Вечерње новости: Неизвесна судбина историјског и културног блага на КиМ

МЕРКУР са Плутосом, амфора из неолита, винчанске фигурине, копље из гвозденог доба, средњовековни мач, милион српских наслова, фото-документација скраја 19. века, слике старих мајстора, редак накит... Све је то део огромног српског блага на Косову и Метохији, које је после присилног напуштања матичне зграде 1999. године остало у депоима Музеја у Приштини. Реч је о око 30.000 предмета, међу којима су и дела непроцењиве националне и уметничке вредности, од којих се нека - слике, скулптуре, нумизматика, ретки списи, иконе, чак и богослужбени предмети из српских цркава, „крчме“ на „црном“ тржишту уметнина широм Европе.

- Српска културна баштина на КиМ данас је најугроженије наслеђе у Европи - каже за „Новости“ Бранко Јокић, директор Музеја у Приштини, измештеног у Београду. - О овом изузетно бројном и значајном културном благу Србија се деценијама бринула, а данас је Албанци својатају. Прекрштавају и наше националне јунаке, па је тако Стефан Немања постао Стојан Нимани, а Обилић албански витез Милош Копилићи. Променом назива места бришу траг о постојању хришћанске цивилизације, фалсификују историју, а уз помоћ неких међународних институција све чине да део српског етнографског наслеђа које се, стицајем околности затекло у Београду уочи великог српског погрома, врате на Косово.

- Крајем деведесетих, у Београд је за две изложбе, археолошку и етнографску, донето неколико стотина експоната из Приштине - каже Јокић. - Брижно, легално и законски, чувамо овај тек мали део српског блага - костиме, ношњу и накит, које су носиле жене са Косова. Оно је изложено у Етнографском музеју у Београду, а део археолошког блага је у депоу Народног музеја. Бринемо, међутим, о српској баштини која је остала на КиМ.

У Народној и Универзитетској библиотеци „Иво Андрић“, у Приштини, остало је милион књига српских наслова са неутврђеним бројем старих и ретких књига! У Галерији савремене уметности остала је целокупна збирка - стална поставка са свом документацијом. У Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, као и у градским и регионалним заводима (у Приштини и Призрену) остала је техничка документација са неутврђеним бројем икона које су биле у поступку конзервације.

И у Покрајинском архиву и градским архивима у Приштини, Призрену, Пећи, Гњилану и Косовској Митровици остала је огромна архивска грађа значајна за државу Србију.

Најбогатија уметничка група сакралне архитектуре, коју је Европа наследила од хришћанског истока, налази се на територији КиМ. Ту је више од 300 заштићених културних добара. Споменици из средњег века доказ су да је у време Немањића српска држава у континуитету од два века и десет владара (1168 -1371) припадала развијеним земљама Европе.

- Сведоци смо, нажалост, да у непрестаном негирању постојања свега српског на овим просторима, Албанци покушавају да створе некакав „косоварски“ културни идентитет. Све што припада праисторији део је европског културног наслеђа, не може бити „косоварско“ већ са Косова и у ту замку ми нећемо упасти.

Настанак светиња Српске православне цркве и баштине српског народа и српске државе на КиМ документовано се може пратити од раног средњег века до данас.

У последњих 12 година, на КиМ је уништено или оскрнављено 150 православних српских храмова и цркава, капела и манастира из 13. или 14. века. Из многих црквених ризница однето је покретно православно благо непроцењиве вредности. Недавно, полиција Грчке открила је банду Албанаца која је нелегално трговала иконама и гравирама из раног 17. века и драгоценостима из римског доба похрањеним на КиМ.

Бранко Јокић каже да је управо ова баштина непоколебљиви сведок вековног српског присуства и идентитета православне хришћанске духовности на овим просторима и да је право на њену заштиту једно од основних људских права на којима савремена цивилизација почива и инсистира. - Погубан је дискриминаторски однос албанске већине према очувању и развоју свега српског, али ми чинимо све да уз помоћ праведних међународних институција дођемо у посед онога што нам припада, а што нестаје пред очима Европе. УНИШТЕНО БЛАГО

Документ који је објавио Музеј у Приштини указује на драматично стање хришћанске културне баштине и светиња на КиМ. Разрушено је и оштећено 150 заштићених добара православно-хришћанске сакралне архитектуре и народног градитељства, међу којима шест цркава из 14, 15. и 16. века, 47 споменика културе.

„Богиња на трону“, фигура од теракоте из четвртог миленијума пре нове ере која је била у Београду, под великим притиском враћена је у Приштину 2002. Бранислав Јокић каже да је прво без његовог знања из Народног музеја покушано да се узме драгоцена статуа, да би на велико инсистирање тадашњег шефа Координационог центра за КиМ Небојше Човића фигурина ипак предата Приштини. - Сада се њена реплика налази у свим институцијама и називају је симболом идентитета „косоварског народа“.

(Вечерње новости)