Вит Једличка поделио прва "држављанства" "Либерланда"

Председник "Либерланда" Вит Једличка поделио је прва "држављанства" ове фиктивне државице надомак Бачког Моноштора у Србији и Змајевца у Хрватској.

"Држављанства" је поделио онима који су се синоћ окупили и покушали да дођу до острва на западној обали Дунава, где је Једличка прогласио државу.

Хрватска гранична полиција им, како преноси портал Индекс.хр, сасвим очекивано, није допустила одлазак на острво у Дунаву, као ни многима који су то раније покушали.

Једличка и нови држављани Либерланда зато нису ни дошли на територију своје "државе" па су се окупили у ресторану у Бачком Моноштору.

Оснивач Либерланда је фотографије поделе држављанстава и забаве објавио на Фејсбук страници Либерланда.

Једличка је за 1. мај најавио почетак насељавања Либерланда и поделу првих сто почасних држављанстава за првих сто људи који дођу. Насељавање ће потрајати читав викенд, а због тога што им хрватска полиција не допушта одлазак на острво, они ће се окупљати у Бачком Моноштору, а не у Батини, као што је првобитно планирано, наводи Индекс.

Једличка је претходно за Танјуг изјавио да је на забаву коју је организовао јуче поводом оснивања своје фиктивне "државе", позвао све председнике света, што укључује, како је истакао, председнике САД и Русије, као шефове српске и хрватске државе. Он је напоменуо да је позив председницима упућен објавом на "Си-ен-ену" и Раша тудеју.

Позив је упућен и за 7.000 од укупно, како тврди, 300.000 апликаната за држављанство "Либерланда".

Он је још најавио да ће у наредном периоду настојати да организује "опште изборе" у тој самопроглашеној "држави".

"После тога, имаћемо устав који заиста ограничава моћ владе", рекао је Једличка 29. априла након конференције "Фри маркет роуд шоу", одржане на Факултету политичких наука.

Он је, такође, истакао да грађани "Либерланда" неће имати обавезу да плаћају порезе.

Једличка, који је по националности Чех, прогласио је на површини од седам квадратних километара између Хрватске и Србије фиктивну државу под називом "Либерланд" и позвао поштене људе да му се придруже, уз мото "живи и пусти друге да живе".

Раније је објављено да они који би желели да добију држављанство "Либерланда" морају да испуне високе стандарде - да поштују друге људе и њихове ставове, као и личну имовину, да немају кривичне пријаве нити да су заведени као комунисти, нацисти или припадници неке екстремистичке групе.

Нову, а уједно и најмању балканску "државу" Једличка је прогласио 13. априла на западној обали Дунава, надомак Бачког Моноштора у Србији и Змајевца у Хрватској.

(Танјуг)

VICE: Ишли смо у Либерленд са председником нове земље

Колико се вас може хвалисати да им се председник возио у колима? Е, па ми можемо, пошто нам се у ауто привалио самопроглашени председник самопроглашене државе Либерленд.

Тако се завршио наш првомајски уранак, проведен у покушају да бар загазимо у тај Либерленд, уз сате и сате чекања, званичног ћаскања са пограничним полицајцима Хрватске и још једног пропалог одласка у ту "државу" стару тачно 17 дана. А све је почело рано јутрос.

Либерленд је идеја на коју је свако бар једном у животу помислио, али је само њен самопроглашени председник решио то и да уради.

Једличкин тим је у четвртак преко Фејсбука позвао присталице да му се придруже у походу на Либерленд, рекавши да им је потребна само добра воља и чамац. Ми смо одмах одлучили да искористимо бар једно од ова два - добру вољу, па смо, уместо на роштиљање са ортацима, кренули на ову одисеју из Београда колима раном зором.

Око поднева смо стигли у Змајевац у Хрватској, последње насељено место одакле се само пешке може стићи до Либерленда, и то шетњом од око осам километара. Били смо спремни на све, имали смо одговарајуће цокуле, али је и полиција била спремна. Када смо пограничним полицајцима рекли где хоћемо да идемо, суздржано су одговорили да морају да нас "упозоре" да та "земља не постоји" и да је тамо "само шума". Нисмо се примили, па смо се распитали код пар мештана куда да идемо, оставили кола и кренули у пешачење.

У томе је једна од фора са Либерлендом: увек дођеш до једне тачке одакле можеш да стигнеш до те пољане окружене шумом само пешке. Значи, ако нисте профи у хајкингу, вероватно нисте спремни ни да се жртвујете са Либерленд. Ми смо морали да будемо спремни, али нас је полиција и ту дочекала.

- Ако закорачите на ово земљиште, ради се о илегалном преласку и имамо право да вас ухапсимо. Ми то не желимо, а надам се ни ви, јер ризикујете до три године затвора или казну од око 1,500 евра, рекао нам је један полицајац.

Били су љубазни према нама, али је несклоност према Либерленду била очигледна. Чак су нам рекли да група Чеха покушава по сваку цену да стигне то "Либерленда".

- Бесмислено, па тамо је само мрачна шума пуна буба, нема ничег другог - рекли су нам.

Окренули смо се ка мајци Србији и пошли у Бачки Моноштор, где су нам рекли да ће присталице Либерленда сачекати долазак тих фамозних бродова. Пошто нисмо могли да видимо све нове информације на њиховом Фејсу, послали смо поруку председнику Једлички који је љубазно послао упутства где тачно да дођемо.

