Вечерње новости: У измене Закона о јавним бележницима ради проширења њихових надлежности биће уложено 10,5 милиона евра

У измене Закона о јавним бележницима ради проширења њихових надлежности укупно ће бити уложено 10,5 милиона евра! Ово су подаци приказани у оквиру државног Акционог плана за преговарачко поглавље 23.

Тачније, ову своту издваја немачка организација ГИЗ, у оквиру Програма правне и правосудне реформе, док ће из буџета Србије ове године бити издвојено 71.136 евра. ГИЗ је већ, како се види из Акционог плана, између 2011. и прошле године уложио 5,250 милиона евра да заживи нотаријат у нашој земљи. Од ове, па све до краја 2018. биће уложено још по 1.312.500 евра годишње.

Питање зашто немачка организација улаже у једну браншу у Србији због које је на ноге устало 8.500 овдашњих адвоката, постављено је и на последњој конференцији за новинаре Адвокатске коморе Србије прошле године. Додуше, нису помињане бројке, али је председник АКС Драгољуб Ђорђевић изјавио да "се зна ко је Велики брат који улаже у јавнобележнички систем у нашој земљи". Он, међутим, није имао одговор зашто.

Колике паре се улажу и због чега не зна ни председник Јавнобележничке коморе Миодраг Ђукановић. Он за "Новости" ипак објашњава о каквом проширењу надлежности је реч.

- У складу са Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа, све овере које су биле у надлежности судова или општинских управа прелазе нотарима од 1. марта 2015. - каже Ђукановић.

У овом тренутку у Србији раде 92 бележника и он се слаже да тај број није довољан за нови обим посла од пролећа. Зато је Јавнобележничка комора расписала јавни конкурс за именовање 117 нових бележника за територију целе земље, а пре свега у општинама у којима до сада нису изабрани, и затим у општинама где се показало да изабрани број није довољан.Koнкурс је објављен 30.децембра у "Службеном гласнику" и траје 30 дана од дана објављивања.

- Увођење јавног бележништва је саставни део реформе правосуђа и усклађивањa са законодавством ЕУ, а крајњи циљ је ефикаснији и сигурнији правни систем. Ово није први пут да законодавац део надлежности судова пребацује на друге институције ради ефикасности. Подсећам да су се некад послови регистрације и пререгистрације фирми обављали у привредним судовима, па је то пребачено у Агенцију за привредне регистре - каже Ђукановић.

Раније су се и подаци о непокретностима чували у земљишним кљигама судова, а сада о томе брине катастар. И обе службе су се, напомиње, показале ефикаснијим.

- Суштина је у повећању правне сигурности и ефикасности, и то је најважније за крајње кориснике - грађане и правна лица. Грађани јавним бележништвом добијају пре свега повећану правну сигурност, јер бележници приликом састављања и овере уговора морају да провере документацију, да се увере да је све у складу са законом, што судови раније приликом овере нису радили, већ су само верификовали идентитет странака - истиче председник ЈБК.

Адвокати, међутим, не мисле тако. У Српском адвокатском друштву напомињу да су пред Уставним судом оспорили одредбе Закона о јавном бележништву и са њим повезаних закона "без којих и сам тај малоправнички закон не може опстати у правном животу".

- Посленици права чији научни и стручни ауторитет је етаблиран и ван граница наше земље, оспорили су уставност, научнотеоријску прихватљивост, али и друштвену корисност овако устројеног система бележништва - каже Душан Д. Братић из Друштва. - Истовремено, поводом десетковања њених послова у корист "одабраних" нотара, адвокатура је у стању крајње нужде применила обуставу рада. Ионако у нереду, српско правосуђе нашло се у поновној агонији, па више у својим виталним тачкама и не функционише. Укупно гледано, тај неславни подухват и све што га је пратило, посебно индиције корупције и оштећење буџета, Србију су склизнуле ка земљи владавине неправа. Правне, економске и последице по међународни углед још нису сагледане.

(Вечерње новости)