Тамара Скроза: ЕУ жмури на питање медијских слобода у Србији јер им је битнији Вучић као "гарант стабилности у региону"

 Новинарка Времена и чланица Групе за слободу медија Тамара Скрозза недавно је на панелу у Тирани пред европским званичницима, међу којима је био и европски комесар за проширење Јоханес Хан, одржала говор о катастрофалној ситуацији у медијској сфери Србије.

* "Европска унија не треба да бије наше битке, већ само да нам не одмаже у напорима да се изборимо за слободу медија у Србији", изјавили сте недавно у Тирани, пред европским званичницима. У ком смислу нам ЕУ одмаже у борби за слободу медија?

- Сваки пут кад неки европски званичник изјави да ћемо се за слободу говора изборити када буде формирано фамозно медијско тржиште, или инсистира на материјалним доказима за цензуру, то је корак уназад за слободу говора у Србији. Такве изјаве, наиме, пружају алиби овдашњој власти, аргумент на који се она ослања понављајући да је с нашим медијима све у реду. Буните се? Зашто се буните, кад ево и ЕУ нема примедби на нас?

Исто тако, сваки пут када мирно стоје иза највиших српских званичника док ови урлају на новинаре, они нам одмажу. Јасно ми је да је у питању дипломатски бон-тон, али ми није јасно како и после тога могу да се праве да ништа нису видели ни чули. Сваки пут када посете Београд, европски званичници састају се и с медијским експертима који им јасно и аргументовано објасне ситуацију на медијској сцени, а они одмах потом оду да дају ексклузивни интервју за Пинк, као једно од кључних оружја за гажење слободе говора и изражавања, или за Тањуг, фирму која би правно требало да је мртва, а практично је никад живахнија. Да ли је могуће да овде нема других медија за које бисте говорили? Које бисте охрабрили? Дали им неку врсту заштите?

* Да ли Европа заиста не види у каквом катастрофалном стању је медијска сцена у Србији и колико су медијске слободе угрожене, или, као што многи сматрају, просто не жели да види?

- Они све виде и све знају, али им је слобода говора, изражавања и извештавања тема којом не желе да се баве, или, како воле да кажу, "нешто о чему се не преговара", што се подразумева. Уместо тога, они инсистирају на стабилности коју, како сматрају, гарантује Александар Вучић. Једноставно жмуре пред чињеницом да слободе говора овде нема, да се она овде не подразумева, али и да је иста та слобода говора једна од вредности на којима је утемељена Унија - вредност без које нема ни демократије, па самим ти ни стабилности на дуже стазе.

Иако, дакле, све зна и за све има доказе, Европска унија живи у заблуди да ће се питање људских права и слобода некако решити само од себе, уз претпоставку стабилности. А неће, не може. Онај ко верује да може, заборавља историјска искуства, лаже самога себе и питање је времена када ће му се то олупати о главу.

* Након вашег говора на завршном панелу конференције Медијски дани Западног Балкана у Тирани пришао вам је европски комесар за проширење Јоханес Хан. Шта вам је рекао?

- Рекао ми је да нас је чуо, да нас разуме и да ће учинити све што је у његовој моћи да се настави дијалог с људима који упорно, већ годинама, упозоравају на стање медијских слобода у Србији. Такође, поновио је да је слобода говора од пресудног значаја за процес европских интеграција и да у вези с тим неће бити никаквих компромиса.

* Очекујете ли неку реакцију из ЕУ након што је Група за слободу медија указала европским званичницима на проблеме са којима се новинари у Србији суочавају?

- Волела бих да буде некакве конкретне реакције, наравно, али више не смем да се надам. Много је до сада било прилика у којима сам била сигурна да ће се европски лидери пробудити, заборавити на уобичајене дипломатске фразе и подвикнути коме и где треба. Много је било прилика у којима су морали да реагују, не због тога што им се свиђа или не свиђа овдашња политичка елита, већ због својих сопствених вредности, идеала због који постоји ЕУ. И никад се није десило ништа што би нам пробудило наду да је икога ван граница Србије уопште брига шта се с медијима дешава усред Европе, у XXИ веку.

Ми ћемо се сами борити за опстанак својих медија, сопствено достојанство и достојанство професије, као и на право грађана и грађанки да буду истинито информисани и да имају слободу да говоре и мисле. То није задатак Европе и ја то од ње и не очекујем. Од ЕУ се у том смислу очекује само да не жмури и да се не прави како је овде све у најбољем реду.

* Како изаћи из медијског мрака? Какав одговор очекујете од Владе Србије на 13 захтева које је Група упутила?

- У тренутку када су се наши представници састали с премијерком, веровала сам да ће "друга страна" ипак схватити да нам је догорело до ноктију и да је крајње време да почнемо да разговарамо као људи, а не преко насловних страна таблоида, ударних вести ТВ Пинк и у нападима беса на конференцијама за новинаре. Међутим, само дан након тог разговора, министар Бранко Ружић, који је присуствовао разговору, толико се поспрдно и непристојно изразио о нама и једном од наших захтева, да сам изгубила апсолутно сваку наду. Срамота је да се један министар тако понаша према новинарима, према грађанима и грађанкама, па и према законима ове државе. А чињеница да му је дозвољено да се тако понаша, права је брука ове државе и одличан аргумент у прилог тези да овде тренутно нема никаквог дијалога ни о чему.

Празна реторика ЕУ

Мало је који европски извештај до сада прецизно и потпуно приказао стање ствари у вези медијских слобода у Србији. Све се углавном сводило на гомилу празњикавих реченица које се своде на закључак да је правна регулатива углавном прихватљива, али да је неопходно да се даље ради на "имплементацији закона". Нама, на терену, то не значи апсолутно ништа и не доприноси напретку на било који начин. А властима, с друге стране, пружа сјајан доказ да су на добром путу и да би требало да наставе како су започели.

(Данас)