Једличка и тридесетак људи, већином из његове пратње, али и присталице разних националности, завршавали су ручак кад смо стигли.

- Зауставили су брод на граници, сачекаћемо још сат да видимо шта ће се десити - рекао нам је Једличка на зборном месту у кафани "Оаза мира код лепог Томе".

Зготивили смо се са ликовима из Ирака, Либана, па чак и Сирије. Сви они сада живе у Београду.

Чамци су и даље каснили, а Једличка је тврдио да хрватска полиција "чини све да би нас зауставила и спречила."

- Морамо овде да сачекамо наш брод да дође из Мађарске. Ако и њега зауставе, купићемо нови - рекао нам је одлучно.

Хм, данас је 1. мај, ништа не ради ни у Србији, ни у Хрватској. Питали смо га где ће га купити и чиме ће га платити, кад банке не раде. Види се да нисмо државници пошто нам такве ствари попут пара и нерадних дана падају на памет – одмах нам је рекао да је сигуран да постоји неки ентузијаста који ће поклонити свој брод будућим држављанима Либерленда.

Пошто смо схватили да за нас нема будућности у високој политици, решили смо да попричамо са грађанством, то јест, будућим држављанима.

Фахад Куба, полу-Ирачанин полу-Србин, живи већ пар година у Србији. Не прича баш најбоље српски, па можда зато и жели у Либерленд, где ће званични језик бити енглески.

Мада, ентузијазам му је спласнуо после неколико сати чекања. - Не знам шта се дешава - било је све што нам је Фахад рекао.

Билал, 25-годишњак који је дошао са Фахадом, признао нам је да је у почетку мислио да је цела прича чисто зезање.

- Мислио сам да је нека фора, а онда ме је Фахад позвао да дођемо овде и прославимо Први мај. Био сам у фазону, супер, јеботе, и ево нас овде - прича нам Билал уз пиво.

Кад смо му рекли да нас хрватска полиција није пустила да прођемо ни пешке до Либерленда, Билал је почео да се зеза.

- Дај да нас ухапсе заједно. То ми је било на списку за данас - рекао нам је Билал.

И даље нема ни бродића на видику. Ручак је одавно готов, људима је почело да буде досадно. Једличка је закључио да би додела првих држављанстава онима који желе да буду део његове творевине, земље отворене за све који немају "комунистичку, нацистичку или било коју другу екстремистичку прошлост", како каже "устав" Либерленда, била одлична идеја.

И то се десило. Од данас има десетак људи са држављанством Либерленда.

"Да ли се слажеш са Уставом Либерленда и обећаваш да ћеш поштовати законе?" пита Једличка.

"Да", одговара Синиша Матић, први носилац држављанства Либерленда, а "заклетва" је испраћена снажним аплаузом.

- Веома сам узбуђен што се све ово дешава. Добили смо око 300,000 пријава и сјајно је што сад имамо десетак званичних грађана - рекао нам је Једличка. Мантра коју је понављао "председник" док је делио држављанства будућим суграђанима је да их неће опорезивати. Како ће се то одразити на планове о слободном тржишту, само он зна.

Бродова још нема, нема ни нових држављана, па је почела поново да стиже клопа и забава се наставила. Сви су били много веселији, али можда мало и због пива и вина које се пило. Пред сам залазак сунца, Једличка је ипак саопштио тужне вести: данас дефинитивно нема бродова. Обећао је два за сутра, али се план убрзо преокренуо, када се појавио неки лик са малим гуменим чамцем.

Као и све данас, и ово је била једна од ствари које су решили да ураде без неког плана како ће се завршити. А ми смо били довољно блесави да их пратимо. Потрпали смо се у десетак аутомобила и кренули ка српској обали Дунава. Ентузијазам се опет пробудио док се чекало на укрцавање на овај чамац. Изгледало је као да се нико не плаши могућег хапшења, све је изгледало као некаква игра, а Једличка је изгледао као да заиста верује да ћемо стићи до обећане земље.

Док су сви трчали до кола, председник је некако ускочио у наша. Нисмо много тога разумели јер је углавном причао на чешком, али нам је сасвим јасно да је веома заузет човек - није испустио телефон из руке током вожње по путу пуном рупа.

- Морате да дођете, правићемо ноћну журку - инсистирао је Једличка.

Петра је остала без чизама у потрази за обећаном земљом

Али овог пута смо лупили блатњавим ногама о под - данас ништа није било онако како је требало да буде, и нема шансе да тај чамац уопште пређе реку.

Испоставило се да смо били у праву. Српска полиција није дозволила екипи Либерленда да настави. И опет смо се нашли на ничијој земљи између Србије и Хрватске.

После пола сата збрканог разговора на чешком, српском и енглеском између Једличке, преводиоца и полицајаца, председнику је предложено да пође са њима до станице да се испричају.

Али је председник, идеалиста и сањар, рекао: "Не, хвала". Инсистирао је да му полицајци покажу, макар и на мобилном, закон којим се забрањује да уђе у чамац у делу Дунава под српском контролом.

Било нам је јасно да је пут за Либерленд сада свакако отказан и решили смо да се поздравимо са љубитељима ове обећане земље. Последње што смо чули је да је Једличка позвао полицајце у ресторан да проћаскају. Пристали су, уз услов да се сви помере са ничије земље.

А ми смо пукли и за журку и за роштиљ на уранку, али бар идемо кући.

Петра Живић, Марко Грујић

(VICE)