Воја Жанетић: И шта сад?

... помисли Председник, размишљајући који следећи потез може да се повуче, а да тај потез покаже Русима да се и на њих овде озбиљно рачуна. А шта ако су Руси сад љути? Те ако јесу, када ће да слете Мигови, пошто ће да буде гас и да нисам мало превише дао Западу? И шта ако Запад не да ништа заузврат? Мислићу о томе сутра. Данас смишљам потез за јуче.

... рече Патријарх у себи, размишљајући да ли и Премијер има неку своју инаугурацију, ко ће све ту још да буде позван, колико ће фотографа да буде около и какав оно беше протокол по питању љубљења световне и духовне власти. Или је то питање - а и ко ту сад коме љуби руку - које је остало отворено за инаугурацију Председника? Бог ће га знати. А можда више ни он.

... изговори наглас - гледајући у своје досадашње партијске књижице - Председница Скупштине. Да ли је сад у ствари најбоље бити ванстраначка личност, треба ли дати оставку у садашњој партији? Да ли је било боље сачекати још коју недељу па се прихватити функција у некој агенцији за ЛГБТ безбедност, а не да се у овим годинама уче напамет одговори о цепању атома и јонизујућим зрачењима? Ко да немам паметнија посла. Или можда и имам, али ми још није јављено.

... подврисну пред огледалом председница Хрватске, пробајући хаљину која би можда и могла да се допадне Трампу и покушавајући да се сети одговора на политички изазов из Београда. Да ли Пленковић има баку и деку у Србији, код којих је сваке године ишао? Ако има, што ће бакини и декини сусједи пјевати у знак подршке, те ако ништа од тога не постоји, како наћи Премијера адекватног подријетла и што о томе нитко није мислио током "Бљеска" и "Олује"? Томпсона му, све морам сама.

... висило је питање у ваздуху, док је досадашњи Председник размишљао да ли да поново укључи свој мобилни телефон. Шта ако почну да зову из Странке и траже да их поведем у Одлучни Бој? Шта би било да сам се ја овог Мандатара сетио, да сам му, јој, како год, макар орден дао? Да одгодим ту пензију, макар до гласања у Скупштини? Не знам, али да сам знао шта ево сад знам, још бих био Председник.

... лупао је главом у тастатуру уредник Таблоида, очајан што Мандатар није нека особа из Опозиције. Какви би се ту све наслови могли ставити, шта би се ту све могло ископати од поверљивих и приватних информација, какав би се бес код читаоца могао стварати! А овако ништа. Један погрешан наслов или текст, ма и једна погрешна реч - и стићи ће Порука Одозго. И онда збогом огласи, збогом јутарња гостовања, збогом уплате из трафика, збогом цурење информација. Изеш ову жуту штампу, кад Мандатар за њу није довољно жут.

... упитао се Активни Члан Странке испред телевизора. Јесам ли због овога ишао на митинге, јео јефтине сендвиче и клацкао се у аутобусима? Је л' то сад само Крк остао од Карлобага, Огулина, Вировитице и Карловца? Шта је фалило македонском сценарију, ако је ово српски сценарио? Шта објашњавам гласачима или само дуплирам количину поклона? И како се сад са овим осваја Београд? Ако не појачамо музику на Фонтани, пропадосмо.

... замислио се Функционер грађанске опозиције над сопственим политичким програмом, увидевши да је јако мало тога у њему остало, а да већ није владајућа политика. Прецртао је ставке "Политика према ЛГБТ" и "Однос са америчком амбасадом", а потом погледао у збир година које на власти има Мило Ђукановић. И затим дубоко уздахнуо. Како време споро иде. А тек ће.

... помисли Мандатар, гледајући паралелно скицу свог Експозеа, податке о расту БДП и стању јавног дуга, као и нове извештаје о кредитном рејтингу земље. "Шта ми би да прихватим?" А потом је телефон зазвонио, као и пре десет минута. "Ало? Поново Ви, Председниче? Опет сте се сетили некога ко би могао бити министар? Реците, записујем!"

... рече једна новинска колумна самој себи. Па ништа, да се завршим.