов.

Објашњавајући зашто је то тако, Адамов наводи да су други програми и пројекти КОМС-а који су укључивали консултације око Закон о субвенционисаним стамбеним кредитима за младе (пун назив: Закон о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности) показали су да млади начелно сматрају да држава о њима краткорочно брине и да не постоји системски приступ.

„Пракса је да институције у Србији, нажалост, доносе веома краткорочне мере за младе, као што је била финансијска помоћ од 150 евра за време пандемије корона вируса. Поред тога, млади су били искључени током креирања тог закона, а пракса би требало да буде таква да циљна група којој је намењена јавна политика буде консултована“, каже Адамов.

Младе нико ништа не пита

У креирање закона, наглашава она, не само да нису били укључени млади, него чак ни ресорно Министарство туризма и омладине.

„Закон су првенствено креирали представници Министарства финансија и представници банкарских удружења“, каже Адамов.

Пошто су за подизање кредита потребни и стални приходи, а нису сви млади у прилици да као гаранте за кредит имају старије чланове породице, Адамов каже и да су истраживања показала да је младима у 70 одсто случајева било потребно мање од године да нађу посао, док је око 16 одсто њих тражило посао између једне и три године.

Наглашава да се ти проценти односе на оне који раде послове за које су се школовали.

„Међутим, готово половина младих није запослена на на позицији за коју су се школовали и КОМС на тај проблем указује годинама. То указује на неусаглашеност образовног система са тржиштем рада. Истовремено, огроман проценат младих је спреман да се преквалификује како би пронашао адекватан посао“, каже Адамов.

Како се осамосталити ако су родитељи жиранти?

Она истиче да млади, када је у питању економско осамостаљивање, сматрају да им је за пристојан живот потребна плата већа од 130.000 динара, док истраживање КОМС-а показује да само нешто мало више од 10 одсто младих зарађује 130.000 динара или више.

„Зато када причамо о мерама стамбеног осамостаљивања ми не можемо да говоримо о томе без мера подршке економском осамостаљивању. Закон предвиђа да кредит могу да подигну и они млади који немају приходе уколико имају јемство неког кредитно способног члана породице, али то може да буде дискриминишућа мера, јер има младих без родитеља или старатеља. Истовремено, има и младих чији чланови породице нису кредитно способни, односно они су старији и не могу да се уклопе у оквир од 20 до 35 година предвиђених законом за отплату кредита. Ми, дакле, с једне стране причамо о осамостаљивању, а ако би родитељи младима отплаћивали кредит то не може да значи да су се они осамосталили“, истиче Адамов.

Због свега наведеног, али и због општег односа државе према њима, већина младих у истраживањима КОМС-а каже да сматра да њихов глас у постојећем систему није важан.

„Ипак, генерални утисак нашег овогодишњег истраживања је оптимистичан, јер је више од 90 одсто младих спремно да изађе на изборе и гласа, иако сматра да су избори у Србији неслободни и нефер”, закључује Адамов.

И први пут већина младих сматра да је демократија најбољи облик владавине. Студентски протести су променили опште мишљење младих у вези са њиховим укључивањем у политичке теме.

(Данас)