У Вишем суду у Београду 19. септембра почиње поновљено суђење против седморице жандарма због примене силе против Андреја Вучића и Предрага Малог током "Параде поноса" 2014. године

 У Вишем суду у Београду 19. септембра почиње поновљено суђење у случају Држава против седморице жандарма због примене силе против Андреја Вучића и Предрага Малог током Параде поноса 2014. године

Поступак ће бити поновљен по налогу другостепеног, Апелационог суда у Београду који је у јуну 2018. године укинуо осуђујућу пресуду Вишег суда у Београду.

БИРН објављује Одлуку Апелационог суда у Београду из које се види да је веће Вишег суда које је донело пресуду против седморице жандарма, то учинило у поступку који није био ваљан и у коме нису прикупљени сви докази.

Апелација је наложила Вишем суду да исправи грешке направљене у првом поступку и да донесе пресуду базирану на чињеницама, а не само на тврдњама стране коју је заступао јавни тужилац.

Инцидент на Паради: ко је кога напао

На дан одржавања Параде поноса у Београду 28. септембра 2014. године, одред Жандармерије, који је био постављен на углу улица Светозара Марковића и Бирчанинове у Београду, интервенисао је када су наишла четири цивила која су хтела да уђу у штићени простор.

Како се касније сазнало, то су била браћа тадашњег премијера и градоначелника, Андреј Вучић и Предраг Мали, у пратњи двојице припадника војне полиције из јединице Кобре.

Догађај је забележила камера Н1 телевизије.

 Међутим, како се на снимку види све осим околности под којима је инцидент почео, о томе су се убрзо у јавности појавиле две верзије догађаја.

Док су извори из Жандармерије говорили да су четворица цивила одбила да се легитимишу и покушала да прођу кроз кордон, Андреј Вучић се огласио саопштењем у којем је тврдио да су се и он и остала тројица уредно легитимисала.

Огласио се тадашњи премијер Вучић и рекао да чак постоји снимак на ком се види да су дали легитимације.

Тај снимак, међутим, до данас није предочен јавности нити је показан у судском поступку.

Цео случај проверавао је и тадашњи омбудсман Саша Јанковић који се у јануару 2015. придружио кривичној пријави коју је полиција поднела против осам жандарма, али је поднео и кривичну пријаву против двојице Кобри због напада на припаднике Жандармерије и ометања у вршењу службене дужности.

Пријава је поднета јер је Заштитник грађана утврдио да су четворица цивила, пре приказане бруталности, одбила да послушају наређења жандарма, претила им и физички се сукобила са њима.

Ову пријаву је, међутим, у фебруару 2015. одбацило Прво основно тужилаштво.

Због овог инцидента на јавном скупу који је сама полиција оценила као скуп високог безбедносног ризика, на којем су очекивани „тежи облици нарушавања јавног реда“, оптужени су само припадници Жандармерије.

Наиме, истога дана када је одбачена кривична пријава против Кобри, Више тужилаштво оптужило је осам жандарма за напад на војно лице, за злостављање и мучење.

18. децембра 2017. Виши суд у Београду изрекао је условне затворске казне седморици жандарма, док је њихов старешина Раде Марић ослобођен оптужбе.

Осуђујући део те пресуде укинуо је у јуну ове године Апелациони суд, док је ослобађајући део пресуде потврдио.

Аргументи жалбеног већа

Укинутим делом пресуде Вишег суда, један припадник Жандармерије био је осуђен на осам месеци затвора условно на две године, док су остала шесторица кажњена шестомесечним условним казнама са истим периодом провере, од две године.

Као један од аргумената за побијање осуђујуће пресуде, Апелациони суд констатује да је првостепени суд пропустио да петорицу жандарма ослободи од оптужбе за напад на војно лице у вршењу службене дужности.

Наиме, Апелациони суд констатује да су тројица од поменуте петорице жандарма интервенисали само против Вучића и Малог.

Како ни Мали ни Вучић нису војна лица, тако ни тројица поменутих жандарма (Предраг Митровић, Славко Стојановић и Далибор Ђорђевић) нису могла да почине кривично дело напад на војно лице које им се ставља на терет, констатује се у пресуди.

Преостала двојица, Златко Гигић и Митар Милосављевић јесу интервенисала против припадника Кобри али, како се констатује, нису била свесна да су они војна лица и да су тог тренутка на дужности (били су обучени у цивилну одећу).

У таквој ситуацији, констатује се у пресуди Апелације, првостепени суд је био у обавези да окривљене ослободи од оптужбе.

„Међутим, како суд није тако поступио, учинио је битну повреду одредаба кривичног поступка...“, закључује Апелациони суд.

Ово није једини уочени недостатак првостепене пресуде Вишег суда у Београду.

У поновљеном поступку тај суд ће морати да исправи и бројне друге недостатке које је уочио Апелациони суд.

Пре свега треба да саслуша сведоке које је током првог суђења суд одбио да саслуша, да прибави додатну документацију о активностима полиције и употреби силе тога дана, те да на основу изведених доказа утврди чињенице о догађају.

А те чињенице, како је закључила Апелација, првостепени суд није у потпуности утврдио.

На пример, првостепени суд је поверовао верзији оштећених да у конкретној ситуацији нису постојали разлози да окривљени жандарми употребе средства принуде, иако те наводе није проверавао.

Првостепени суд није затражио од Жандармерије извештај са оценом оправданости употребе силе, нити је испитао надлежне старешине, што би помогло да се утврди да ли је примена силе била оправдана.

Апелациони суд ово посебно истиче јер се у списима предмета налази одлука којом је жандарм Митар Милосављевић ослобођен дисциплинске одговорности због спорног инцидента, за који га је пак Виши суд огласио кривим.

Даље, првостепени суд је прихватио исказе припадника Војске Србије који су била у пратњи Вучића и Малог о њиховом службеном задатку тог дана, а да о томе није показан ниједан писан траг.

Зато су, констатује Апелациони суд, остала отворена питања због чега њихово кретање тога дана није било најављено Команди Жандармерије и да ли су се њима у извршењу тог задатка могла прикључити два цивилна лица.   

Апелација оцењује и да Виши суд није утврдио мотиве окривљених да „застраше и казне“ оштећене, посебно ако је догађај започео на начин који је прихватио првостепени суд, а према којем су се оштећени зауставили пред кордоном, легитимисали и поступили по наређењима.

Нејасно је и шта се догодило са документима која су оштећени, наводно, показали припадницима Жандармерије:

„Ако је сам критични догађај започео на начин како то описују оштећени, а што и првостепени суд прихвата, тј. да су оштећени стали испред кордона и да су са рукама подигнутим у висини главе држали документа... те да су окривљени одмах почели да их гурају и ударају, првостепени суд не даје никакве разлоге о томе шта је било са тим личним документима оштећених“.

Судије у жалбеном већу желе да се покаже да ли су под ударцима које су задобили током интервенције, та документа успели да врате у џеп.

Поновљени поступак водиће се пред судским већем којим председава суткиња Татјана Сретеновић, пошто је Светлана Алексић која је судила у првом поступку пред Вишим судом, напредовала премештајем у Посебно одељење тог суда за организовани криминал, где је, између осталог, и члан већа које суди Дарку Шарићу.

(Јавно)