Владимир Тодорић и Предраг Симић: Наставак дијалога неопходан и због Срба и због Европске уније

И поред свега што се догодило последњих дана, Београд треба да настави дијалог са Приштином, који је, због немогућности да се постигне договор око катастра, царинског печата, диплома, „Телекома” и струје, 20. овог месеца одложио Роберт Купер, посредник Европске уније. Заступајући овакво мишљење, аналитичари са којима је „Политика” разговарала указују да би се одбијање наставка тог дијалога лоше одразило, превасходно на положај Срба на Косову, али и на односе са Бриселом.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, сматра чак да би „прекид преговора био само понављање Милошевићеве памети”.

„Сасвим је оправдано што се из београдских кругова чује захтев за наставак преговора. Без обзира на то колико би ти преговори били тешки, компликовани, неизвесни и оптерећени ембаргом, смрћу албанског полицајца и догађајима на прелазима, мислим да су они важни, пре свега за Србе на Косову, јер они могу осетити последице заоштравања односа Београда и Приштине”, каже Симић.

Преговори су, како наглашава, за Београд важни и због тога што „само кроз њих можемо и напредовати у односима са ЕУ”. А, ЕУ је прекјуче осудила догађаје, и то много експлицитније него САД, „које су такође то осудиле, али нису биле до краја јасне у свом ставу”.

Такође, мишљења да Београд не треба да буде први који напушта дијалог, Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, каже да је, уколико се ствари смире и не буде више ескалације насиља, могуће замислити да ће доћи до следеће рунде дијалога, мада је направљена штета и поверење је пољуљано.

„Очигледно је да Приштина покушава да натера Београд да одустане од преговора и да чак они на Београд сваљују кривицу и за одлагање последње рунде. То говори да желе да се дијалог прекине, а да они не буду криви за тај прекид, како би се онда развио неки сценарио који би био неповољан за Београд”, наводи он.

А, да ли је у овом тренутку маневарски простор Београда ужи, односно да ли је његова позиција сада лакша или тежа?

Наши саговорници указују на то да Београд нико не доживљава као виновника последњих догађаја. Тодорић каже да је, судећи по изјавама неких ЕУ званичника да она није сагласна са овим потезом, нарушен кредибилитет Косова. А, Симић наглашава да је Београд избегао да буде ухваћен у замку, да примени силу и прекине дијалог са Приштином.

Уколико, ипак, дође до наставка одложених преговора, на дневном реду преговарача нашло би се, између осталог, и питање царинског печата. Приштина, као што је познато инсистира на печату са косовским грбом, што је за Србију неприхватљиво, јер би тиме индиректно признала независно Косово.

Симић је уверен да Србија то неће учинити, али је „засад питање од милион долара да ли ће успети да пронађе дипломатско решење које ће бити довољно уверљиво да се та препрека отклони”. „Сада је на дипломатији и њеној умешности да пружи такво решење”, додаје он.

Упоредо са кризом на северу Косова, у посматрачким круговима већ неколико дана тече дебата о томе да ли је признање независности Косова један од услова да Србија постане чланица ЕУ. Ова расправа је посебно подстакнута прошлонедељном изјавом Штефана Филеа, европског комесара за проширење. А, да је тема и даље на дневном реду потврђује изјава Тима Џуде, дописника британског „Економиста” за Балкан, који је рекао да је „судбина Србије у рукама Приштине”. „Косово неће моћи да постане чланица УН без одобрења Србије, али без постигнуте сагласности с Приштином, Србија неће бити у прилици да уђе у ЕУ”, мисли Џуда.

Међутим, Тодорић не очекује формални притисак ЕУ на Србију. „Али није искључено да ће неке земље ЕУ, и то веома утицајне, појачати билатерални притисак”, додаје он. С тим у вези, он помиње и конкретне догађаје. Прво, крајем августа следи расправа у Савету безбедности око резолуције посвећене трговини органима на Косову. Затим, каже да око Цефте ЕУ не може званично да формулише притисак, јер је Унмик потписник Цефта споразума. А, Србија не мора да пристане на актуелни ембарго приштинске стране, јер ће та роба наћи свој пут до купаца са Косова, преко Црне Горе или Македоније.

Трећи „испит” за могућа велика условљавања из неких земаља ЕУ ће, како каже, бити попис, у октобру, који Србија намерава да спроведе на северу Косова. Тодорић додаје да ће постојати притисак, и када се распишу избори у Србији, да се не одржавају на северу Косова.

Србија, према његовом мишљењу, треба да нађе „креативни приступ” решавању проблема, под чиме подразумева да се „суштина не одбија, него се форма прилагођава”.

И Драган Ђукановић, члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, мисли да не би требало очекивати неки јачи притисак званичне ЕУ на Београд да призна Косово, јер све земље ЕУ нису признале независност Косова. „Један од захтева бриселске администрације у предстојећем периоду односиће се свакако на положај Косова у раду регионалних иницијатива за сарадњу у југоисточној Европи. Не да се обезбеди положај Косова у смислу пуноправног чланства у тим иницијативама, већ да се олакша његово учешће у раду регионалних иницијатива, попут Цефте, Процеса сарадње у југоисточној Европи, Регионалног савета за сарадњу”, каже Ђукановић.

(Политика)