Тонино Пицула представио извештај о Србији у ЕП: Пад надстрешнице симбол системске корупције и непотизма. Изборно законодавство има озбиљне недостатке, медији углавном нису слободни, правосуђе селективно дели правду

Вечерас је око 21 сат почела расправа посланика Европског парламента у Страсбуру о првом извештају и резолуцији известитеља за Србију Тонина Пицуле. Пицула је рекао да је пад надстрешнице у Новом Саду постао трагични симбол системске корупције, непотизма и неадекватних контролних механизама који би морали штитити грађане, а то не чине.

Пицула је рекао да је свој извештај писао у условима који су подразумевали недипломатске праксе, неутемељене оптужбе, манипулације и личне нападе.

„Упркос томе, овом послу сам приступио професионално, с најбољим намерама, чврсто верујући у отвореност заједничког европског пројекта, трансформишући потенцијал придруживања Европској унији, те користи које доноси грађанима земаља чланица, али и држава кандидаткиња“, рекао је он.

Тонино Пицула је изнео своју анализу актуелне политичке реалности у Србији.

„А та политичка реалност је изузетно сложена већ дуже време, поготово у последњих шест месеци. Пад надстрешнице у Новом Саду, када је животе изгубило 16 грађана, постао је трагични симбол системске корупције, непотизма и неадекватних контролних механизама који би морали штитити грађане. Данас расправљамо о ситуацији у држави у којој изборно законодавство има озбиљне недостатке. Медији углавном нису слободни ни доступни свима, у којој регулаторно тело за медије не функционише, правосуђе селективно дели правду, а оне који указују на проблеме излаже јавним нападима“, рекао је Пицула.

Једнако тако, лични подаци оних који протестују се објављују јавно.

„Против њих се користе неидентификована илегална средства, што онда истражују руске службе. Грађани Европске уније се приводе и протерују из земље због статуса на друштвеним мрежама, а земље чланице Европске уније и њихове представнике оптужује да стоје иза такозване обојене револуције“, рекао је.

Осим тога, Србија упроно одбија усклађивање с геополитичким опредељењем Европске уније и увођење санкција Русији, додао је.

„Упркос одређеном напретку, пре свега у подручју кластера конкурентности и инклузивног раста, Србија се још увек суочава с великим препрекама које мора да савлада. Побољшање унутрашњег политичког дијалога, владавина права и борба против корупције, постизање свеобухватног споразума о нормализацији с Косовом, те потпуно усклађивање с спољном политиком Европске уније. Недостаје осигурање неазвисности кључних институција, укључујући РЕМ, те потпуно спровођење свих препорука ОСЦЕ-а и Већа Европе о изборној реформи, у транспарентном и укључивом процесу. Свакако, пре нових избора, што би било од кључне важности, све то наглашава и Комисија у свом реформском плану“, рекао је он.

Економски подаци, ако побољшани, не могу бити једино мерило успеха, јер ни Европска унија није само заједничко тржиште, рекао је Пицула.

„У последњој деценији ЕУ је у Србији уложила милијарде евра, али и јавна перцепција, па и комуникација лидера Србије, углавном, то не рефлектује. Често се економски раст темељи и на нетранспарентним уговорима, који се изузимају из примене закона о јавној набавци. Такви уговори, осим економског, имају и директан политички утицај“, додао је.

За овакву ситуацију и Европска унија мора преузети и свој, свакако мањи део одговорности, рекао је Пицула.

„Од политичких порука сврха о напретку владавине права, билатералних трговинских споразума највећих чланица, до веома ниских стопа улагања европског новца тамо где доноси највећу трансформацијску корист, јачање правосуђа и борбу против корупције“, оценио је он шта ЕУ треба да уради.

Обратио се Марти Кос и рекао да је послала неке важне проуке у Србији.

„У исто време, заиста неуверљиво звуче изјаве лидера Србије о формалној посвећености европским интеграцијама, док ове недеље планира пут у Москву и нове енергетске споразуме с Русијом, а на видику нема потребних реформи кључних за успешан европски пут. На крају крајева, приступање Унији пре свега одговорност је земље чланице, а не алиби којим се избегава властита одговорност за проблеме у држави“, рекао је Пицула.

Он се обратио срспским студентима који трче до Стразбура, потом до Брисела.

„Ценим њихову пожртвовност и борбу. Њихове поруке јасно чујем од самог почетка и у извештају наглашавам исте циљеве за које се и они залажу. Будући да они као млади људи представљају будућност своје земље, однос власти према њима говори пуно више него било који страначки програми о будућности. Европски парламент, као институција која на крају процеса гласује о споразуму о приступању, остаће најгласнији говорник проширења. Али желимо да тај процес буде темељен на заслугама, стварним реформама и јасној усклађености с европским вредностима и геополитичким позицијама Европске уније“, закључио је.

(Н1)