Хроника

У Србији осигурано свега осам одсто обрадивог земљишта

Штампа
понедељак, 30. јул 2012.

У Србији је осигурано свега осам одсто обрадивог земљишта, а разлози за то су недовољна обавештеност пољопривредника и слабо развијена производња коју због малих улагања и ниских приноса није исплативо осигуравати, изјавио је Милан Узелац из „Делта Ђенерали осигурања”.

„Осигурање пољопривредних усева и животиња у Србију углавном користе професионални пољопривредни произвођачи и компаније”, указао је Узелац, који је помоћник директора дирекције за продају осигурања пољопривреде „Делта Ђенерали осигурања”. Он је навео да огроман проценат малих пољопривредних произвођача, поготово оних којих имају мању имовину, па тиме и приход, иако зависе од ћуди природе, једноставно избегавају осигурање својих поседа, рода, плода...

„Само мањи број од 450.000 регистрованих газдинстава у Србији осигурава се од ризика. Поређења ради, у Аустрији се осигурава чак 90 одсто пољопривредних газдинстава, а у Француској 77 одсто”, рекао је Узелац за магазин „Аграр”.

Он је подвукао да осигурање пољопривредне производње у Србији све више добија на значају, како због евидентног повећања вредности производње, тако и све израженијих ризика које актуелне климатске промене носе. „Охрабрује чињеница да наш паор схвата како је свака савремена и профитабилна пољопривредна производња незамислива без осигурања усева, плодова и животиња.

Радује и прихватање констатације да је осигурање заправо инвестиција у циљу заштите производње, а не средство које увећава добит”, нагласио је Узелац. Он је напоменуо да Србија има неповољан режим падавина - од сто година, 17 је уравнотежено, 32 су са вишком, а чак 51 година са мањком падавина.

„Свака сушна година по неким проценама, направи штету од 500 милиона евра. То је вредност директне штете због мањих приноса, која се касније увећава и до две милијарде ако се укључе 'минуси' прерађивача”, додао је Узелац. Он је на крају казао да су трошкови осигурања изузетно мали, практично на нивоу „растура” комбајна приликом вршидбе, а штедња у том сегменту може да доведе до губитка укупног рода, па тиме и прихода, на пример као последица града.

(Танјуг) 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]