Хроника

Удружење банака Србије: С отплатом рате кредита у децембу каснило 11,1 одсто привреде, 11,2 предузетника и 4,6 грађана; иако су камате за станове све ниже, због лошег стандарда све мање људи има новца за учешће

Штампа
четвртак, 11. јануар 2018.

Укупни кредити привреде, предузетника и грађана у Србији на крају децембра 2017. године износили су око 2.306 милијарди динара, што је 0,3 одсто више него у новембру, објавило је Удружење банака Србије.

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић рекао је да је пораст кредита правних лица у децембру прошле године, у односу на крај 2016. године, око четири до пет одсто, што је "симболично" повећање задужења.

"Кредити привреди су 2008. године и 2009. расли по 50 одсто годишње и због тога тако мало повећање кредита у прошлој години не радује, јер то значи да су смањене инвестиције које се, углавном финансирају из кредита, што ће за последицу имати слабији раст бруто домаћег производа (БДП)", рекао је Дугалић.

Кредити предузећима у децембру износили око 1.392 милијарди динара и за 0,3 одсто су били већи него у новембру, а позајмице грађана су повећане за 0,3 одсто, на око 865,8 милијарди динара, док су зајмови предузетника смањени за 0,6 одсто, на око 48,5 милијарди динара.

Међу кредитима становништва готовинских зајмови су имали раст од један одсто у односу на новембар прошле године, пољопривредни су пали за 1,3 одсто, самбени су смањени за 0,2 одсто, док су потрошачки пали за 8,5 одсто.

У децембру је каснила отплата 8,7 одсто одсто укупних кредита у Србији.

До 8. јануара у Србији је регистровано 17.684 кредита са валутном клаузулом у швајцарским францима, од чега вредност 265 преко 20 милиона динара, а 89.669 кредита је са валутном клаузулом у еврима, а од тога је 320 са вредношћу преко 20 милиона динара.

У доцњи је крајем децембра прошле године било 11,1 одсто кредита привреде, 11,2 одсто кредита предузетника и 4,6 одсто кредита грађана.

Дугалић је рекао да је уредност отплате кредита све већа и да се због продаје лоших кредита међу банкама и чишћења биланса поправља профитабилност банака, а да то отвара могућност да се одобрава све више кредита.

На питање зашто опада број стамбених кредита, он је рекао да постоје два разлога и да је један мала засићеност становништва тим позајмицама.

"Други разлог је што је низак стандард грађана који не могу да одвоје новац за учешће, иако су камате изузетно ниске и износе три одсто што никад није било, а и рате нису високе", рекао је Дугалић.

Одговарајући на питање да ли ће се смањивати број банака Дугалић је рекао да ће се наставити тренд укрупњавања банака као и у свету и додао да је број запослених у банкарском сектору Србије са 32.342 запослена у 2008. години пао на 23.342 колико је у банкама радило и 2004. године.

"Српско тржиште је мало и нема довољно клијената да би се поједине банке определиле само за једну врсту клијената", рекао је он коментаришући међубанкарску препродају "малих" клијената у које спадају грађани.

Дугалић је истакао да је добро да сада у банкарском сектору има све више домаћих инвеститора и да банке могу да кредитно финансирају раст БДП Србије од планираних 3,5 одсто.

(Бета)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]