Хроника

Вечерње новости: Томислав Николић и патријарх Иринеј разговарали о могућности да се за положај СПЦ на КиМ предложи модел Ватикана

Штампа
уторак, 29. децембар 2015.

Београд -- Председник Србије Томислав Николић и патријарх Иринеј разговарали су о могућности да се за положај СПЦ на КиМ предложи модел Ватикана, пишу "Вечерње новости".

Њихов сусрет одржан је у јеку припрема за наставак дијалога са Приштином, а према најавама српског преговарачког тима, наша влада за нови круг тема намерава да кандидује управо питање статуса СПЦ и њене имовине у нашој јужној покрајини.

Из Патријаршије је саопштено да су председник и патријарх разматрали проблеме Цркве и народа на КиМ "са нарочитим освртом на перспективу која се може очекивати после отварања Поглавља 35 у преговорима са ЕУ".

Николић је и у својој првој платформи о КиМ од пре три године предвидео да СПЦ у оквиру суштинске аутономије КиМ, има положај који Римокатоличка црква, односно Ватикан, има према Италији.

Николић је у интервјуу за Б92 навео шта је у својој првој платформи предвидео као решење за СПЦ на КиМ.

”Предвиђено је да СПЦ у оквиру суштинске аутономије на КиМ, има статус који римокатоличка црква има у Италији, који има Ватикан. Треба направити споразум који би подржале све међународне организације. Мислим да не постоји другачији начин. Зашто не би било реално. Имају имовину, старији су, не кажем да треба преписивати, не треба као Ватикан да има статус државе, али оно што имају доле, не сме да зависи од приштинских власти. Зато СПЦ мора да се изјасни, да каже да било који ауторитиет из ПР не може да има утицај на наша права, обичаје, живот, манастире. Испада да се до конференције Унеско нико није заузимао за статус СПЦ, а црква је имала став да би тиме признала да постоји Косово. Па ни ми је не признајемо, али је она присутна доле где ми нисмо и обавља функције које ми као држава не можемо”, објаснио је Николић.

Тада је СПЦ неформално одбацила овај предлог, јер је било тумачења да би однос према косовским органима власти могао да се протумачи као најава признавања независности покрајине. Уместо тога, Црква је неформално предложила међународне гаранције за њен статус и имовину у покрајини.

Овај предлог, уколико се не промени, требало би да буде платформа за будуће разговоре у Бриселу, чија ће тема бити положај Српске цркве.

Ватикански модел СПЦ је тада одбила сматрајући и да овај пример није адекватан ситуацији у којој се налази Епархија рашко-призренска на КиМ. Ватикан, Италија и град Рим нису оптерећени прошлошћу, националним сукобима и верским разликама, какве постоје у јужној покрајини.

За Цркву је зато био прихватљивији ауторитет ЕУ или УН, који би био залог за дефинисање статуса, имовине и мисије Цркве, без директног контакта са властима у Приштини и закључења било каквог споразума.

Образлажући ватикански модел као решење, председник ових дана обично истиче да то не би значило да СПЦ треба да има статус државе на Косову, већ да изнесе свој став и да разговара са Приштином, а да од ње не зависи.

Документ који регулише односе Италије и Свете столице потписан је 1929. и познатији је као "Латерански уговори" (по палати у којој су потписани). Италија је њима признала сувереност Свете столице над подручјем Државе Ватиканског Града који је постао и посебан субјект међународног права. Уговорима је регулисан и положај Католичке цркве у Италији и финансијска нагодба поводом потраживања Свете столице за губитак своје имовине.

(Вечерње новости)  

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]